PASULJ Phaseolus vulgaris: Jednogodišnja biljka iz porodice mahunarki, poreklom iz Južne Amerike. U Evropi se spominje tek od 1542. godine. Spada u povrće velike hranljive vrednosti. Najpoznatija je mahunarka u celom svetu. Vegetacija traje od 70 do 90 dana.
UPOTREBA PASULJA: Smeđi, beli ili crveni pasulj je jedan od najboljih biljnih izvora proteina. Siromašan je kalorijama, mastima i natrijumom. Klijanjem se povećava količina vitamina u pasulju, posebno vitamina E i C, a sušenjem zrno ne gubi svoje hranljive sastojke. Mahunarke su najbolji i najveći biljni izvor proteina u ishrani, a u obroku sa žitaricama ili njihovim proizvodima (testenine, pirinač) imaju visokokvalitetan sastav proteina koji se može uporediti s mesom ili mlečnim proizvodima.
LEKOVITI DEO PASULJA: U lekovite svrhe koriste se zrele mahune, koje se primenjuju suve, a u ponekim slučajevima i sveže. Takođe i zrela zrna pasulja imaju lekovita svojstva. Lekoviti su i cvetovi, koje beremo u junu, a posebno se koriste i cvetne stabljike kao i stabljike mladih mahuna. U lekovite svrhe uzimamo mahune svih uzgajanih sorti, ali je ipak najbolje uzeti one koje nisu rasle ni na previše vlažnoj, ni napresuvoj zemlji. Ljuska pasulja sadrži materiju sličnu insulinu, smanjuje količinu šećera u krvi i mokraći.
LEKOVITOST PASULJA: Pasulj ima primenu u lečenju niza bolesti, u koje spadaju i dijabetes (smanjuje propisanu dozu insulina), vodena bolest, reuma, giht, bolesti srca, bubrega, upala bubrega posle šarlaha, difterije i tifusa, kamen i pesak u bubrezima i bešici. Rastvara i odvodi mokraćnu kiselinu, koristi se protiv bolova u trbušnoj duplji, lišajeva, zagnojenih zanoktica, oteklih delova tela, naročito dojke.
JESTE LI ZNALI: Pasulj sadrži mnogo belančevina, ali su one fiziološki nepotpune, što znači da im nedostaju aminokiseline koje su neophodne ljudskom organizmu. Ovaj nedostatak se lako nadoknađuje upotrebom žitarica u ishrani.
U KUHINJI: Pasulj ne sadrži gluten, pa mogu da ga koriste oboleli od celijakije. Nutricionisti i lekari preporučuju da se u ishranu uvrsti što više dijetalnih vlakna, pri čemu je pasulj odličan izbor. Vlakna podstiču i održavaju pravilno varenje i sprečavaju zatvor, pa su pomoć kod prevencije i lečenja hemoroida, divertikuloze, sindroma iritabilnog kolona, raka debelog creva. Stvaraju zdravu crevnu mikrofloru koja je preduslov za jak imunitet. Smanjuju nivo holesterola u krvi i mogu da spreče razvoj kardiovaskularnih bolesti. Uravnotežuju nivo šećera u krvi i smanjuju apetit, jer se sporo razgrađuju tokom varenja, što dugo daje osećaj sitosti. Pasulj sprečava prebrz porast nivoa glukoze u krvi posle obroka, pa je odlična namirnica za obolele od dijabetesa, hipoglikemije, kod otpornosti na insulin i kao pomoć pri mršavljenju. Kod nas se obično kuva zajedno sa sušenim mesom i povrćem.
ČAJ OD PASULJA: 2 kašičice cvetnih drški i mladog ploda kuvamo 5 minuta u šolji vode. Dnevno pijemo po 3-4 šolje tog čaja. Njime uspešno lečimo vodenu bolest, reumu, giht, išijas, bolesti bubrega, upalu bubrega posle šarlaha, difteriju i tifus. Takođe rastvara kamen i pesak u bubregu, odvodi mokraćnu kiselinu.
ČAJ OD LJUSKI PASULJA: 1 kašiku ljuski pasulja kuvamo 2-3 sata u pola litra vode. Tako dobijamo čaj koji pijemo tokom dana, topao i u laganim gutljajima. Leči šećernu bolest, srce i bubrege.
SUPA OD PASULJA: 100 g zrelih zrna pasulja kuva se 30 minuta u 1/2 l vode i pri kraju kuvanja dodamo malo soli. Supa se procedi i pije (bez pasulja) 1-2 puta dnevno. To je odličan lek protiv bolova u želucu i trbuhu uopšte.
