To se često dešava: vaše dete popije čašu mleka, prjede komad pice sa sirom ili porciju mlečnog sladoleda – a onda započinju nevolje. Nakon sat vremena, dete počne da se žali na gasove i naduvenost stomaka, a zatim nastupa bolan napad dijareje. Ovi simptomi povuku se u roku od nekoliko sati, ali se opet vraćaju kada dete sledeći put prjede neki mlečni proizvod. Kao što ste verovatno da sada utvrdili, vaše dete ne podnosi laktozu.
Nepodnošenje laktoze posledica je nedostatka laktaze, enzima krji se nalazi u tankom crevu i koji je potreban za apsorpciju i varenje laktoze, šećera koji se nalazi u mlečnim proizvodima. Ukoliko u organizmu ne postrji dovoljna količina laktaze, kada dete popije mleko, pojede sladoled ili konzumira druge mlečne proizvode (osim jogurta sa živim kulturama), laktoza fermentiše i izaziva veliki broj neprijatnih propratnih pojava u celom digestivnom traktu. Ovo oboljenje uopšte nije tako retko; zapravo, oko 70 odsto svetske populacije ne može da konzumira mlečne proizvode a da to kasnije ne ispašta.
Dete koje pati od nepodnošenja laktoze podjednako kao odrastao čovek imaće problema s ovim oboljenjem. Međutim, kod neke dece javljaju se prolazne smetnje s varenjem mlečnih proizvoda kada boluju od nekog oboljenja kod kojeg dolazi do poremećaja crevnih bakterija. Ukoliko se kod vašeg deteta pojave simptomi nepodnošenja laktoze tokom ili posle gripa, nemojte očajavati. Možda vaše dete ne pati od nepodnošenja laktoze, već mu je jednostavno oslabio digestivni sistem u borbi s virusima. Pravo nepodnošenje laktoze nema nikakve veze s oboljenjem creva; to je smetnja u okviru samog digestivnog sistema. Ipak, postrji veliki broj mera koje možete da preduzmete da biste detetu pomogli da se izbori s ovim oboljenjem.
Tradicionalni načini lečenja
Otkrijte protiv čega se borite. Ukoliko posumnjate na nepodnošenje laktoze (ili neku drugu vrstu alergije na hranu), vodite detaljni dnevnik o hrani koju dete jede i podatke o tome kako se oseća tokom dvaili tri sata nakon jela. Vaš cilj je da utvrdite koje namirnice izazivaju probleme s varenjem.
Mešajte namirnice. Obogaćujte ishranu svog deteta, pokušavajući da mešate mlečne proizvode s bezmlečnim proizvodima. Na primer, nemojte detetu dati samo čašu mleka, već mu ponudite malu čašu mleka i krofnu s puterom od kikirikija. Bezmlečne namirnice razblažuju mlečni šećer i duže putuju do creva, čime se smanjuje opasnost od nadvladavanja enzima koji su možda zaostali u detetovim crevima.
Bez lekarskog recepta možete da kupite dopune redovnoj ishrani koje sadrže laktazu; ona enzime u organizmu podstiče na razgradnju mlečnih šećera. Ovi proizvodi koje možete da nabavite u većini prodavnica lekova mogu da se mešaju s običnim mlekom i/ili da se uzimaju sami.
Prirodni lekovi
• Za razliku od drugih mlečnih proizvoda, jogurt je bezbedan za decu koja pate od nepodnošenja laktoze jer pre nego što stigne do stomaka laktozu razgrade kulture (bakterija) koje se nalaze u jogurtu. (Samo proverite da li jogurt sadrži žive kulture.)
• Deca koja ne mogu da konzumiraju mlečne proizvode možda bi trebalo da uzimaju sintetički kalcijum da bi se osiguralo unošenje odgovarajućih količina ove važne hranljive materije, neophodne za razvoj kostiju.
Prevencija
Nepodnošenje laktoze ne može da se predupredi ili trajno izleči; umesto toga, vaše dete moraće da nauči da živki s tim. Uputite dete da čita deklaracije na prehrambenim proizvodima i da obrati pažnju na sastojke, i to: mleko, mleko u prahu, sir, surutku ili laktozu. Kada jedete van kuće, nemojte se ustručavati da upitate konobara ili kuvara da li neko jelo sadrži mlečne proizvode. Mnoge smetnje sa varenjem mogu da se izbegnu brižljivim praćenjem svega što ulazi u detetov organizam.
Kada zatražiti pomoć
Ukoliko posumnjate na nepodnošenje laktoze, porazgovarajte o tom problemu s lekarom. Vaš pedijatar može da obavi neke testove da bi utvrdio osetljivost detetovog digestivnog sistema. Pored toga, možete zajedno da sačinite jelovnik koji će vašem detetu obezbediti dovoljne količine kalcijuma iz bezmlečnih prehrambenih izvora.
