Moždani udar pogađa ljude svih dobi i jedan je od vodećih uzroka obolevanja i u svetu. Šta su uzroci ovog oboljenja, ko je u rizičnim grupama, kako se leči, a šta primeniti da sprečimo bolest:
Reč je o poremećaju moždane cirkulacije. U oko 80 odsto slučajeva moždani udar je ishemijski, odnosno zapušavanje krvnih sudova, kad mozak ne dobij a dovoljno krvi, odnosno kiseonika i glukoze što dovodi do umiranja nervnih ćelija – infarkta mozga. U oko 20 odsto slučajeva moždani udar je hemoragijski to jest dolazi do „pucanja” zida krvnog suda, kada dolazi od izliva krvi u mozak.
Faktori rizika
Jedan od glavnih faktora rizika je starenje, ali se može javiti u svakom životnom dobu. U procentu od oko pet odsto bolest pogađa mlađe od 45 godina. U malom procentu, moždani udar se može dogoditi i deci. Posle 55. godine, rizik se udvostručuje na svakih 10 godina. Naravno, moždani udar nije neizbežan ako smo savesni prema svom zdravlju.
Srećna okolnost je da se na mnoge faktore rizika može delovati, a među njima su: povišeni krvni, pritisak, šećerna bolest, { neke srčane bolesti (fibrilacija pretkomora, koronarna i bolesti srčanih zalistaka), povišene masnoće u krvi, aterosklerotsko suženje glavnih arterija za mozak (karotid-na bolest kada se operativno uklanja suženje arterije), pušenje.
Mladi na udaru
Uzroci obolevanja mladih razlikuju se od uzroka obolevanja starijih. Rede postoji uticaj povišenog krvnog pritiska, šećerne bolesti i ateroskleroze. Dominiraju: disekcija arterija (cepanje zida krvnog suda sa prodorom krvi i nastankom ugruška u zidu krvnog suda), hiperkoa-gulabilna stanja (povećana sklonost ka zgrušavanju krvi kada može doći do tromboziranja i arterija ali i vena mozga), autoimune bolesti vezivnog tkiva (vaskulitisi) kao i posebna srčana oboljenja (urođene srčane mane, infekcije srčanih zalistaka, veštački zalisci, tumori srca). Neki imaju urođene bolesti krvnih sudova mozga (suženja ili aneurizmatska proširenja). Rizik za moždani udar je povećan nekoliko dana pre porođaja, kao i prvih nedelja posle porođaja, čak i kada ne postoje nikakve bolesti ili komplikacije „drugog stanja”. Rizik je povećan i kada žena koja pati od migrene, puši i koristi oralne kontraceptive.
Nasledan?
Vrlo retko je moždani udar nasledan. Važnije je što od naših predaka nasleđujemo ili usvajamo stil života, način ishrane, odnos prema duvanu i alkoholu, stav prema životu i zdravlju, što je veoma važno u prevenciji moždanog udara.
Slično>>> Evo kako da prepoznate da li će da vas strefi šlog
Kako sprečiti?
Prekid pušenja, kao i prekid pasivnog pušenja su obavezni. I gojaznost je povezana sa povišenim pritiskom, dijabetesom, povišenim masnoćama u krvi, što podiže rizik za moždani udar. Fizička aktivnost, pak, ima zaštitni efekat na vaskular-ni sistem, pritisak, dijabetes, smanjuje telesnu masu i pozitivno deluje na važne supstance u krvi (smanjuje nivo fibrinogena, aktivaciju trombocita – krvnih pločica ). Odrasli treba bar 150 minuta nedeljno da sprovode fizičku aktivnost umerenog intenziteta ili 75 minuta nedeljno intenzivnu aerobnu fizičku aktivnost.
>>> I vaš lekar će želeti ovaj napitak što sprečava srčani i moždani udar
Prekomemo uzimanje alkoholnih pića povećava rizik od oba tipa moždanog udara.
Lekar će savetovati uzimanje le-kova za smanjenje rizika za trom-bozu krvnog suda, regulaciju šećera, smanjenje nivoa masnoća i tako dalje. Ponekad je potrebno i operativno lečenje suženih arterija na vratu (karotidna arterija).
Povezano>>> Kineska metoda: Neverovatan način za preživljavanje moždanog udara
PREPORUČENE NAMIRNICE
Ishrana siromašna natrijumom, a bogatija kalijumom, bogata voćem i povrćem, mlečnim proizvodima sa niskim procentom masti i smanjenim sadržajem zasićenih masnih kiselina smanjuje rizik za moždani udar. Osnov ovog tipa ishrane čine: riba, povrće, voće i koštunjavo voće, maslinovo ulje, mahunarke i agrumi, sa malo mesa i mesnih prerađevina.
