Već je slavni don Migel de Servantes rekao da je za zdravlje celog tela zadužen želudac. Ovoj izjavi treba dodati da u uspostavljanju ravnoteže učestvuju svi delovi digestivnog aparata. U njima su nastanjene milijarde mikroorganizama koji dovode do toga da varenje bude ispravno obavljeno i da se na ovaj način očuva opšte zdravlje.
Ekološka ravnoteža različitih bakterija i gljivica koje sačinjavaju crevnu floru je od iste važnosti za naše zdravlje kao i ekološka ravnoteža u prirodi. Crevna flora je čitav svet koji nastanjuje naš digestivni sistem, naročito sluzokožu creva. Sastoji se od otprilike sto milijardi pojedinačnih vrsta i više od četiri stotine vrsta.
Crevni mikroorganizmi pomažu našem telu da ostvari proces varenja, regulišu nivo holesterola i predstavljaju 
zaštitu od infekcije patogenim mikroorganizmima. Antibiotici, osim što obično nisu neophodni, drastično smanjuju crevnu floru i dovode do praznine koju će nastaniti bacili otporni na upotrebljeni antibiotik. Naše zdravlje zavisi u velikoj meri od crevne flore. Da bi se ponovno uspostavila ravnoteža, savetuje se da se jede polako, da se unose prirodni proizvodi, kao i da se izbegavaju konstipacija i lekovi.
KARAKTERISTIKE NORMALNE CREVNE FLORE
Terminom ‘crevna flora’ obuhvaćeni su mikroorganizmi koji nastanjuju naš digestivni sistem. Njihova količina nije zanemarljiva, jer u normalnim uslovima od usta do anusa postoji otprilike sto milijardi pojedinačnih mikroorganizama koji pripadaju grupi više od četiri stotine različitih vrsta. Reč je o čitavom svetu koji nastanjuje naš digestivni sistem. Mikroorganizmi koji sačinjavaju ljudsku floru nalaze se na koži i sluzokoži.
Usled velike dužine sluzokože creva, u njoj se nalazi najveći deo mikroorganizama. Naši odnosi sa ovim neophodnim žiteljima organizma su simbiotički, to jest, sastoje se od uzajamne pomoći. Ljudski organizam čini mogućim preživljavanje ovih vrsta, dok one vrše različite funkcije, uglavnom enzimske prirode, kojima se olakšava i omogućava varenje hrane. Na ovaj način, inicijalnu razgradnju hrane (koju potom apsorbuje organizam) su u mnogim slučajevima obavili digestivni mikroorganizmi, a ne crevni sokovi. Odredena količina hrane koju unosimo, koja nimalo nije za potcenjivanje, ne služi za našu sopstvenu prehranu, već za floru našeg digestivnog aparata, gde postoji izvesno takmičenje za hranu izmedu crevne sluzokože i mikroorganizama koji su u njoj nastanjeni.
Veoma je važno imati na umu odnos ovih mikroorganizama crevne flore prema okolini u cilju sprečavanja bolesti creva i organizma uopšte. Ukoliko se u našem organizmu nalaze mikroorganizmi koji se smatraju normalnim, time se sprečava pojavljivanje štetnih. Ovaj mehanizam nazvan je kompetitivna inhibicija a njime se sami mikroorganizmi brane od implantacije drugih bakterija i gljivica u njihovo stanište i sprečavaju da im oduzmu hranu.
Najvažnije vrste mikroorganizama digestivnog trakta
Usta Streptokokus, laktobacili, enterobakterije, bakteroidi,
bifidobakterije, peptostreptokokus, spiroheta, itd.
Želudac Streptokokus, laktobacili, enterobakterije, eubakterije,peptostreptokokus, bifidobakterije, itd.
Tanko crevo Streptokokus, laktobacili, mikrokokus, enterobakterije,gljivice, bakteroidi, peptostreptokokus, bifidobakterije, itd.
Debelo crevo Isti mikroorganizmi kao u tankom crevu, i: klostridija,peptokokus, fusobakterija, eubakterije, B. fragilis, itd.
