Multipla skleroza je do nedavno bila zastrašujuća dijagnoza. Mnogo toga se u poimanju ove teške bolesti i njenom lečenju promenilo, mada je i dalje nepoznanica kako se i zašto iznenada javlja.
A kako i ne bi plašila kad u mozgu i kičmenoj moždini zahvata aksone, dugačke produžetke nervnih ćelija, koji prenose informacije između mozga i svih drugih delova tela. Aksoni su okruženi izolujućim, mijelinskim omotačem, koji omogućava brzo putovanje nervnih impulsa. Zbog multiple skleroze propadaju delovi mijelinskog omotača i sprovođenje impulsa je tada usporeno i isprekidano. Poruke iz mozga na cilj stižu sa zakašnjenjem, ili uopšte ne stižu!
Danas se zna da, osim mijelina, može biti oštećen i sam akson. Simptomi zavise od mesta koje je zahvatila bolest i veličine oštećenja, pa su zbog toga različiti i teško ih je predvideti.
Od 20. do 40. godine
Mnogi su posle prvih simptoma još dugo radno sposobni. Od onih kojima je bolest dijagnostikovana, 75% nikad neće koristiti invalidska kolica, a većina njih može da očekuje normalno dugačak životni vek. Trećina bolesnika radno je sposobna, naročito za kućne poslove. Samo u ekstremno retkim slučajevima bolest poprima fatalan tok kakav je poznat javnosti.
Znaci multiple skleroze najčešće se javljaju između 20. i 40. godine, vrlo retko pre 15. ili posle 55. Zene obolevaju 2 do 3 puta češće od muškaraca. Bolest je rasprostranjena u celom svetu, ali češća je u zemljama između 40. i 65. stepena severne geografske širine, a veoma retka u tropskim oblastima i na Dalekom istoku. Smatra se da su neke etničke grupe, npr. Eskimi i Romi imuni na multiplu sklerozu.
Ova bolest je u osnovi autoimuna. Posledica je oštećenja mijelinskog omotača koji obavija akson (provodni deo nervne ćelije), a ovo oštećenje je izazvano do sada neindetifikovanim procesima. Smatra se daje pravi krivac nesrećna kombinacija genetske predispozicije, faktora spoljašnje sredine i virusnih infekcija, i to najčešće onih iz detinjstva.
Ovo nije nasledna bolest, ali ne može da se negira nasledna sklonost. Statistika kaže da oko 20 % obolelih ima u prvom, drugom, ili trećem kolenu takođe obolelog rođaka. Od spoljašnjih faktora, po ovom pitanju najproblematičniji su način ishrane, toksične materije, nedostatak vitamina D (znači nedovoljna izloženost suncu), stres, anestezija, operativni zahvati…
Multipla skleroza nije zarazna bolest i ne može se dobiti od nekog iz vaše okoline. Danas se smatra da je glavni krivac virus, i to “sporodelujući” (engl. longacting). Ovaj virus godinama ostaje sakriven u organizmu, ali kad se probudi – izazove bolest. Sam virus još nije identifikovan.
Multipla skleroza simptomi
Simptomi su različiti i nepredvidivi. Objašnjenje je jednostavno oštećenja istovremeno mogu da se dogode u različitim delovima nervnog sistema, a simptomi su drugačiji u zavisnosti od toga koji je deo pogođen.
U slučaju oštećenja nervnog puta koji povezuje koru velikog mozga sa kičmenom moždinom – piramidalni put – odgovoran za prenos impulsa za voljne pokrete.
ekstremiteta, događa se opšti umor, gubitak snage, nespretan hod, pa čak i delimična, ili potpuna oduzetost ruku i nogu. Da stvar bude još gora, ova oduzetost može se dogoditi veoma naglo.
Ukoliko oštećenja pogode mali mozak nastaje vrtoglavica, drhtanje, nesigurnost i nestabilnost u kretanju, nekoordinisanost pokreta, a moguće je i da dođe do isprekidanosti u govoru. Čest simptom je i spasticitet stanje u kojem se mišići antagonističkih funkcija istovremeno kontrahuju, ili relaksiraju, kao i nemogućnost pokretanja ekstremiteta u zglobovima.
Dešavaju se i promene percepcije spoljašnjeg sveta smetnje vida, ali i urinarne tegobe. Retka je inkontinencija (nesposobnost zadržavanja) stolice i impotencija.
Danas je poznato da će se kod 50 % bolesnika razviti neka oštećenja kognitivnih funkcija. Najčešće je pogođena memorija, naročito ona najmlađa. Često je i smanjenje koncentracije, kao i pojava da bolesnik želi da nešto kaže, ali istovremeno ne može da se seti odgovarajuće reči.
Zapostavljanje dijagnoze multiple skleroze ne postoji nijedan test, jer ne postoji ni tipičan simptom. Zato se multipla skleroza dijagnostikuje nakon nekog vremena, iako su možda već godinama postojale epizode u vidu napada.
Veoma su bitni snimci magnetne rezonance, kao i laboratorijski nalazi.Bez obzira na raznolikost i nepredvidivost simptoma, kod većine bolesnika (85%), bolest počinje akutnim napadima (tzv. relapsi, šubovi, egzacerbacije), a posle njih pojavljuju se novi simptomi, ali se i postojeći pojačavaju. Kod 50% obolelih, bolest u prvih 10 godina poprima novi oblik i posle faze pogoršanja ne dešava se potpuni oporavak. Vremenom oštećenja su sve veća i veća, a razdoblja poboljšanja kraća.
Oko 15% bolesnika ima tzv. dobroćudnu multiplu sklerozu, za koju su takođe karakteristični napadi, ali bez trajnih oštećenja i posle 15 godina. Ovu dijagnozu bi trebalo prihvatiti s oprezom. Bez obzira koji obrazac sledi, bolest može da se zaustavi u svakom trenutku.
Kod većine napadi traju od 1 do 3 meseca, a smatra se da su posledica upale mijelina. Lečenjem upale smanjuje se trajanje i posledice napada, a u ovu svrhu koriste se lekovi sa protivzapaljenskim dejstvom (najdelotvorniji su steroidi).
S obzirom daje ovo autoimuna bolest u lečenju se koriste materije za imunosupresiju (slabljenje imunološkog odgovora organizma), a kako je hronična i neizlečiva, najznačajnije je ipak, lečenje simptoma (spasticiteta, malaksalosti, bola, depresije, tremora, urinarnih tegoba…).
Multipla skleroza ishrana
Istraživanja ukazuju na važnost pravilne ishrane obolelih od multiple skleroze. Neki misle da deficit vitamina B12 može da bude uzrok nastanka ove bolesti, jer ovaj vitamin jača imunitet i time smanjuje mogućnost virusne infekcije. Vitamin B1 važan je za metabolizam i stvaranje energije. D vitamin, uz izlaganje ultraljubičastom zračenju, reguliše metabolizam kalcijuma, koji je bitan za održavanje strukture nervnog sistema.
Veoma su bitni antioksidansi, koji uklanjaju slobodne radikale, koji oštećuju sve ćelije. Među vitaminima to su vitamini E i C, beta-karotin, a medu mineralima selen i germanijum. Od aminokiselinskih antioksidanata treba spomenuti cistein. Značajni su i flavonoidi, koenzim Q10, a najjači od svih spomenutih je nikotinamid adenin dinukleotid – NADH. On poboljšava kod umora i slabosti.
Seksualni život
Žene oboljevaju 2 do 3 puta češće nego muškarci. Pravi razlog ostaje nepoznat. Kod svih obolelih u pitanje je dovedena plodnost, a kod žena i trudnoća. Utvrđeno je da 50-90% bolesnih imaju različite seksualne poremećaje. Samo potvrđivanje bolesti izaziva strah od budućnosti, neizvesnost, manjak samopouzdanja, anskioznost i depresiju. Sve ovo deluje na odnos između partnera.
Kod muškaraca može da se javi impotencija prouzrokovana psihogeno, organski, ili terapeutski.
Poremećaj erekcije uvek je vezan za druge neurološke ispade, najčešće uz smetnje pri mokrenju.
Trudnoća
U poslednjih 10 godina stavovi o trudnoći obolelih od multiple skleroze mnogo su se promenili. Prvobitno se mislilo da bolest počinje u trudnoći, a da onda miruje u sledećoj, posle koje se dešava pogoršanje. Noviji podaci ukazuju na smanjenje broja napada u trudnoći, ali i na pogoršanje u prva tri meseca posle porođaja.
