Nizak krvni pritisak (hipotenzija) je stanje u kom je krvni pritisak niži odn ormalnog ili očekivanog kod određene osobe.
Krvni pritisak je pritisak kojim krv deluje na krvne sudove (arterije) u svakom delu našeg tela, a stvara se radom srca kao pumpe. Ne postoji precizno određen prag kojim se određuje šta je previše nizak pritisak, već se to posmatra individualno, jer jednoj osobi može biti sasvim dobro sa niskim krvnim pritiskom dok bi kod nekog drugog takav isti pritisak izazvao tegobe. Pa ipak, očitani krvni pritisak ispod 100/60 mmHg može izazvati zabrinutost doktora u slučajevima kada taj pritisak ima negativne efekte po organizam.
Ako krvni pritisak postane niži nego što je to za Vas uobičajeno, možete osetiti umor, nesvesticu ili zamućeni vid.
Nizak krvni pritisak je obično normalna pojava, ali treba se javiti doktoru ako osećate vrtoglavicu i nesvesticu, jer to znači da nedovoljna količina krvi stiže u vaše vitalneograne.
Simptomi niskog krvnog pritiska se postepeno razvijaju i oni su najčešće:
– Ošamućenost i nesvestica
– Ne dostatak vazduha, nemogućnost udisaja
– Vrtoglavica
– Hladne šake i stopala, slaba periferna cirkulacija
– Umor
– Slabost i nesigurnost
Postoji više vrsta hipotenzije:
Ortostatska (posturalna) hipotenzija je nagli pad pritiska nakon zauzimanja stojećeg položaja.
Postprandijalna hipotenzija se javlja kod određenog broja osoba neposredno nakon jela.
Nelagosnosti niskog krvnog pritiska može iskusiti svako, recimo posle dugog perioda provedenog na jakom suncu ili posle intenzivnog stresnog perioda. Pa ipak, kada nizak pritisak često izaziva nelagodnosti, moguće je da su i drugi faktori u pitanju:
– Stanja u kojima srce ne upumpava dovoljnu količinu krvi
– Dehidracija
– Unutrašnje krvarenje
– Dobrovoljno davanje krvi
– Dijabetes
– Trudnoća
– Alergijske reakcije vezane za određene lekove ili hemikalije
– Neželjene reakcije na lekove za srce, visok krvni pritisak ili depresiju
– Određene vrste infekcija
Da bi dijagnostikovao nizak krvni pritisak, doktor će razgovarati sa vama o vašim simptomima ili porodičnoj anamnezi. Sprovešće određene testove koji se odnose na različite vrste niskog pritiska, kako bi odredio da li i od koje vrste niskog pritiska patite (posturalnog ili postprandijalnog).
Simptome niskog krvnog pritiska može osetiti svako, kada se nađe u situaciji u kojoj je očekivano da dođe do pada krvnog pritiska. Problem sa hipotenzijom se odnosi i na određena zdravstvena stanja ili kao posledica primene određenih ekova, i verovatnije je da će se iskazati kod starijih ljudi.
Za one koji su skloni niskom krvnom pritisku, neki od sledećih saveta mogu biti korisni:
Ako ste u ležećem položaju, postepeno se uspravljajte, posebno pošto se probudite
Unosite dovoljnu količinu tečnosti (vode)
Nosite steznike (uske helanke i čarape)
Da bi se nizak pritisak uspešno lečio, neophodno je otkriti njegov uzrok. Na primer, ako vam određena terapija (lekovi koji uzimate) uzrokuje nizak krvni pritisak, vaš doktor će ili promeniti dozu leka ili vam prepisati drugi lek. Ako je, pak, teško odrediti šta uzrokuje hipotenziju, doktor će vam prepisati lek koji će ublažiti tegobe i podići krvni pritisak na normalni nivo.
