[icegram campaigns=”19607″]
Hormon kortizol
Kortizol je steroidni hormon koji reguliše širok spektar procesa u telu, uključujući metabolizam i imuni odgovor. On takođe ima veoma važnu ulogu u pomaganju reagovanja tela na stres.
Šta je kortizol?
Kortizol je steroidni hormon, poznat kao glukokortikoid, proizveden u korteksu nadbubrežne žlezde, a zatim se ispušta u krv koja ga transportuje kroz telo. Gotovo svaka ćelija sadrži receptore za kortizol i tako ovaj hormon može imati mnogo različitih akcija u zavisnosti od toga na koju vrstu ćelija deluje. Ovi efekti uključuju:
- – kontrolu nivoa šećera u krvi u telu i na taj način reguliše metabolizam
- – deluje kao anti-inflamatorni agens
- – utiče na formiranje memorije
- – kontroliše ravnotežu soli i vode
- – utiče na krvni pritisak
- – pomaže razvoj fetusa.
Kod mnogih vrsta životinja, kortizol je takođe odgovoran za procese koji su uključeni u porođaj.
Slična verzija ovog hormona, poznat kao kortikosteron, je proizveden od strane glodara, ptica i gmizavaca.
Sekrecija hormona kortizola je uglavnom pod kontrolom tri međusobno komunicirajuća regiona tela, hipotalamusa u mozgu, hipofize i nadbubrežne žlezde. Ovo se zove hipotalamus-hipofiza-adrenalna osovina.
Kad god iskusite nešto što vaše telo doživljava kao pretnju, kao kad veliki pas laje na vas, hemikalija poznata kao adrenokortikotropni hormon (ACTH) se otpušta u vašem mozgu. Ovo aktivira nadbubrežne žlezde da oslobode kortizol i adrenalin.
Kortizol je glavni hormon stresa i odgovora ”bori se ili beži”. Ovo je prirodan i zaštitni odgovor na pretnje ili opasnosti.
Povišen kortizol u krvi uzrok
Povećan nivo kortizola u krvi je rezultat u naletu nove energije i snage, ako govorimo o stresnoj situaciji, kada se kortizol naročito aktivira. Nivo kortizola u krvi varira dramatično, ali generalno je visok ujutru, kada se probudite, a zatim pada tokom celog dana. Ovo se zove dnevni ritam. Kod ljudi koji rade noću, ovaj obrazac je obrnut, tako da je tajming oslobađanja kortizola jasno povezan sa svakodnevnim obrascima aktivnosti. Pored toga, u odgovoru na stres, oslobađa se ekstra kortizol da pomogne organizmu da adekvatno reaguje.
Povišen hormon kortizol u krvi tokom dužeg vremenskog perioda može dovesti do stanja koje se naziva Kušingov sindrom. Ovo može biti uzrokovano širokim spektrom faktora kao što su tumori koje proizvodi adrenokortikotropni hormon (i tako povećava sekreciju kortizola), ili uzimajući određene vrste lekova. Kušingov sindrom može biti uzrokovan uzimanjem previše kortikosteroidnih preparata, ili tumorima u hipofizi, nadbubrežnoj žlezdi ili nekom drugom delu tela.
Normalne – referentne vrednosti kortizola u krvi treba da iznose:
- 171-536 nmol/L od 7 do 10 h
- 64-340 nmol/L od 16-18 sati.
Mnoge laboratorije imaju različite tehnike za merenje, i šta se smatra normalnim može da varira.
Povišen kortizol u krvi – uzrok:
– hipofiza oslobađa previše ACTH zbog rasta tumora ili preteranog rasta hipofize
– tumor u nadbubrežnoj žlezdi, što rezultira u višku proizvodnje kortizola
– tumor drugde u telu koji je uključen u proizvodnju kortizola.
Kortizol u urinu
Normalni opseg za nivo kortizola u urinu je obično između 10 i 100 mikrograma u 24h. Međutim, normalni rasponi mogu se razlikovati među različitim laboratorijama.
Abnormalni rezultati nivoa kortizola u urinu mogu biti izazvani brojnim uslovima.
Visoki nivoi kortizola u urinu često se označavaju kao Kušingov sindrom. Ovo stanje može biti uzrokovano:
- – prekomernom proizvodnjom kortizola usled tumora nadbubrežne žlezde
- – ubacivanjem supstanci koje podižu nivo kortizola, kao što su alkohol ili kofein
- – teškom depresijom
- – ekstremnim stresom.
Niski nivoi kortizola u urinu mogu biti uzrokovani nedovoljnom proizvodnjom kortizola u nadbubrežnim žlezdama. To je često rezultat stanja koje se naziva Adisonova bolest. Ljudi sa ovom bolešću su u povećanom riziku od Adisonove krize ili akutne nadbubrežne krize, koja se javlja kada nivo kortizola opasno opadne.
Dodatno testiranje može biti neophodno da potvrdi dijagnozu bilo kojih od ovih uslova.
Visok kortizol simptomi
Simptomi vosokog kortizola uključuju:
- – brzo povećanje telesne težine uglavnom u licu, grudima i stomaku, u suprotnosti sa vitkim rukama i nogama
- – rumeno i okruglo lice
- – visok krvni pritisak
- – osteoporoza
- – kožne promene (tj. modrice i ljubičaste strije, kao i akne)
- – slabost mišića
- – dobijanje na težini
- – promene raspoloženja koje se pokazuju kao anksioznost, depresija ili razdražljivost
- – povećana žeđ i učestalost mokrenja.
Visok nivo kortizola tokom dužeg vremenskog perioda takođe može da izazove nedostatak seksualnog nagona, a kod žena, menstruacija može da postane neredovna, ređa ili zaustavljena u potpunosti (amenoreja).
Pored toga, došlo je do dugogodišnje povezanosti između povišenog ili oštećenog regulisanja nivoa kortizola i broja psihijatrijskih stanja kao što su anksioznost i depresija. Međutim, značaj ovoga se još uvek ne razume jasno.
Kortizol smanjen uzrok, šta preduzeti
Premalo kortizola može biti posledica stanja koje se naziva Adisonova bolest. Smanjen kortizol ima niz uzroka, sve retke, uključujući i oštećenja nadbubrežne žlezde od strane autoimune bolesti. Pojava simptoma je često veoma postepena. Simptomi smanjenog kortizona mogu da uključuju umor, vrtoglavicu (naročito pri stajanju), gubitak težine, slabost mišića, promene raspoloženja i potamnjivanje regiona kože. Hitna procena od strane endokrinologa je potrebna kada se sumnja na dijagnozu Kušingovog sindroma ili Adisonove bolesti.
Kortizol smanjen – uzrok:
– Adisonova bolest, koja nastaje kada je proizvodnja kortizola od strane nadbubrežnih žlezda preniska
– hipopituitarizam, što se dešava kada je proizvodnja kortizola od strane nadbubrežnih žlezda preniska jer hipofiza ne šalje prave signale.
Kortizol smanjen – šta preduzeti?
Ako pacijent ima niske nivoe kortizola, njemu će najverovatnije biti propisane oralne hidrokortizon tablete kao zamenska terapija. Pacijenti će morati redovno da prate nivo kortizola u krvi tokom čitavog dana, počev od pre prve dnevne doze. Hidrokortizon režim je dizajniran da imitira prirodne telesne nivoe kortizola tokom celog dana, počev od visokih u ranim jutarnjim satima i smanjenih kako dan prolazi.
Kortizol suplemente treba uzimati samo za slučajeve teške deficijencije kortizola, izazvane ozbiljnim poremećajima kao što su Adisonova bolest ili tuberkuloza. Ako se sintetički kortizol uzima kada nisu dovoljno niski nivoi kortizola, to može dovesti do gubitka proizvodnje prirodnog kortizola u nadbubrežnim žlezdama. Pacijenti sa smanjenim kortizolom će ustvari morati da uzimaju dodatni kortizol u vreme posebnog stresa ili aktivnosti, kao što su bolesti, da bi se nadoknadili sniženi nivoi.
Ljudi sa blagim nedostatkom kortizola treba da preduzmu dodatne mere u svom životu da smanje i spreče nezamisliv nivo stresa.
Kako smanjiti kortizol
Moguće je sniziti visok nivo kortizola u krvi prirodnim putem. Kako smanjiti kortizol – evo nekih načina u nastavku:
Imajte uravnotežen režim ishrane koji sadrži dosta voća i povrća. Namirnice niskog glikemijskog indeksa poput jaja pomažu u snižavanju nivoa kortizola u krvi, dok integralni proizvodi pomažu proteinima da kontrolišu proizvodnju kortizola u telu. Klonite se od obrađenih šećera i brašna.
Vitamin B5 i folna kiselina pomažu u snižavanju nivoa kortizola. Oni se mogu naći u hrani kao što su pasulj, riba, integralne žitarice, grašak, boranija, suncokretovo seme i plodovi kao dinja i narandže.
Svakodnevno vežbanje može da pomogne u mršavljenju i kontroli telesne težine. Vežbanje takođe proizvodi endorfin koji se oslobađa u mozgu i bori se protiv stresa i anksioznosti, što na prirodan način može da smanji proizvodnju viška kortizola.
Opustite se sami tokom najmanje 20 minuta dnevno. Meditirajte, čitajte, slušajte muziku, provedite vreme igrajući se sa kućnim ljubimcem, sređujte baštu. Adekvatno opuštanje je neophodno da se ublaži i smanjuje stres, što takođe služi da reguliše proizvodnju hormona u telu.
Uzmite bilje kao što su zlatni koren (rodiola) ili bosiljka, koji pomažu u snižavanju nivoa kortizola. Kineska anđelika i astralgus su takođe efikasni.
Uzmite suplemente vitamina i minerala, posebno vitamina C, koji prirodno smanjuje nivo kortizola. Folna kiselina kontroliše akcije i funkcije nadbubrežnih žlezda, koje proizvode kortizol.
Povišen kortizol terapija
Kada je lečenje povišenog kortizola u pitanju, treba lečiti najpre osnovni uzrok.
Podesite upotrebu lekova
Ako su lekovi uzrok povišenog kortizola, pacijenti na visokoj dozi ili dugoročnoj upotrebi kortikosteroida bi trebalo da smanje korišćenje steroida – da bi se smanjio visok nivo kortizola. Pacijent nikad ne treba odmah da prestane sa korišćenjem kortikosteroida, ali obratite se lekaru za režim smanjenja trenutne doze. Iznenadni pad upotrebe kortikosteroida može dovesti do ozbiljnih komplikacija. Polako smanjenje nivoa kortizola će omogućiti nadbubrežnim žlezdama da nastave proizvodnju adekvatnog nivoa kortizola.
Hirurgija
Ako lekovi nisu uzrok visokih nivoa kortizola, treba potražiti drugi uzrok. Tumori u adrenalnim žlezdama, hipofizi ili ostalim organima mogu sekretovati kortizol. Dakle, uklanjanje tumora je neophodno da se izleči visok nivo kortizola. U nekim slučajevima, doživotna zamena kortizola može biti neophodna, ako se izvrši operacija. Lekovi – terapija za povišeni kortizol koja se obično koristi uključuje ketokonazol, mitotan i metirapon.
Radioterapija može biti neophodna ako hirurg ne može u potpunosti ukloniti tumor hipofize. U ovom slučaju, radioterapija može biti neophodna posle operacije. Zračenje se obično daje u periodu od šest meseci.
