Ako ste nekad obratili pažnju na rezultate analize krvi, sigurno ste na spisku parametara primetili trigliceride. Budući da često idu ruku podruku s holesterolom, mnogi ih poistovećuju s njim. Međutim, u pitanju su dve različite vrste masti. Dok holesterol ima ulogu u izgradnji ćelijskih membrana i proizvodnji hormona, trigliceridi nam služe za energiju. Obe vrste masti nakon varenja putem krvotoka stižu do jetre, koja je zadužena da ih združi s posebnom vrstom proteina u jedinjenja koja se zovu lipoproteini. Oni iz centralne laboratorije organizma stižu u krvotok, a ćelije potom uzimaju onoliko koliko im je potrebno. Ukoliko je masti previše, one se ne mogu skladištiti u ćelijama, već cirkulišu krvotokom, što može izazivati problem.
Zašto je opasan visok nivo triglicerida
Visok nivo triglicerida predstavlja rizik za kardiovaskularna oboljenja, aii još nije potpuno jasno da li ta vrsta masti samostalno može narušiti zdravlje. Naime, primećeno je da visok nivo triglicerida prati i visok nivo holesterola, ali i drugi faktori rizika za srčana oboljenja, poput visokog krvnog pritiska, gojaznosti i dijabetesa.
Povišen nivo triglicerida naročito je opasan ako predstavlja deo metaboličkog sindroma, koji između ostalog karakterišu salo oko struka, ali i insulinska rezistencija. Da bi se nivo masti neophodnih za energiju smanjio, treba regulisati telesnu težinu i obavezno izbegavati stresne situacije, a saveznika pre svega treba potražiti u namirnicama koje čine dnevni meni.
Povišeni trigliceridi i ishrana
Čak i male količine alkohola mogu biti okidač za nagli porast nivoa triglicerida u krvi, a isto važi i za cigarete. Fizička neaktivnost takođe je problem, a naročito treba povesti računa o konzumiranju šećera. Stručnjaci upozoravaju na to da muškarci ne bi trebalo da unose više od devet kašičica dnevno, dok žene treba da se zadrže na šest, s tim što se umesto belog šećera preporučuje onaj od šećerne trske. Treba izbegavati energetska pića, suviše masnu, “brzu” i prženu hranu, kao i peciva i kolače od rafinisanog brašna.
Oprezno s voćem i povrćem
Ako vas muče povišeni trigliceridi u krvi stručnjaci preporučuju da ishrana bude bogata voćem, ali treba voditi računa da to bude ono s niskom koncentracijom fruktoze, jer ona može podići nivo triglicerida u krvi. To znači da treba jesti jagode, ananas, grejpfrut, pomorandže, banane, kivi, kajsije i breskve. S druge strane, smokve, šljive, kruške i grožđe nisu tako dobar izbor, a naročito se ne preporučuje suvo voće, jer ono najbrže podiže nivo triglicerida. Kada je reč o povrću, treba izbegavati ono s velikom koncentracijom skroba, poput krompira i kukuruza, a jesti karfiol, zeleno lisnato povrće, cveklu, krastavac, patlidžan, šargarepu… Inače, voće i povrće bogati su vlaknima, a namirnice koje ih sadrže pokazale su se kao odlični saveznici u snižavanju nivoa triglicerida.
Omega-3 masne kiseline mogu sniziti nivo triglicerida, a njihov najbolji izvor jesu riba, semenke lana i hladnoceđeno maslinovo ulje, koji se smatraju zaštitnicima kardiovaskularnog sistema. Međutim, riba iz konzerve nije tako dobar izbor, s obzirom na to da često sadrži sastojke koji bi mogli podići nivo triglicerida, umesto da ga snize.
Treba jesti i orašaste plodove, koji su takode bogati zdravim kiselinama, istraživanja su pokazala da je 67 g dnevno dovoljno da vrednosti triglicerida budu snižene za 10,2 odsto. S druge strane, živinsko meso, najbolje kuvano, nikako prženo u svinjskoj masti, trebalo bi da se nade na trpezi, s obzirom na to da nije masno i može biti sjajna zamena za svinjske odreske.
Omega-3 masne kiseline mogu sniziti nivo triglicerida, a njihov najbolji izvor jesu riba, semenke lana i hladnoceđeno maslinovo ulje.
Hiperlipidemije su genetski ili stečeni metabolički poremećaji koji dovode do porasta holesterola i triglicerida u krvi. Često su uzrokovane nepravilnim stilom života i lošim navikama u ishrani, a mogu biti i posledica drugih oboljenja poput dijabetesa, hipotireoze, bubrežne insuficijencije, te uzimanja kortikosteroida, anaboličkih steroida i slično.
Trigliceridi se najvećim delom unose putem hrane i služe kao energetsko gorivo za sve životne funkcije. Ako je unos masti ili ugljenih hidrata iz pekarskih proizvoda i slatkiša preteran, višak se deponuje u masnom tkivu i služi kao energetski izvor u slučaju gladovanja, a zadržava se i u jetri (tzv. masna jetra).
Porast triglicerida predstavlja rizik od pankreatitisa i ateroskleroze, naročito ako je udružen s porastom holesterola.
Dijagnoza se postavlja određivanjem vrednosti iz uzorka krvi nakon 12-14 sati gladovanja. Poželjno je da vrednosti ukupnog holesterola budu ispod 5 mmol/l, lošeg holesterola ispod 3, dobrog veće od 1, dok vrednosti triglicerida treba da budu manje od 1,7 mmol/l.
Terapija prvo podrazumeva određivanje higijensko-dijetetskog režima, a mogu se koristiti i suplementi u vidu omega-3 masnih kiselina. Ukoliko to ne pomogne ili ako pacijent već ima razvijene promene na krvnim sudovima, sprovodi se terapija statinima. Oni prvenstveno snižavaju loš i podižu dobar holesterol, dok se za smanjenje vrednosti triglicerida koriste fibrati.
Drenjine regulišu trigliceride
Poznato je da su trigliceridi lipidi koji obezbeđuju znatan deo energije potrebne za pravilan rad ćelija. Oni se prvo apsorbuju u tankom crevu i stižu do jetre koja ih prerađuje i šalje do delova tela koji ne mogu da funkcionišu bez masnoća, a višak se deponuje u obliku masnih naslaga. Povišene vrednosti triglicerida mogu da uzrokuju cirozu jetre, pankreatitis, dijabetes, kao i opstrukciju žučnih puteva. Kako biste normalizovali nivo triglicerida, fitoterapeuti preporučuju sledeću prirodnu terapiju.
Priprema: Kilogram drenjina preliti litrom rakije komovice, zatvoriti i ostaviti da odstoji 40 dana. Potom procediti i svakog jutra na prazan stomak popiti po L jednu rakijsku čaši
Recepti za smanjenje triglicerida
Artičoke s limunom i lukom
Potrebno:
2 artičoke, sveže cedeni sok od 1 limuna, 2 kašike maslinovog ulja, 6 čenova belog luka, so i biber po ukusu
Priprema:
Zagrejte rernu na 220°C. Odstranite oko 1/3 artičoka s vrha, a onda manjim nožem odstranite listove u centru. Prelijte artičoke limunovim sokom i maslinovim uljem, a u šupljine stavite po tri čena belog luka te začinite solju i biberom. Pecite u rerni oko 50-70 minuta, dok povrće ne omekša.
Skuša sa ananasom
Potrebno:
180 g fileta skuše, 2 kašike svežeg limunovog soka, 1 kašika mlevenog đumbira, 2 kašičice meda, 2 kašike maslinovog ulja, morska so i biber po ukusu, 2 praziluka, 1 slatka paprika, 1/2 manjeg ananasa, 1 manji krastavac
Priprema:
Pomešajte sok od limuna, đumbir, med, ulje, biber i so. Dodajte iseckane praziluk, papriku, ananas i krastavac. Na malo maslinovog ulja ispecite ribu začinjenu solju i biberom te služite uz voćno-povrćnu mešavinu.
Piletina sa pomorandžama
Potrebno:
2 pileće grudi bez kostiju i kožice, 2 kašike maslinovog ulja, 3 kašike balzamiko sirćeta, 150 ml sveže ceđenog soka od pomorandže, 150 ml pilećeg bujona, 2 kašike seckanog lista ruzmarina, 1 kašika šećera od šećerne trske, malo crnog bibera i morske soli
Priprema:
Isecite piletinu na komade i začinite crnim biberom. Dinstajte oko 5 minuta na maslinovom ulju na srednjoj temperaturi. Dodajte 2 kašike sirćeta, sok od pomorandže i pileći bujon, kao i ruzmarin i malo soli. Nakon što preliv proključa, snizite temperaturu i dinstajte još oko 5 minuta, dok piletina potpuno ne omekša. Dodajte šećer i ostatak sirćeta i mešajte još nekoliko minuta. Prebacite piletinu na tanjir, prelijte je sosom te služite uz zelenu salatu i kriške pomorandže.
