Strah, panika, panični napadi uzrok
Panični napadi su iznenadna epizoda intenzivnog straha koji izaziva ozbiljne fizičke reakcije kada ne postoji realna opasnost ili očigledni uzrok. Ovaj panični strah može biti veoma zastrašujući. Kada se napadi panike javljaju, možda mislite da gubite kontrolu, da doživljavate srčani udar ili da čak umirete.
Mnogi ljudi imaju samo jedan ili dva napada panike u svojim životima, a problem nestane, možda kada se završi stresna situacija. Ali, ako imate stalne, neočekivane napade panike i provodite duge periode u stalnom strahu od drugog napada, možete imati stanje koje se naziva panični poremećaj.
Iako napadi panike sami nisu opasni po život, oni mogu biti zastrašujući i značajno utiču na kvalitet vašeg života. Ali tretman može biti veoma efikasan.
Nije poznato šta uzrokuje napade panike ili panični poremećaj, ali ovi faktori mogu igrati ulogu:
- genetika
- veliki stres
- temperament koji je osetljiviji na stres ili sklon negativnim emocijama
- izvesne promene u načinu na koji delovi mozga funkcionišu.
Napadi panike mogu da počnu iznenada i bez upozorenja, ali tokom vremena, oni su obično izazvani određenim situacijama.
Neka istraživanja pokazuju da je prirodna reakcija vašeg tela ‘’bori se ili beži’’ odgovor na opasnost koja je uključena u napadima panike. Na primer, ako grizli medved krene na vas, vaše telo će reagovati instinktivno. Otkucaji srca i disanje će se ubrzati kako bi se vaše telo pripremilo za situaciju od životne opasnosti. Mnoge iste reakcije se javljaju u napadu panike. Ali nije poznato zašto napad panike nastaje kada nema prisutne očigledne opasnosti.
Simptomi napada panike
Panični napadi obično počinju naglo, bez upozorenja. Oni mogu da napadnu u svakom trenutku – kada vozite auto, u tržnom centru ili u sred poslovnog sastanka. Možete imati povremene napade panike ili se mogu često javljati.
Ovi napadi imaju mnoge varijacije, ali simptomi napada panike obično dostižu vrhunac kroz nekoliko minuta. Možda ćete se osećati umorno i istrošeno nakon što napad prođe.
Napad panike – simptomi obično uključuju neke od sledećih:
- osećaj o predstojećoj propasti ili opasnosti
- strah od gubitka kontrole ili smrti
- brzo lupanje srca
- znojenje
- drhtanje ili trešenje
- kratak dah ili stezanja u grlu
- drhtavica
- valunzi
- mučnina
- abdominalni grčevi
- bol u grudima
- glavobolja
- vrtoglavica, nesvestica ili slabost
- ukočenost ili peckanje
- osećaj nestvarnosti ili nevezanosti
Jedna od najgorih stvari u vezi sa napadima panike je intenzivan strah da ćete imati još jedan. Možda ćete se plašiti da doživite panični napad toliko da izbegavate situacije u kojima mogu da se pojave.
Napadi panike i depresija
Ukoliko se ne leče, napadi panike i panični poremećaj mogu da utiču na gotovo svako područje vašeg života. Možete da živite u stalnom strahu, i time da upropastite svoj kvalitet života. Depresija, anksioznost i drugi psihijatrijski poremećaji mogu proisteći iz ovih napada. Stoga, napadi panike i depresija često idu ‘’ruku pod ruku’’, što dodatno otežava lečenje i suočavanje sa problemom.
Panični napadi i anksioznost
Panični napadi i anksioznost su takođe blisko povezani. Anksioznost se slično opisuje kao osećanje nedefinisanog straha, unutrašnje strepnje koja se često javlja bez ikakvog očiglednog razloga – ovo podseća na napade panike, zar ne? Kao što smo rekli, anksioznost, ali i brojni drugi psihijatrijski poremećaji, mogu proisteći iz neadekvatno tretiranih ili uopšte nelečenih napada panike.
Panični napadi u trudnoći
Imajući određeni nivo anksioznosti i stresa, kada ste trudni, je dobro i normalno. To postaje problem samo kada je van kontrole i kada se osećate uznemireno sve vreme (generalizovani anksiozni poremećaj) ili imate nagla intenzivna razbuktavanja anksioznosti .
Ako vaši panični napadi u trudnoći postanu napeti, ili traju predugo, to zaista može uticati na trudnoću. Postoji rizik da će uticati na vašu bebu u razvoju.
Strah od porođaja – poznat kao tokofobija – takođe se klasifikuje kao neka vrsta anksioznosti.
Fluktuacije hormona
Ovo je najčešće prihvaćen razlog za napade panike tokom trudnoće. Kada telo prolazi kroz ogromne hormonalne promene, napadi se pojavljuju češće. Ovo ima smisla, jer hormoni utiču na emocionalnu kontrolu i regulaciju, i takođe igraju ulogu u fizičkim senzacijama i drugim pitanjima koja obično izazivaju napade panike.
Kako se smiriti u napadu panike
Kako se smiriti u napadu panike? Sa obukom, lečenjem i obrazovanjem, možete naučiti kako da se zaustavi napad.
Korak 1
Duboko udahnite i opustite se da zaustavite protok adrenalina kroz vaš sistem. Telo mora biti pod kontrolom pre nego što počnete da menjate svoje misli.
Korak 2
Kriknuti reč “STOP”. Možete reći tiho ili glasno. Poenta je da pošaljete mozgu poruku.
Korak 3
Dajte sebi vremena da usporite. Pronađite mirno mesto za sedenje.
Korak 4
Zamenite svoje misli sa pozitivnim izjavama koje su zasnovane na stvarnosti. Recite sebi da imate napad panike koja će proći u roku od 3 minuta i da se ništa loše neće desiti. Pripremiti izjave ispred vremena, tako da će biti spremne. Pronađite poruke koje možete da upotrebite, kao što je “sve u redu”, ili “ja sam siguran i imam kontrolu.”
Saveti
Prihvatite svoje stanje i trudite se da ga držite pod kontrolom, nego što ćete se nervirati zbog napada. Minimiziranje ovog iskustva ili kritikovanje sebe, samo pogoršava stanje.
Tokom terapije, naučićete kako da promenite način na koji reagujete na situacije i prepoznajte pokretače koji vas obično odvedu u napad panike.
Lečenje
Lečenje paničnih napada se fokusira na smanjenju ili eliminisanju simptoma. Ovo se postiže kroz terapiju sa kvalifikovanim osobljem i u nekim slučajevima, lekovima. Terapija obično podrazumeva kognitivno-bihejvioralnu terapiju. Ova terapija uči da promenite svoje misli i dela, tako da možete razumeti svoje napade i upravljati strahom.
Lekovi koji se koriste za lečenje paničnog poremećaja mogu uključivati selektivne inhibitore preuzimanja serotonina (SSRI), klasu antidepresiva. SSRI propisani za panični poremećaj mogu uključivati:
- fluoksetin
- paroksetin
- sertralin
Drugi lekovi koji se ponekad koriste za lečenje paničnog poremećaja uključuju:
- inhibitori preuzimanja norepinefrina (druga klasa antidepresiva)
- lekovi protiv napada
- benzodiazepini (obično se koriste za smirenje), uključujući diazepam ili clonazepam
- inhibitori monoamin oksidaze, drugi tip antidepresiva koji se retko koriste zbog retkih ali ozbiljnih sporednih efekata.
