Složićete se da je dijafragma jedan od organa u ljudskom telu koji se najređe pominje.Mnogi ljudi čak nisu ni čuli za ovaj organ i uopšte neznaju gde se nalazi a kamo li da znaju koja je njena funkcija!
Ipak isto kao i kad su u pitanju drugi organi mogu se javiti i razni poremećaji dijafragme koje prate bolovi.
Ako ste se pitali šta je dijafragma i koja je njena funkcija slede nadamo se precizna objašnjenja.Ako Vas muče bolovi u dijafragmi saznajte šta sve može da ih izazove, koliko je to opasno i da li bi trebalo što pre da odete kod lekara.
Jedan od najčešćih poremećaja je i podignuta dijafragma ali lečenje i veoma jednostavne vežbe koje možete raditi kod kuće značajno pomažu.O svemu će biti više reči u nastavku…
Nastavite sa čitanjem
Šta je dijafragma ?
Dijafragma predstavlja primarni mišić koji se koristi u procesu inspiracije ili inhalacije. To je mišić u obliku kupole, koji je umetnut ispod donjih rebara. Leži na dnu grudnog koša (grudi), razdvaja abdominalnu duplju od grudnog koša. To je tanak, skeletni mišić koji se dobrovoljno kontrakuje. Ispod njega se nalaze trbušni mišići.
Dijafragma funkcija
Dijafragma je veoma važan mišić u telesnoj šupljini. Ona pomaže u procesu disanja, tako što pomaže da se prošire i uzdignu pluća, kao i da se smanji pritisak na pluća.
Dijafragma služi, dakle, kao inferiorni aspekt grudnog koša, ona je sredstvo kojim se povećava zapremina grudnog koša. U cilju proširenja grudnog koša, dijafragma povećava vertikalnu dimenziju grudi i smanjuje pritisak vazduha u grudnom košu, tako što mora da se poravna kontrakcijom. Kada padne pritisak vazduha, vazduh će ”požuriti” u respiratorni trakt. Tokom kontrakcije, dijafragma gura nadole i povlači maramicu, seroznu membranu koja okružuje pluća.
U drugom delu članka saznajte koji su simptomi kad je podignuta dijafragma i kakvo se lečenje preporčuje
Dijafragma bolovi
Tokom ovog procesa disanja ili uopšte, bol u dijafragmi može da se oseti. Bol u dijafragmi može da se desi zbog različitih razloga kao što su spazam, anatomski nedostaci, moždani udar itd.
Simptomi bola u dijafragmi uključuju:
- Bol oko rebara
- Bol u grudima
- Oštar bol ili ”stezanje” na stranama grudi može biti simptom bola dijafragme
- Bol u srednjem delu leđa.
U većini slučajeva, ovi simptomi bola u dijafragmi se osećaju tokom sportskih aktivnosti, kada osoba ubrzano diše. Ako osoba ima astmu, zapaljenje pluća, bronhitis ili emfizem, to takođe može biti uzrok za ovu vrstu bola.
Šta može da izazove bol u dijafragmi ?
Kada je u pitanju dijafragma bolovi zapravo mogu da budu simptom posledice mnogih drugih kliničkih stanja. Najčešći uzroci su:
- Bol u dijafragmi zbog anatomskih nedostataka:
– Kongenitalni: urođeni defekti dijafragme.
– Stečeni: u većini slučajeva, to je rezultat postoperativnih stanja, trauma i povreda.
- Inervacioni nedostaci izazivaju bol u dijafragmi:
– Moždani udar: kada je zbog moždanog udara jedna strana dijafragme paralisana, a druga strana radi više, što izaziva bol.
– Neuropatski problem freničnih nerava: ako su frenični nervi povređeni tokom operacije ili ako se tumori razvijaju na njima, to može da izazove bol u mišiću dijafragme. To je zato što su ovi frenični nervi odgovorni za inervaciju dijafragme.
– Problemi kičmene moždine: kada je bolest povezana sa kičmenom moždinom.
– Mijastenija gravis: simptom bolesti uključuje oštećen kapacitet za disanje.
Razni drugi uzroci bola u dijafragmi
Ovo su najčešći uzroci bola u dijafragmi:
- Povreda i trauma:
– Trauma i dijafragmatična ruptura
– Prelom donjih rebara.
- Određene bolesti:
- Neurološki poremećaji poput amiotrofne lateralne skleroze, multiple skleroze i poliomijelitisa mogu izazvati bol u dijafragmi
- Hiper – i hipotiroidizam
- Mišićna distrofija ili drugi poremećaji povezani sa dijafragmom
- Reumatoidni artritis i druge bolesti vezivnog tkiva
- Pneumonia, bronhitis, astma
- Zapaljenje plućne maramice
- Kostohondritis
- Pankreatitis
- Bolesti slezine
- Tegobe sa žučnom kesom
Ostali uzroci:
- hijatalna kila
- infekcija
- malnutricija
- neefikasan obrazac disanja
- kiropraktična manipulacija
- naprezanja i oštećenja unutrašnjih organa u telesnoj šupljini.
Trudnoća:
Tokom trudnoće, bol u dijafragmi može biti normalno stanje. To je zato što se materica širi zbog bebe, a to gura dijafragmu. Kao posledica toga, mogu da se jave bol i otežano disanje.
Kašalj:
Tokom teškog kašlja i prehlade, ili za one koji imaju hronično stanje kašlja, bol u dijafragmi može da se javi. To je zato što, dok kašljete, dijafragma trpi veliki pritisak. Dakle, bol je neizbežan.
Prejedanje:
Prejedanje ima tendenciju da izazove hijatalnu kilu. U tom stanju, želudac nabubri kroz mišić dijafragme i to izaziva bol.
Trčanje:
Kada trčite, zajedno sa ostalim mišićima, kapacitet disanja mora da se nosi sa ovim ubrzanim tempom. Zbog toga, zagrevanje je obavezno. Oni koji počinju da trče bez povećanja ovih kapaciteta, doživeće bol u dijafragmi. Razlog je kontrakcija dijafragme onoliko koliko može, da održi tempo disanja koji ispoljava veliki pritisak na dijafragmu, izazivajući bol.
Ovo su neki od najčešćih razloga zašto se javlja bol u dijafragmi. Šta je uzrok bola, mora biti dobro identifikovano od strane iskusnog lekara. Odgovarajuća dijagnoza je obavezna.
Podignuta dijafragma
Podignuta dijafragma može biti uzrokovana:
- infekcijom pluća
- jedan deo pluća je u kolapsu
- ugruškom na plućima
- fibrozom pluća (često zbog izloženosti iritansima kao što je prašina ili alergija).
Dijafragmalna hernija (dijafragmalna kila) nastaje kada se jedan ili više abdominalnih organa kreću naviše u grudi kroz defekte (otvore) u dijafragmi. Ova vrsta defekta može biti prisutna pri rođenju (i tada se pluća ne razvijaju kako treba) ili se stiče kasnije u životu (saobraćajne nsreće, padovi, prodiruće povrede od uboda ili od metka, operacija na grudima ili stomaku). Dijafragmalna kila je uvek hitan slučaj i zahteva hitnu operaciju da se ispravi.
Kada je u pitanju podignuta dijafragma simptomi mogu da variraju po ozbiljnosti, pre svega zavisno od uzroka i težine samog stanja.
Podizanje dijafragme simptomi:
Otežano disanje
Ovo je obično veoma ozbiljno. Kod urođenih dijafragmalnih nedostataka, može da proizilazi iz abnormalnog razvoja pluća. Kod stečenih dijafragmalnih nedostataka, ovo se javlja kada pluća ne mogu funkcionisati zbog istiskivanja.
Tahipneja (ubrzano disanje)
Simptomi podignute dijafragme mogu da uključuju i ubrzano disanje, jer pluća mogu pokušati da nadoknade nizak nivo kiseonika u telu radeći bržim tempom.
Plava prebojenost kože
Kada vaše telo ne prima dovoljno kiseonika iz pluća, vaša koža može da poplavi (cijanoza).
Tahikardija (lupanje srca)
Vaše srce može brže da radi nego obično, kako bi pokušalo da snabdeva telo oksidisanom krvi.
Umanjeni ili odsutni zvuci disanja
Ovaj simptom podignute dijafragme je uobičajen u slučaju urođenih nedostataka dijafragme, jer jedno od bebinih plućnih krila ne može da se formira pravilno. Zvuci disanja na oboleloj strani će biti odsutni ili će biti veoma teško da se čuju.
Zvuci creva u predelu grudnog koša
Kada postoji dijafragmalna kila, creva mogu napredovati do grudnog koša.
Manje pun stomak
Vaš stomak može biti manje pun nego što bi trebalo pri palpaciji (ispitivanje tela pritiskom na određenim područjima). To je zbog toga što se abdominalni organi pomeraju gore u grudnom košu – što je dijafragmalna hernija.
Da li podignuta dijafragma pritiska srce? Može da pritiska i da izaziva ubrzan rad srca.
Kada se javi podizanje dijafragme i gušenje može biti propratni simptom, koji je veoma ozbiljan, a javlja se kao posledica uticaja podignute dijafragme na pravilnu funkciju pluća.
Lečenje podignute dijafragme
Urođena i stečena dijafragmalna kila obično zahtevaju hitnu operaciju. Operacija mora biti izvedena radi uklanjanja trbušnih organa iz grudi i njhovog vraćanja nazad u stomak. Hirurg će onda popraviti dijafragmu.
U slučaju urođene dijafragmalne kile, hirurzi mogu obavljati operaciju već 48 do 72 sati nakon rođenja bebe. Operacija može doći i ranije u vanrednim situacijama ili može biti odložena. Svaki slučaj je različit. Prvi korak je da se stabilizuje beba i poveća nivo kiseonika.
Vežbe za dijafragmu
Lezite i opustite se u tzv. položaju ”mrtvog tela”, po jogi, a pod glavu i leđa stavite savijeno ćebe. Razmaknite stopala da padnu u stranu, a ruke položite opušteno uz telo, sa dlanovima naviše. Zatvorenim očima usmeravajte pogled prema grudima, i budite maksimalno opušteni. Pratite usporavanje svog daha, trudite se da osetite ulazak daha u telo, kao i njegov izlazak. Pratite promenu temperature udahnutog i izdahnutog vazduha, trudite se da osetite kako vazduh struji vašim telom. Osluškujte tihi zvuk svog disanja, a posvetite i pažnju razlici između udaha i izdaha. Ova vežba za dijafragmu, i disanje uopšte, treba da traje 3-5 minuta, a možete da je ponovite nekoliko puta dnevno.
Lezite na leđa na ravnoj površini i savijte koljena, a možete da stavite jastuk pod glavu i kolena ako tako želite. Stavite jednu ruku na gornji deo grudnog koša, a drugu na stomak, odmah ispod rebara. Udahnite polako kroz nos, tako da vazduh uđe duboko prema donjem delu stomaka. Nemojte da pomerate ruku na grudnom košu, a podignite ruku na stomaku. Stisnite stomačne mišiće, omogućavajući im da upadnu prema šupljini izdisajem kroz usta. Neka ova vežba traje 5-10 minuta, svakog dana, i do nekoliko puta. Možete da radite ovu vežbu za dijafragmu i na stolici, savijenih kolena i opuštenih ramena, glave i vrata.
