Šta su proteini u krvi? Na šta upućuje nivo proteina u krvi?
Nastavite da čitate ako želite da saznate sve o okolnostima koje dovode do toga da nivo proteina u krvi može da postane abnormalan.
Proteini, ili belančevine, su makromolekuli koji imaju ključnu ulogu u različitim procesima organizma. Neki specijalizovani proteini, koji se zovu antitela, pomažu u borbi protiv patogena ili spoljnjih napadača, a drugi deluju kao transporteri molekula (transportni proteini), odnosno imaju sposobnost da za sebe vežu određene molekule i da ih prenose kroz ćelijske membrane ili krv.
Primer transportnog proteina je hemoglobin, koji prenosi kiseonik kroz krv, dok je feritin skladišni protein, koji vezuje gvožđe, stvara rezerve ovog minerala i po potrebi ga oslobađa (za feritin se kaže i da je depo gvožđa). Neki hormoni, enzimi i koagulacioni agensi, takođe sadrže proteine.
Proteini u serumu krvi, poznati i kao proteini u krvnoj plazmi ili samo proteini u krvi, čine od 6 – 8% krvi. Prilikom rutinskog pregleda krvi meri se i nivo proteina u serumu krvi – parametar poznat kao ukupni proteini u serumu krvi (ili samo ukupni proteini). Ukupni proteini u serumu krvi su jedan od 14 specifičnih parametara koji sačinjavaju kompletan metabolički panel (KMP).
Ukupni proteini su mera nivoa dve glavne grupe proteina – albumina i globulina.
Humani serumski albumin čini oko 50% svih proteina u serumu krvi, a uloga mu je da spreči curenje krvi kroz krvne sudove. Pospešuje rast i razvoj tkiva i olakšava proces zaceljenja.
Naziv globulin odnosi se na proteinsku grupu, sačinjenu od serumskih proteina poznatih kao alfa, beta i gama globulini. Globulinski proteini se vezuju za hemoglobin i prenose gvožđe kroz krv.
Pod normalnim okolnostima, proteini u krvi moraju da se kreću u opsegu vrednosti između 6,0 i 8,3g/dl (grama po decilitru). Ako je vrednost nivoa proteina u krvi, ili odnosa albumin/globulin, viša ili niža od normalne, to obično ukazuje na neka oboljenja. Dakle, ako analiza krvi pokaže abnormalne vrednosti proteina u serumu krvi, možda će biti neophodna dalja ispitivanja u cilju utvrđivanja osnovnog uzroka.
Referentne vrednosti za proteine u krvi
Pre nego što se pozabavimo uzrocima povišenih ili sniženih nivoa proteina u krvi, pogledajmo koji je to normalan opseg vrednosti za proteine u krvi.
| Serumski protein | Normalni opseg vrednosti |
| Ukupni proteini | 6,0 – 8,3g/dl |
| Albumin | 3,8 – 5,0g/dl |
| Globulin | 2,3 -3,5g/dl |
| Alfa-1 globulin | 0,1 – 0,3g/dl |
| Alfa-2 globulin | 0,6 – 1,0g/dl |
| Beta globulin | 0,7 – 1,1g/dl |
| Gama globulin | 0,7 – 1,6g/dl |
| Odnos albumin/globulin | 1,1 – 1,4 |
Povišeni proteini u krvi
Povišeni proteini u krvi mogu da budu pokazatelj da je imuni sistem organizma oslabio. Kada pacijenti imaju abnormalno povišenu vrednost proteina u krvi, lekari mogu da im preporuče testiranje na hepatitis ili HIV. Ukupni proteini u serumu krvi mogu da imaju povišenu vrednost kod osoba koje pate od hroničnih infekcija. Pošto i hronične upale mogu da doprinesu ovakvim nalazima, osobe koje pate od reumatoidnog artritisa mogu da imaju povišeni nivo proteina u krvi.
Ponekad povišeni proteini u krvi mogu da bude posledica nekih bolesti koštane srži, kao što su multipli mijelom (rak ćelija krvne plazme, usled koga se klonovi ćelija plazme nenormalno umnožavaju i stvaraju tumore u koštanoj srži), amiloidoza (grupa različitih stanja koja dovode do nakupljanja nerastvorljivih vanćelijskih belančevina) ili monoklonska gamapatija neodređenog značaja (stanje kod koga ćelije plazme bez osobina maligniteta, stvaraju M-proteine /antitela/ bez maligne proliferacije limfocita).
Valdenstromova bolest takođe može da podigne nivo proteina u krvi. Ovo je oblik raka usled koga krv može da bude veoma viskozna (krv je veće gustine od normalne), što može da ometa funkciju mozga. Kod osoba koje pate od ove bolesti mogu da se jave simptomi poput umora, uvećanih limfnih čvorova, krvarenja iz nosa ili desni.
Povišeni nivo albumina nastaje usled viška glukokortikoida (vrsta steroidnih hormona), koji nastaje dugotrajnim uzimanjem nekih lekova. Nivo albumina raste i kada nadbubrežne žlezde luče veće količine kortizola. Osobe koje pate od kongestivnog zatajenja srca (srčane slabost) ili dehidracije, takođe mogu da imaju povišen nivo albumina u krvi.
Budući da su antitela uglavnom globulini, veoma povišen nivo globulina u krvi može da ukazuje na neko autoimuno oboljenje, infekciju ili zapaljenski poremećaj.
Sniženi proteini u krvi
Vrednost ukupnih proteina u serumu krvi može da bude niža od opsega normalnih vrednosti u slučaju malnutricije (pothranjenosti). Ishrana u kojoj nema proteina i nekih aminokiselina može da bude faktor koji doprinosi ovakvom nalazu.
Malapsorpcija (poremećaj u apsorpciji jednostavnih hranljivih materija) proteina, takođe može da bude odgovorna za snižavanje nivoa proteina u krvi. Osobe koje su suočene sa ovim problemom, moraju da uzimaju dnevno preporučene količine proteina.
Osobe koje pate od nefrotičnog sindroma, takođe mogu da imaju niži nivo proteina u krvi. Pojedina oboljenja koja utiču na rad bubrega, takođe mogu da dovedu do pada nivoa proteina. Ponekad nivo proteina u urinu može da bude povišen. Ako bubrezi ne funkcionišu pravilno, proteini mogu da dospeju u urin. Pored bolesti bubrega, oboljenja poput Kronove bolesti (oblik zapaljenske bolesti creva), celijakije (trajna intolerancija na gluten) i Viplove bolesti (retko, hronično, infektivno oboljenje tankog creva), takođe mogu da oštete creva i utiču na apsorpciju proteina iz hrane.
Pošto se albumin i globulin stvaraju u jetri, svako oštećenje ovog organa može da bude odgovorno za snižavanje nivoa proteina u krvi. Ponekad, do pada nivoa proteina u krvi može da dođe usled retencija (zadržavanja) viška tečnosti u vaskularnom sistemu. Ovakvo stanje dovodi do razređivanja proteina, pa izaziva pad njihovog nivoa u krvi.
Dok se sniženi nivo albumina sreće kod osoba koje pate od malnutricije, albuminarije, gubitka proteina kroz gastrointestinalni trakt, dijareje, disfunkcije jetre ili hormonskog disbalansa, sniženi nivo globulina može da se vidi kod pacijenata koji pate od disfunkcije jetre, nefrotičnog sindroma ili akutne hemolitičke anemije.
Premda abnormalan nivo proteina u krvi ne ukazuje ni na jednu specifičnu bolest, ovakav nalaz pokazuje da postoje zdravstveni problemi. Kada je vrednost ukupnih proteina u serumu krvi snižena ili povišena, lekari obično upućuju pacijente na druga ispitivanja da bi utvrdili osnovni uzrok.
Osobe koje imaju ovaj problem, moraju da se pridržavaju određenog režima ishrane i promene neke životne navike, ako žele da nivo proteina u krvi vrate u opseg normalnih vrednosti.
