Oboljenja štitaste žlezde kod nas i u svetu su sve češća, a medu njima, nažalost, raste i broj karcinoma. Ovaj minijaturni organ na prednjoj strani vrata nije veći od oraha, ali ako ne funkcioniše kako treba, onda ništa ne funkcioniše. Problem se javlja kada simptomi postanu uočljiviji, a bolest se već razvila, jer su znaci prepoznavanja poremećaja rada ove žlezde u prvo vreme gotovo neprimetni.
Simptomi i faktori rizika
Zašto su neki podložniji bolesti i kako prepoznati simptome?
Žene znatno češće oboljevaju od bilo kog oblika poremećaja rada štitaste žlezde. Od hipertireoidizma, ili Gravesove bolesti žene između 20 i 40 godine oboljevaju pet puta češće od muškaraca. S druge strane, učestalost hipotireoidizma kod žena je čak pet do deset puta češća. Učestalost karcinoma štitaste žlezde, na prvom mestu papilarnog, koji je i i 40 najčešći (kod više od 70 odsto bole-smkaj, takođe je cesca kod zena oko tri puta, i to onih između 30. i 50. ođine života. Za sve veći broj onih sa obolelom štitastom žlezdom postoji više faktora.
Ono što nam je poznato, to je veća učestalost autoimunih oboljenja štitaste žlezde, sa povećanom ili smanjenom funkcijom (hiper ili hipo-tireoidizam), koji se javljaju kod osoba sa postojećom genetskom predispozicijom. Od značaja je podatak da su roditelji, braća ih sestre oboleli od sličnih oboljenja.
Izvesni autori, nastavlja ona, smatraju da su jednako odgovorni i virusi, bakterije, ili neki drugi strani agensi, kao i pol, koji udruženi sa genetskim faktorom dovode do stvaranja antitela na sopstveno tkivo štitaste žlezde, oštećujući ga dovode do hronične upale,(takozvani Hašimoto tireoiditis), i posledično smanjene sposobnosti sinteze tireoidnih hormona.
Za porast broja obolelih od karcinoma štitaste žlezde možemo sigurno da zahvalimo uticaju spoljašnih faktora, kao što je bila nesreća u Nuklearnoj elektrani u Cernobilu, ah i boljem prepoznavanju pacijenata od strane lekara, i pravovremenom upućivanju endokrinom hirurgu.
Hipotireoza i hipertireoza
Kada dođe do poremećaja rada štitaste žlezde moguća su dva stanja: hipotireoza, smanjeno lučenje hormona i hipertireoza, odnosno kad dolazi do pojačanog lučenja hormona. Simptomi su potpuno različiti.
Kakve tegobe može da ima osoba kod koje se bolest javila?
Kod smanjenog lučenja, odnosno hipotireoidizma dolazi do pojave hroničnog umora, smanjene fizičke i mentalne aktivnosti, depresivnog raspoloženja, pojave istanjene i suve kose, promuklog glasa, preosetljivosti na hladnoću, dobijanja u težini, usporenog rada srca, povišenog krvnog pritiska, pojave hroničnog zatvora. Kod dece je karakteristična zaostalost u rastu i mentalnom razvoju.
S druge strane, kaže ona, kod prekomernog lučenja tireoidnih hormona – hipertireoidizma javljaju se: lupanje srca, nervoza, nepodnošenje toplote, nesanica, učestala stolica, gubitak telesne težine, neuredna menstrualna krvarenja, topla, vlažna koža, mišićna slabost, opadanje kose, nepomičan pogled, uvećana štitasta žlezda – struma.
Simtomi su u početku gotovo neprimetni i što se bolest kasnije uoči to oni postaju upadljiviji. U odmaklom stadijumu bolesti posledice, naročito po srce ili oči, dovode do ozbiljnih oštećenja pomenutih organa.
“Knedla u grlu” koja se javlja u stresnim situacijama, može biti razlog za lažnu uzbunu, to “stezanje” je u stvari znak anksioznosti, a i druge patološke promene na vratu mogu da uzrokuju tegobe slične oboljenju štitaste žlezde.
Dijagnoza i lečenje
Dijagnoza se postavlja uz konsultaciju endokrinologa, a najbolji skrining je pregled ultrazvukom, posle čega se sprovodi i procedura FNA (aspiraciona biopsija tankom iglom), gde je to potrebno. Uz biohemijsku proveru tireoidnih hormona i zasada dostupnih markera, koji su još uvek nedovoljno specifični, endokrinolog će odlučiti kog bolesnika treba uputiti hirurgu, a većinu će i dalje nastaviti da prati i eventualno leci konzervativno. Hiperfunkcija štitaste žlezde autoi-munog porekla leci se jednu do dve godine, ali su kod mladih osoba česti recidivi (ponovno javljanje). Kada je u pitanju hipotireoidizam autominog porekla, lečenje je najčešće doživotno, ali je bolest stabilnog karaktera, i doza leka se, uglavnom, značajno ne menja.
Uloga
Štitasta zlezda je endokrini organ koji je odgovoran za rast, razvoj, energetski metabolizam, metabolizam belančevina, ugljenih hidrata i masti, metabolizam kostiju, mišićnu funkciju, za rad nerv nog sistema i mozga. Ove mnogobrojne funkcije obavlja zahvaljujući sekreciji hormona, pre svega tiroksina, a potom u manjoj meri trijodtireonina i calcitonina. Trijodtironin (T3) i tiroksin (T4) podstiču metabolizam i regulišu potrošnju energije u stanju potpunog mirovanja.
Učestalost
hipotireoidizma kod žena je čak pet do deset puta češća nego kod muškaraca
Tumori
Tumori (benigni i maligni) štitaste žlezde su česti kod mladih žena: svaka dvanaesta žena ima čvor na štitastoj žlezdi. Sto se jačeg pola tiče, tumor se javlja u. prošeku kod svakog 40-og muškarca. Više od 95 odsto tumora su benigne prirode, nikada se iz njih ne razvije karcinom. Učestalost nodusa (čvorova) raste sa godinama, i smatra se da 50 odsto pedesetogodišnjaka ima bar jedan čvorić u štitastoj žlezdi.
Jod
Nedostatak joda, takode, može biti uzrok oboljenja štitaste žlezde i to smanjene funkcije. Zahvaljujući adekvataom jodiranju soli za ishranu, kod nas se taj oblik oboljenja ne javlja.
Plodnost
Oba funkcionalna poremećaja hiper i hipofunkcija žlezde utiču na fertilitet. Upravo iz tog razloga u poslednje vreme skrining za ispitivanje nepolodnosti podrazumeva ispitivanje funkcije štitaste žlezde. Jer, poremećaj u radu štitaste žlezde (bilo hipo ili hipertireoidizam), čak i kada nije klinički upadljiv, može biti uzrok neplodnosti.
