Omega 3 masne kiseline pripadaju polinezasićenim masnim kiselinama kojima je glavna odlika da ostaju tečne na nižim temperaturama.I Omega 6, koje ima u suncokretovom, sojinom i kukuruznom ulju, i Omega 9 je mononezasićena masna kiselina (u maslinovom i canbola ulju, kao i u avokadu). I obe se malo zgušnjavaju na hladnoći…
Dobijaju naziv esencijalne masne kiseline, jer su neophodne za život, a organizam ne može da ih proizvodi Da su ove tri sestre tako važne, dokazanao je kada je počelo da se otkriva da su neki ćelijski hormoni, eicosanoidi sa 20C atoma, superhormoni, ili autokrini hormoni, koje proizvodi 600 triliona ljuidskih ćelija. Prvi otkriveni ekosanoid je prostaglandin, koga je još 1936. otkrio van Euler, a potom je sledila čitava kolona dobrih i loših ekosanoida. Počinje era ćelijskih hormona, a njihovom kontrolom otvara se perspektiva kontrole mnogih hroničnih bolesti. Menjaju se dijetetski pogledi na bolest i zdravlje, da hrana u pravom smislu može da bude lek.
Počela su ispitivanja namirnica, bolesti kojima se nije znao uzrok, tražilo se koliki su nivoi ovih esencijalnih masnih kiselina u ishrani kod pojedinih grupacija, i kako to utiče na zdravlje i pojavu pojedinih bolesti. Jedno od prvih zapažanja je da Omege 3 masne kiseline smanjuje bolove i upalu kod reumatoidnog artritisa.
Jako je interesanatno ispitivanje da Omega 3 masna kiselina može da poveća koncentraciju i učenje, pa se 
preporučuje redovno konzumiranje u celoj porodici. Dokazano je da ljudski mozak sadrži velike količine Omege 3 kao decosahehexanoid kiselinu /DHA/, pa je preporuka da se Omega 3 dodaje u trudnoći, naročito poslednjem trimestru, kada je veliki rast mozga i retine. U poslednje vreme dosta se spominje ADHD (attention deficit hyperactivity disorder), ili hiperaktivni poremećaj sa poremećajem pažnje kod dece, kod kojih je ustanovljen nizak nivo Omega 3 masnih kiselina u plazmi.
Drugo ispitivanje pokazalo je da žene u trudnoći daju svoju Omega 3 plodu, pa one ostaju bez dovoljne količine i mnogo češće oboljevaju od Sistemskog eritemskog lupusa, (SEL) koji se može značajno popraviti uzimanjem ove masne kiseline.
Drugi poremećaj, nazavan sindrom hroničnog umora, povezuje se sa abnormalnim fosfolipidnim metabolizmom, koji se može popraviti ribljim uljem kod pojednih slučajeva, naročito sa EPA(ekozafosfanoid acid).
Studije su pokazale da Omega 3 masne kiseline imaju antiinflamaotome uticaje: pa je korisna kod inflamatornih i autoimunih bolesti, kao što su artritis, Cronova bolest, ulcerozni kolitis, SEL, ali i kod malignih bolesti, starenja, koronarnih oboljenja, depresije…
Pacijenti sa AIDS-om, takode, mogu da imaju koristi od Omega 3, jer pored antiinflamatornog ima i antiviralni efekat, pa se može koristiti kako za lečenje, tako i za prevenciju bolesti.
Kod koronarne bolesti usporava se taloženje masti na arterijama uz pomoć Omega 3 masnih kiselina, a skorija istraživanja pokazala su dobre efekte kod sprečavanja razvoja astme, jer velike doze sprečavaju stvaranje leukotrijena koji se okrivljuje za astmatične napade.
Na kraju, ovi ćelijski hormoni predstavljaju vezu između centralnog nervnog i imunog sistema, jer deluju na oba, a pokazano je da na našim limfocitima postoje receptori za mnogobrojne neurotransmitere i ta veza postaje neraskidiva, pa se i efektr poboljšanja najednom sistemu reflektuju pozitivno i na drugi samo primenom Omega 3 masnih kiselina.
ZA OBEZBEDJENJE DOVOLJNIH KOLIČINA OMEGA 3 MASNIH KISELINA
Uzeti par puta nedeljno porciju morske plave ribe, ili po 1000 mg Omege 3 dnevno preventivno, a više kada poremećaj postoji.
