U mnogim zemljama moždani udar najčešći je uzrok invalidnosti i smrti.Moždani udar se najčešće javlja u poznim godinama, ali u poslednje vreme, nažalost, i sve više ljudi mlađih od 65 godina oboleva od njega. Prema statističkim podacima češće se javlja kod muškaraca nego kod žena.
Moždani udar – šlog
Terminom moždani udar (odnosno šlog) označava se prestanak funkcionisanja određenih grupa moždanih ćelija zbog nedostatka hranljivih materija i kiseonika. Manjak hranljivih materija javlja se kao posledica poremećaja krvotoka usled začepljenja krvnih sudova, ili zbog njihovog prskanja i izliva krvi u moždano tkivo moždane opne. Pošto moždane ćelije ne poseduju rezerve hranljivih materija dolazi do njihovog propadanja, što se klinički manifestuje izostankom funkcija za čije su izvršenje one odgovorne.
Simptomi moždanog udara javljaju se kao posledica poremećaja dostavljanja hranljivih materija u određene delove mozga i odnošenja štetnih materija koje nastaju pri samom funkcionisanju mozga. Oni mogu nastati i kao posledica poremećaja cirkulacije krvi usled otkazivanja srčane radnje (a zavise i od lokalnih promena na samim krvnim sudovima mozga), pa se mogu sanirati normalizacijom (ili oporavkom) srčane funkcije. Prekid cirkulacije krvi u mozgu može nastati i zbog zapušenja lumena krvnog suda tromboni koji se stvara ili direktno u mozgu ili se može zapušiti delićima tromba koji dolaze iz srca. Uzrok moždanog sloga, takođe, može biti i prskanje krvnih sudova mozga, usled čega dolazi do izliva krvi u sam mozak ili u moždane opne. Ukoliko se mozak ne snabdeva dovoljnom količinom hranljivih materija vrlo brzo izumiru neuroni. Takođe, može doći i do pojave moždanog otoka koji je čak opasniji i od samog žarišta. Moždani udar može biti ishemičan (infarkt mozga) ili hemoragičan (krvarenje u mozgu).
Ishemičan slog javlja se češće (u 80% slučajeva), nego hemoragičan. Period neposredno posle tranzitornog ishemičkog ataka najrizičniji je za nastanak teškog moždanog udara.
Simptomi moždanog udara
Moždani udar može nastati naglo ili postepeno. U oba slučaja među prvim simptomima šloga javljaju se oduzetosti pojedinih delova” tela, poremećaj govora, smetnje u koordinaciji pokreta i hoda ili, pak, razni psihički ispadi, odnosno poremećaji svesti. Može doći i do iznenadne pojave vrtoglavice, praćene nemogućnošću hodanja i stajanja, odnosno nagonom na povraćanje. Vrtoglavica se pojačava usled promene položaja glave ili tela, ili zbog fizičkog napora. Zatim se javljaju glavobolje, prvo u potiljačnom predelu, koje mogu biti praćene pojavom slabosti pojedinih delova tela, poremećajem vida – pojavom duplih slika i suženja vidnog polja. Sve ove tegobe često se spontano povlače bez ikakvog lečenja, što odlaže obraćanje lekaru. Međutim, u skoro 33% slučajeva, ipak, dolazi i smrtnog ishoda.
Faktori rizika
Glavni uzročnici nastanka moždanog udara jesu starost (rizik za oboljevanje od moždang udara udvostručava se posle pedeset pete godine života), pol (muškarci češće oboljevaju nego žene), kao i nasledna sklonost (osobe kojima su bliži članovi porodice doživeli moždani udar imaju veći rizik od oboljevanja).
Pored pobrojanih faktora na koje se ne može uticati, postoje i rizični činioci na koje bi trebalo obratiti posebnu pažnju. Među njima najčešći je povišen krvni pritisak, koji se lako otkriva merenjem a za njegovo snižavanje postoje i adekvatni lekovi. Osim toga, i bolesti srca, posebno arterija, aritmija, te šećerna bolest koja uzrokuje arteriosklerozu, odnosno stvaranje masnih naslaga na unutrašnjim zidovima krvnih sudova na kojima se stvaraju ugrušci, takođe mogu da izazovu nastanak moždanog udara. I neka druga stanja, poput hiperhomocisteinemije (prekomerna koncentracija homocisteina u krvi) i karotidne stenoze (sušenje karotidne arterije), pogoduju nastanku moždanog udara. Masnoće u krvi nesumnjivo su povezane sa moždanim udarom, a posebno je opasan holesterol niske gustine. Ishemički moždani udar povezan je i sa povećanim nivoom holesterola, dok je kod hemoragičnog nivo holesterola manji. Faktori rizika na koje se, takođe, može delovati svakako su i pušenje, prekomerno konzumiranje alkohola i nedovoljna fizička aktivnost.
>>> I vaš lekar će želeti ovaj napitak što sprečava srčani i moždani udar
Lečenje
Lečenje akutne faze moždanog udara podrazumeva simptomatsku i fizikalnu terapiju. U sekundarnoj prevenciji koriste se antiagregaciona sredstva kao što je aspirin, ali i noviji antiagregacioni lekovi, poput tiklopidina i klopidogrela. Međutim, najvažnije je raditi na prevenciji ovog oboljenja i uticati na faktore rizika.
Slično>>> Evo kako da prepoznate da li će da vas strefi šlog
Trećina obolelih u roku od pet godina nakon prvog, doživi ponovljeni moždani udar. Nakon toga jedna trećina bolesnika ima lak, druga srednje težak, a treća težak invaliditet. Prilikom moždanog udara bolesnika bi trebalo što pre odvesti u bolnicu – što se pre interveniše veće su šanse da se spasi život i smanji stepen invalidnosti. Ako je moždano tkivo bilo izloženo nedostatku kiseonika do šest sati, oštećene funkcije delimično se mogu povratiti.
Povezano>>> Kineska metoda: Neverovatan način za preživljavanje moždanog udara
Ishrana
Da bi se izbegao moždani udar veoma je važno pravilno se hraniti. Trebalo bi izbegavati namirnice koje sadrže velike količine natrijuma (glavn sastojak kuhinjske soli), posebno suhomesnate proizvode i masne sireve, jer mogu podstaknuti povišen krvni pritisak ili pogoršati postojeću hipertenziju. Takođe, zasićene masnoće, kojih ima najviše u proizvodima životinjskog porekla kao što su crveno meso, svinjska mast, suhomesnati proizvodi, mleko i puter, trebalo bi svesti na minumum.
Ono što se preporučuje u ishrani, svakako je hrana koja u sebi sadrži antioksidante, kao što su vitamin C i E, betakaroten, vitamini B6 i B12, al i mineralne soli: kalijum, magnezijum i kalcijum.
