Dijareja (proliv) predstavlja sistem čišćenja koji naš organizam sprovodi mnogo puta i koji ne bi trebalo da nas zabrinjava; ipak, u nekim slučajevima može da pretpostavlja i određeni problem, naročito ukoliko su u pitanju deca ili starije osobe kod kojh postoji dodatni rizik od dehidratacije.
Mnogi su skloni da odlazak u toalet više od dva puta na dan zamene sa dijarejom. Ona podrazumeva tečne stolice ili bar one koji nisu preterano čvrste konzistencije, često svetlije boje od uobičajene, a praćene su tenezmom (snažna potreba za pražnjenjem creva koja ne prestaje čak ni nakon odlaska u toalet). Kod male dece je komplikovanije ustanoviti da je reč o prolivu jer su kod dojenčadi stolice već same po sebi prilično neustaljene. Uglavnom se smatra da je reč o dijareji kada beba ima više od sedam stolica dnevno.
Dijareja nastaje kao posledica poremećaja digestivnih procesa koji mogu biti fizičkog ili emocionalnog porekla.
Infekcija bakterijama, virusima ili protozoama
Nesumnjivo je reč o najčešćim uzročnicima. Mnoge od dijareja pripisane naglom povećanju telesne temperature zapravo nastaju jer ovakvi uslovi pogoduju razmnožavanju odredenih virusa. Iako je za većinu dijareja uzrok infektivne prirode, to apsolutno ne treba da podrazumeva da se redovno moraju uzimati antibiotici, jer njihovom upotrebom pospešujemo dijareju.
Prepisivanje određenih lekova
Antibiotici su jedni od njih, usled toga štto uništavaju sve crevne mikrobe, dobre i loše, i pogoduju kasnijoj reprodukciji patogenih mikroorganizama. Drugi lekovi takođe mogu uzrokovati proliv, kao što su, očigledno, laksativi.
Emotivni poremećaji
Takođe mogu uzrokovati dijareju. Briga, prenesena na nivo digestivnog aparata, može dovesti do pojačanog pokretanja creva i disfunkcije žuči koji izazivaju javljanje dijareje.
Trovanje hranom
Trovanja hranom su najčešći uzroci proliva tokom leta. Ponekad je teško odrediti da li je namirnica bila zaražena nekim mikrobom ili je jednostavno bila u lošem stanju, a da pritom nije zaražena. U ovom slučaju proliv je prvi mehanizam zaštite koji digestivni sistem aktivira nakon unošenja neke hrane koja bi mogla da nanese štetu organizmu.
ISHRANA-DIJETA PROTIV DIJAREJE
Kod lakšeg oblika dijareje, dijeta se sastoji u smanjenom unošenju svežeg voća i povrća, sa ciljem da se redukuje sadržina vlakana i ostalih laksativnih elemenata koje ove namirnice sadrže. Kada je reč o ozbiljnim dijarejama, ishrana se redukuje na unošenje namirnica sa astringentskim dejstvom kao što su bareni pirinač (bolje beli nego integralni) sa nekoliko čenova belog luka, barena šargarepa, kompot od jabuka ili pečena jabuka, prepečeni hleb i zrele banane.
U svakom slučaju, ne treba forsirati obroke ukoliko osoba nema apetit, što je i najčešći slučaj; ono što je veoma bitno jeste unošenje velikih količina tečnosti. Kada dijareja počne da se povlači, u ishranu se mogu uvesti i druge namirnice kao što su: bareno voće, prirodni jogurt, bareni ili pečeni krompir i malo barene bele ribe. Kasnije se dodaje testenina, beli ili integralni hleb, a zatim postupno i sve ostale namirnice.
Voda u kojoj je baren pirinač takođe ima veoma važnu ulogu u terapiji dijareje. S obzirom na to da je potrebno da se unosi što veća količina tečnosti, a unošenje vode i čajeva postane jednolično, čorba od pirinča i limunada, o kojima će biti reči, mogu biti važni elementi koji će uneti vedrinu u monotonu dijetu.
Kineski čaj (Thea sinensis) sa limunom je takode odgovarajući napitak za proliv. Preporučuje se da se ostavi neko vreme u toploj vodi, minimalno deset minuta, jer se na taj način bolje apsorbuju tanini koje sadrži.
Od koristi je kako zeleni čaj, tako i običan. Takozvani crveni čaj, veoma snažnog dejstva u pročišćavanju organizma, nije preporučljiv za dijareju jer sadrži mnogo niži nivo tanina.
DOPUNE ISHRANI
Pektin
Od pektina iz voća pripremaju se želei i kompoti. S obzirom na to da je pektin vlakno rastvorljivo u vodi, doprinosi zgušnjavanju stolica koje su izuzetno retke konzistencije. Može se dodati ishrani osobe koja pati od dijareje stavljajući 50 g pektina u litar čorbe (od krompira, belog luka i šargarepe, na primer) i pripremajući guste želee koje treba unositi u količinama od dve do tri male čaše zapremine 150 ml dnevno.
Laktobacili
Tokom i nakon dijareje važno je unositi neku dopunu ishrani bogatu laktobacilirna. Reč je o mikrobima koji su prisutni u jogurtu i drugim fermentisanim mlečnim proizvodima, a osim toga, deo su normalne crevne flore. Doze su povećane, od dve do tri kašičice dnevno ukoliko su u vidu praha, ili pet kapsula tri do četiri puta na dan. U poslednjem slučaju bolje je otvoriti kapsulu i njen sadržaj sipati u kašičicu.Ovakve povećane doze laktobacila pomažu da se obnovi oštećena crevna flora.Terapija traje otprilike četri do šest dana.
Rastvor protiv dijareje
1 l mineralne vode,Sok od dva limuna, 1 supena kašika šećera, 1 prstohvat soli, 1 prstohvat bikarbonata.
Doziranje
Pripremiti ovu limunadu i piti je u količini koliko je učestala dijareja. Ovaj preparat pomaže u sprečavanju gubitka elektrolita kroz stolicu jer sadrži glukozu, natrijum-hlorid, sodu bikarbonu i citrate.
Mere predostrožnosti
Osobe koje pate od izuzetno visokog arterijskog pritiska, dijabetesa, bolesti bubrega ili težeg oblika hepatitisa, pre upotrebe ove limunade treba da se posavetuju sa lekarom.
