Mada je melem za organizam preopterećen mastima, post može da bude i štetan ako je nepravilan i neopravdano dug, a posebno ako se odmah posle navali po starom.
Krvni sudovi su ogledalo zdravlja, jer se na njima kao u otvorenoj knjizi čitaju i predviđaju mnoge zdravstvene tegobe.
Post privremeno pročišćava krvne sudove. Kao lekar koji se bavi oboljenjima krvnih sudova koji hrane organe i tkiva, mogu da govorim o dobroj i lošoj ishrani tokom posta. Pravilan post znači unošenje zdrave hrane u odnosu na period pre i posle posta. Organizam ćemo obradovati sa više povrća, ribe i voća, što će se pozitivno odraziti i na izgled kože i kose. Četrdeset dana posta može dobro da deluje na organe za varenje. Unošenjem više namirnica koje sadrže celulozu, ubrzava se proces varenja i reguliše stolica.
Za vreme posta jede se više nego uobičajeno pasulj, soja, sočivo, boranija, grašak… Unošenje ribe je, inače, zdravo, jer sadrži belančevine, gradivne materije i posebno je dobra za decu i stare. Sadrži i fosfor važan za moždane ćelije. Poželjno je jesti ribu najmanje dva puta nedeljno, bez obzira na doba godine i način ishrane, što je dokazano na japanskom primeru. Zbog ovakvog načina ishrane ima manje kardiovaskularnih bolesti, a smrtnost je gotovo minimalna.
Kod nas je cela jedna generacija odrasla „na masti i hlebu”, bilo da je neko posipao debelim slojem šećera, a neko alevom paprikom. Kako je moja mama Dalmatinka, jela sam začinjeno solju, peršunom i sa malo belog luka!Starenje je u suštini atero-sklerotski izmenjen krvni sud, jer oni hrane sve organe i sva tkiva. Dotok krvi je smanjen, a posledice su oboljevanje raznih organa. Ko je imao povećan holesterol i trigliceride (u narodu se kaže “mast u krvi”), posle posta imaće sigurno niže vrednosti. Isto je i kada je reč o visokom pritisku, jer posna hrana prija ovoj vrsti bolesti zbog izo stavljanja masnoća i manje količine soli.
I sa šećerom treba biti oprezan! Sigurno ste čuli da je nekome bilo muka kada se u toku dana prejeo slatkišima. To je atak na organe za varenje. Neko jede ne razmišljajući koliko može da naudi sebi takvim postupkom. Varenjem teške hrane opterećuje se jetra, pankreas, želudac. U vreme posta ovi organi se odmaraju!
U postu se često jede puno šećera, što remeti varenje. Sličan problem imaju Arapi, koji ne jedu svinjetinu i ne unose masti, ali obožavaju šećer i slatkiše, pa su često ekstremno debeli, boluju od dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti.
Post koristi kardivaskularnim bolestima, dijabetičarima, pacijentima sa povišenim krvnim pritiskom, ali moj savet je da posle posta treba nastaviti sa kombinovanom ishranom. Ne treba se izgladnjavati, niti prejedati testima. Važna je umerenost. Posledice prejedanja su nadutost, pojačani gasovi, podrigivanje, prepun želudac koji podiže dijafragmu i izaziva nepravilno, ili pojačano lupanje srca, kao i povišen pritisak.
Kad se završi crkveni post, mnogi se odmah bace na prasetinu! To je bomba za ispošćen organizam, sa ponekad teškim posledicama koje takve ljude dovode direktno kod nas u Urgentni centar. Prejedanje je atak na organe koji su neko vreme bili „na odmoru” (želudac, jetra, pankreas, žučna kesa).
Idealan recept
Posna hrana je raznovrsna i zbog toga je odlična. Bareno i grilovano meso i povrće, sa puno zelene salate, turšije, voća, oraha, badema, lešnika, suvih šljiva… Najbolji recept je tanjir pun povrća, a u krajičku, malo mesa prelivenog maslinovim uljem. I samo jedan tanjir!
Dugogodišnja vegetarijanska ishrana može do te mere da obori imunitet organizma, da se virusi i bakterije u telu kreću kako im je volja. U organizam mora da se unosi dovoljno ugljenih hidrata, belančevina, vitamina, minerala i svega što je potrebno ćelijama. Preteranim gladovanjem, ili redukovanom ishranom tokom dugotrajnog, ili čestog posta, nastaje disbalans koji dovodi do pada imuniteta i poremećaja metabolizma.
