Dan ili dva redukovane ishrane kojoj često svi pribe-gavamo u želji da skinemo koji kilogram viška, svakako neće naneti štetu, ah dugotajno lišavanje našeg organizma hranljivih supstanci može da donese mnogo više štete nego koristi. Smanjenje unosa mikroelemenata neophodnih u ishrani dovodi do poremećaja zdravlja jer su ti sastojci neophodni svakoj ćeliji organizma da bi mogla da funkcioniše.
Mikroelementi su neophodi za izgradnju enzima, ne zamenljivim u svim biohemijskim procesima. U organizmu se nalaze u vrlo malim količinama, neki gotovo u tragovima, ah su neophodni. Njihov nedostatak u ishrani ogleda se u naizgled beznačajnim oštećenjima, koja mogu da imaju ozbiljne posledice. Neki naučnici čak smatraju da su minerali važniji od vitamina, jer se u živom organizmu gotovo nikako ne mogu stvoriti.Uslovno se može reći da su minerali čiji je sadržaj u tkivima veći od 0,01 % makroelementi, a minerali sa manje od 0,01 % su mikroelementi (elementimi u tragovima).
Nekad se smatralo da su četiri elementa (gvožde, bakar, jod i cink) neophodni za normalno funkcionisanje organizma. Tokom poslednjih 30 godina, toj listi dodato je još desetak elemenata, ali verovatno ni to nije konačan broj. Bakar(Cu), gvožde(Fe), cink(Zn), kalcijum(Ca), kalijum(K), hrom(Cr), mangan(Mn), molibden(Mo), kobalt, jod(J), fhior(F), nikal (Ni), litijum(Li), vanadijum (Va), silicijum (Si) i bor (B), selen (Se) i neki drugi elementi nosioci su životnih funkcija organizma. Oni su za enzime (naše katalizatore) isto što i kiseonik za disanje čoveka.
Deficit minerala nastaje zbog smanjenog unosa, povećanih potreba i slabe iskoristljivosti. Nedostatak nastupa i u patološkim stanjima kao što su prolivi, povraćanje, jako znojenje. Minerali se u organizam unose vodom i hranom. Unos nekih minerala u većim količinama od potrebnih može biti toksičan, posebno kad su u pitanju: bakar, hlor, selen i gvožđe.
NAJVAŽNIJI MIKROELEMENTI
Jod
Neophodan je za pravilno funkcionisanje štitaste žlezde i za sintezu njenih hormona. Ulazi u sastav hormona štitaste žlezde koji utiču na normalan rast i razvoj, regulaciju brzine bazalnog metabolizma, stvaranje energije i održavanje telesne temperature. Nedostatak joda u organizmu izaziva gušavost i kretenizam. Postoje endemična područja sa evidentnim nedostatkom joda, ali kada se počelo sa univerzalnim jodiranjem soli, taj problem je smanjen. Namirnice bogate jodom: morski plodovi, morska riba, beli i crni luk, suvo voće, grašak, kravlje mleko, japanska jabuka.
Gvožđe
Iako je njegov sadržaj u telu nizak, gvožde igra važnu ulogu kao konstituent hemoglobina. Zdrava osoba, bez simptoma deficita, apsorbuje dnevno 0,5-1 mg gvozda ili 5-10%. Osobe s deficitom gvozda apsorbuju i do 30% iz hrane. Do nedostatka gvozda u organizmu dolazi usled deficita u ishrani, loše apsorpcije, a najčešće zbog njegovog gubljenja iz organizma krvarenjima (obilnije men-struacije, krvarenje iz organa za varenje ). Procenjuje se da od anemije zbog nedostatka gvozda pati oko 3 milijarde ljudi naše planete. Namirnice bogate gvožđem: jetra, iznutrice, crveno meso, jaja, riba, soja, bundeva, zob, grašak, smokva, suvo voće.
Bakar
Bakar deluje kao snažan katalizator u funkcioniranju hemoglobina i eritrocita kao i u formiranju energije ćelijama. Štiti od stresa, sprečava nastanak anemije i ima važnu ulogu u formiranju kostiju. Učestvuje u očuvanju zdrave kože,jer ulazi u sastav elastina i kolagena. Ovaj mikroelement takođe ima važnu ulogu u smanjenju rizika od srčanih bolesti, uključujući aritmiju, visok krvni pritisak, visoki nivo holesterola u krvi i moždani udar. Osim toga, jača imunitet i učestvuje u proizvodnji važnih antioksidativnih enzima. Bakar se u dovoljnim količinama unosi kroz vodu ili putem hrane.
Namirnice bogate bakrom: zeleno povrće, suve šljive, pasulj, grašak, sočivo, krompir, pečurke, goveda jetra, riba, skuša, rakovi, jastog, ostriga, orašasto voće, bundeva, suncokret, žitarice celog zrna, ječam, masline.
Cink
Cink ulazi u sastav molekula insulina, uključen je u metabolizam ugljenih hidrata i neophodan je za sintezu DNK i RNK. Štiti nas od stresa, održava lepotu kože i kose. Nalazi se u mnogim enzimima, ima udela u mineralziaciji kostiju, sintezi belančevina, zarastanju rana, regulaciji krvnog pritiska i srčanog ritma.
Nedostatak uzrokuje malokrvost, usporavanje rasta, sporo zarastanje rana, zapaljenje kože, a kod dece niži rast i sporiji umni razvoj.
Namirnice bogate cinkom: ostrige, plodovi mora, leguminoze, integralne žitarice, sir.
Mangan
Mangan je važan antioksidans koji pomaže zarastanje rana i pravilan razvoj kostiju. Mangan takode pomaže mitohondrijama da smanje nivo stresa koje prouzrokuju oksidansi kojima su konstantno izložene zbog njihove velike potrošnje kiseonika. Kao i za skeletni sistem, mangan je potreban enzimima koji su uključeni u proces formiranja hrskavica i kostiju.
Namirnice bogate manganom: orasi, integralni pirinač, ribizle, sucokret, suvo voće.
Selen
Selen je takode antioksidans a njegove antioksidativne sposobnosti dopunjuju delovanje vitamina E. Selen jača imunološki sistem i neutrališe toksično dejstvo kadmijuma,žive i arsenika. Pankreas ne može pravilno da funkcioniše bez selena, a ni štitasta žlezda. Prekomeran unos selena može da izazove mučninu, povraćanje i proliv, čak i lomljenje noktiju, opadanje kose i neurološke probleme. Nedostatak selena izaziva kardiovaskularna oboljenja, degeneraciju nerava, hipotireozu, artritis, anemiju i suvu, hrapavu kožu glave. Nedostatak selena može čak i da poveća šanse za razvoj raka.
Namirnice bogate selenom: crveno meso, piletina, ćuretina, jetra, riba, tamno zeleno povrće, jaja, celel žitarice, beli luk, orasi, pivski kvasac, pšenične klice, testenine, pirinač i sir.
Fluor
Fluor je jedan od najspornijih minerala a rasprave o njegovoj važnosti i štetnim posledicama flu-prisanja pijace vode još traju. Fluor igra važnu ulogu u očuvanju zdravlja zuba i kostiju. Fluoridi takođe igraju važnu ulogu u procesu remineralizacije. Veruje se da je ova funkcija veoma važna u sprečavanju napredovanja osteoporoze. Previše fluorida naročito kod dece, može dovesti do stanja koje se naziva zubni fluorozis ili tačkice na zubima. Najočigledniji znak da osoba ne uzima dovoljne količine fluorida je pojava zubnog karijesa.
Namirnice bogate fluorom: fluorisana voda za piće, konzervirana riba (uključujući i njene kosti) kao što je losos, paradajz, radič, zelena salata, karfiol, trešnje.
Hrom
Hrom je odgovoran za stimulaciju aktivnosti insulina u organizmu,a samim tim i za proces metabolizma šećera i regulisanje njegovog nivoa. Osim toga, hrom ima važnu ulogu u kontroli nivoa holesterola i masnoća u krvi. Nedostatak hroma se može pojaviti kod trudnica i osoba koje konzumiraju povećane količine alkohola. Često mokrenje, hipoglikemija, žed i nervoza su najčešći simptomi koji ukazuju na nedostatak hroma.
Namirnice bogate hromom: žumance, hleb od celog zrna, voćni! sokovi, tvrdi sirevi, pivski kvasac, jetra.
