Proso vodi poreklo iz Afirke, tačnije iz Etiopije, gde se koristi u ishrani od praistorijskih vremena, a pominje se i u Bibliji kao sastojak beskvasnog hleba. Na crnom kontinentu se fino samleveno proso koristi i danas za pripremanje tradicionalnih lepinjica po imenu injera. Od davnih vremena proso se koristi i u kuhinjama Azije tako da se u Indiji od samlevenog prosa prave lepinjice roti.
Stari Kinezi smatrali su proso za jednu od pet svetih biljaka (uz soju, pirinač, pšenicu i ječam) i, dok su ga jeli, osećali su povezanost sa božanstvima. Grčki filosof Pitagora, preporučivao gaje za jačanje zdravlja i imuniteta, a hunski kralj Atila je one koje je posebno cenio obavezno gostio kašom od prosa.
Pre nego što su krompir i kukuruz stigli iz Amerike proso je bila glavna žitarica u Evropi, posebno u istočnim delovima kontinenta.
Iako je proso u međuvremenu postalo poznatije kao hrana za ptice ili stočna hrana, od nedavno ponovo postaje popularno zbog ukusa inutritivnih osobina. Između ostalog, proso ne sadrži gluten, pa mogu da ga jedu oni koji su alergični na sastojke iz pšenice, odnosno koji pate od celijakije (netolerancija na gluten).
PROSO SASTAV I DEJSTVO
– Proso sadrži minerale fosfor, mangan i magnezijum.
– Iako se obično govori o ovsu kao zaštitniku srca, proso je žitarica koja pruža istu zaštitu, pre svega zbog količine magnezijuma (1 šolja obezbeđuje 26,4% preporučenih dnevnih vrednosti).
– Magnezijum iz prosa, takođe, smanjuje napade astme i broj migrenoznih napada, snižava pritisak i smanjuje rizik od srčanog udara, posebno kod pacijenata koji pate od ateroskleroze, ili onih sa srčanim problemima prouzrokovanih dijabetesom.
– Proso, i druge integralne žitarice, bogate magenzijumom, smanjuju rizik od dijabetesa tip-2.
– Fosfor, kojim obiluje proso, ima važnu ulogu u izgradnji ćelija i obezbeđuje mineralnu matricu kostiju. Bitna je i komponenta za život i zdravlje važnih sastojaka – adenozin trifosfata (ATP), molekula koji pomaže u stvaranju energije, i nukleinskih kiselina, koje učestvuju u izgradnji genetskog koda. Metabolizam masti oslanja se na fosfor, a ovaj mineral je esencijalni sastojak ćelijskih membrana i strukture nervnog sistema.
– Proso sadrži nerastvorljiva vlakna koja pomažu u prevenciji kamena u žuči.
Čuvajte proso u hermetički zatvorenoj tegli, na suvom i tamnom mestu, i možete da ga koristite nekoliko meseci.
Proso se kuva u vodi u odnosu 1 : 2,5. Stavite ga u vrelu vodu, sačekajte da voda ponovo provri, poklopite i kuvajte još oko 25 minuta. Ako želite da bude kremastije mešajte proso dok se kuva i, s vremena na vreme, dodajte po malo vode.Pre kuvanja proso možete malo da prepečete u suvom tiganju i na srednjoj temperaturi, uz neprestano mešanje. Kada dobije zlatnu boju, stavite ga u vrelu vodu.
Kuvan proso možete da poslužite kao kašu za doručak, uz omiljeno voće i koštunjave plodove. Mleven proso može da se dodaje u hleb ili mafine. v Pomešajte kuvan i ohlađen proso sa omiljenim povrćem i piletinom ili tofuom isečenim na kockice, dodajte preliv i dobićete ukusnu salatu koja se jednostavno priprema.
Proso je odlična zamena za priloge kao što su piri-nač ili krompir.
PROSO HRANLJIVA VREDNOST
(1 šolja, oko 240 g kuvanog)
285,6 kalorija
1240 mg fosfora
105,6 mg
magnezijuma
0,1 gtriptofana
0,66 mg mangana
OPREZ
Proso sadrži goitrogene koji mogu da poremete rad štitaste žlezde. Istraživanja nisu pokazala koji se pro-cenat ovih sastojaka kuvanjem deaktivira, odnosno da li su i pod kolikim rizikom oni koji već pate od problema sa štitnom žlezdom u slučaju da koriste proso u ishrani.
RECEPTI
Sa šampinjonima i susamom
– 300 g oljuštenog prosa
– 300 g šampinjona
– 100 g kačkavalja
– 3 jaja
– 150 g sušama
– 2,5dlmleka
– peršunovo lišće ili luk vlasac
– malo putera, biber, so
Proso operite pod mlazom hladne vode, kuvajte 25 minuta i ostavite na toplom da nabubri. Gljive, u međuvremenu, naseckajte na listiće, pa prodinstajte poklopljene na tihoj vatri dok ne ispari sok. Povremeno promešajte i na kraju dodajte biber i seckano peršunovo lišće ili vlasac. Jaja, mleko, nastrugan kačkavalj i malo soli umutite mikserom. U puterom podmazanu vatrostalnu posudu slojevito poredajte proso, gljive, prepečen susam, pa ponovo proso… Prelijte umućenim sosom i zapecite u zagrejanoj rerni.
Punjene tikvice
– 5 tikvica
– 1 šolja prosa
– 100 g sira
– 1 glavica luka
– 1 vezica peršuna
– 2 češnja belog luka, so
Proso skuvajte, a tikvice isecite na pola i kašikom izdubite sredinu. Peršun sitno iseckajte, dodajte sredinu tikvica, kuvan proso, luk, beli luk, sir i, po potrebi, so. Sve izmešajte i smesom napunite tikvice. Stavite u vatrostalnu posudu, nalijte vodom da ogrezne, i kuvajte dok tikvice ne omekšaju.
Proso sa palentom
– 1 šolja prosa
– 1 šolja palente
– prepečeni susam ili semenke bundeve, so
Stavite na ringlu 1,2 1 vode sa pola kašičice soli da provri i postepeno sipajte mešavinu prosa i palente. Smanjite vatru i kuvajte dvadesetak minuta. Kuvanu kašu pospite susamom ili semenkama i servirajte sa mladim sirom i zelenom salatom.
