Povišena temperatura podiže ritam telesnog metabolizma.Povišena temperatura izaziva smanjeni apetit i povećanu potrošnju telesne energije. Sasvim je prirodno da posle temperature bolesnik izgubi u težini jer je telo moralo da troši rezerve energije (uglavnom masnoće u telu).
To nikako nije loše za organizam, naprotiv, jer ubrzan metabolizam, propraćen izbacivanjem izlučevina (tamna mokraća, talozi, znoj, ubrzano disanje, itd.), doprinosi da se izbace brojne supstance koje bi u suprotnom ostale nataložene u telu, pošto ne mogu da se izbace putem uobičajenih meha-se kreće između nizama.
Povišena temperatura je blagotvorna samo u situacijama kada se održava u okviru granica koje se smatraju bezbednim. U granicama ispod 35 °C i iznad 41 °C može doći do oštećenja ćelija, te se ove mere smatraju kao prihvatljive za telesnu temperaturu. Temperatura koja se kreće između 36 i 39 °C može se smatrati benignom i treba da se leči samo fizičkim postupcima koje ćemo kasnije pomenuti. U svakom slučaju, treba imati na umu da ove mere variraju u zavisnosti od karakteristika ličnosti. Kod starijih osoba, trudnica i dece u slučaju temperaturnih konvulzija (grčeva) maksimalna granica treba da se smanji za pola stepena kako bi se sprečila bilo kakva komplikacija. Rezultati brojnih istraživanja u američkim bolnicama pokazuju da su deca koja su lečena antibioticima prilikom rasta temperature, bolovala duže vremena. Osim toga, druga istraživanja su pokazala da je kod većine odgovor na lekove za snižavanje temperature mnogo bolji kada je infektivni proces ozbiljniji, nego kada je reč o banalnoj temperaturi.
Rast temperature izaziva antibiotički efekat, s obzirom da veliki broj bakterija teže raste na povišenoj telesnoj temperaturi.
Međutim, ovaj antimikropski efekat ne treba preuveličavati jer ne može da se poredi sa farmakološkim antibioticima. Treba imati na umu da je temperatura samo jedan od odbrambenih mehanizama i da nije neophodan element, zato što je organizam sposoban da stimuliše odbrambeni sistem drugim metodama.
