Unošenje velike količine masnoća štetno je za organizam, ali postoje i masti koje povoljno utiču na zdravlje. Omega 3 masne kiseline, koje se uglavnom unose hranom, odlična su preventiva mnogi bolesti, naročito oni koje napadaju srce i krvne sudove…
Masti su gorivo koje organizmu obezbeđuje energiju, ali zna se da to nije njihova jedina uloga. Osim što ulaze u sastav ćelijske membrane, masti imaju zadatak da prenose vitamine A, D, E i K, koji su u njima rastvorljivi. Na sebi svojstven način masti štite organe poput jetre, srca i bubrega, čuvaju organizam ođ šokova pri naglim promenama spoljašnje temperature, učestvuju u procesu taloženja kalcijuma u zubima i kostima (prenose vitamin D). Sve ove zadatke obavljaju masnoće koje se razlikuju po poreklu i
osobinama, a nazivaju se dobrim i lošim mastima.
Vrlo važno je razlikovati zasićene i nezasićene masnoće u namirnicama.
Koje su “dobre”, a koje “loše” masti?
Zasićene masne kiseline, koje se uglavnom nalaze u namirnicama životinjskog porekla (svinjska mast i loj),
predstavljaju veliku opasnost za nastanak i razvoj arterioskleroze, te se nazivaju “lošim” mastima iako su, u određenim količinama, i one neophodne za normalno funk-cionisanje organizma. Nezasićene masne kiseline (“dobre” masnoće), najviše su prisutne u namirnicama biljnog porekla, kao i u masnoj ribi iz hladnih mora. Mogu biti esencijalne (organizam ne može sam da ih sintetiše, pa ih je potrebno unositi hranom), među kojima su najpoznatije omega-3 i omega-6, kao i neesencijalne masne kiseline. Iz te dve vrste masnoća nastaju druge polinezasićene masne kiseline potrebne organizmu, poput arahidonske kiseline, EPA (eikosapentaenske kiseline) i DHA (dokozaheksaenske kiseline).
Izvori nezasićenih masnih kiselina
Omega-3 masnih kiselina ima u pojedinim vrstama ribe, naročito u plavoj – sardini, skuši, tuni, bakalaru, jezerskoj pastrmki, haringi, lososu, kao i u mesu ljuskara i morskih sisara i ribljem ulju. Izvor ovih kiselina u namirnicama morskog porekla je fitoplankton kojim se ove životinje hrane. Laneno seme, bundeva (žuta), ulje uljane repice, soja i orasi takođe sadrže omega-3 masne kiseline. Omega-6 masnih kiselina ima u semenkama sušama, suncokreta, lana, orasima i lešnicima.
Omega 3 masne kiseline čuvari zdravlja
Način ishrane ima veliki uticaj na ljudsko zdravlje. Ishrana bogata mastima često se dovodi u vezu sa nastankom srčanih i cerebrovaskularnih oboljenja. Studije su pokazale da češća upotreba omega-3 masnih kiselina i aktivni metaboliti ove kiseline EPA i DHA, štite organizam od bolesti srca i arterioskleroze. .Omega-3 masne kiseline smanjuju rizik od infarkta miokarda i moždanog udara. Ovaj efekat nastaje, pre svega, zbog povećanog stvaranja antikoagulantnih i antiinfiamatornih medijatora, ali i uticaja ovih masnoća na smanjenje nivoa holesterola.
Njihovo pozitivno delovanje na zdravlje čoveka očituje se u slučaju akutnih i hroničnih bolesti, kao što su alergije, artritis i različiti zapaljenski procesi. Omega-3 masne kiseline smanjuju proizvodnju upalnih komponenti (prostaglandina). Nova istraživanja pokazala su da one štite od raka dojke, debelog creva i materice.
Uzimanje omega-3 masnih kiselina u toku trudnoće i dojenja veoma je važno za rast i razvoj novorođenčeta. Njihov uravnotežen unos poboljšava funkciju nervnog, gastrointestinalnog i imunološkog sistema, a povoljno utiče i “na zdravlje kože, kose i noktiju.
Sedamdesetih godina prošlog veka utvrđeno je da ribari sa Grenlanda, Aljaske i Japana, koji u ishrani koriste masnu ribu iz hladnih, severnih mora, manje obolevaju od kardiovaskularnih bolesti. Danas su omega-3 i omega-6 nezasićene masne kiseline u žiži intere-sovanja naučnika.
DELOVANJE OMEGA-3 MASNIH KISELINA
Povoljan učinak “dobrih” masti pripisuje se njihovom višestrukom delovanju
na organizam:
antitrombsko -protiv zgrušavanja krvi
antivazokonstriktivno – protiv suženja krvnih sudova
antihipertenzivno – protiv visokog krvnog pritiska
antiaritmijsko – protiv aritmije srca
antiinflamatorno – sprečavaju upalne procese u arterijama i stvaranje plaka na arterijama
