Pšenica je najpoznatija biljka na svetu koja je kroz istoriju prehranila čovečanstvo.I danas je najvažnija biljka za ishranu ljudi ali pored toga što hrani ona deluje i kao lek…
Ima li biljke koja je važnija i poznatija na svetu? I poetska i strateška i bukvalno svakodnevna i višestruko simbolična, pšenica je svima poznata. Pominje se u Starom i Novom zavetu, pominje se u svim zdravicama, za nju je vezano bezbroj običaja i priča. I, zaista, ona bi se mogla nazvati idealnom, kompletnom hrapom, jer je neobično bogata. Sadrži neophodne vitamine, minerale, hormone, lipoide, skrob i šećer. Njena najveća vrednost je kada se uzima u obliku klica, koje moraju da budu apsolutno sveže, a koje možemo i sami da pripremimo.
Dobro je jesti crni, integralni hleb, koji se pravi od celog zrna pšenice, a može se sprovesti i takozvana pšenična kura, koja uspeva da izbaci otrove iz organizma, a time i mnogobrojne bolesti koje su posledica gomilanja tih otrova.
Upotrebom ovog blagoslovenog zrna spremljenog u obliku klica mogu se lečiti: smetnje u radu srca, problemi sa želucem, slabost nervnog sistema, pojave znakova starenja, hronični umor i iscrpljenost bez posebno vidljivih razloga, cirkulacione smetnje, kožne bolesti…
Pri kupovini klica, koje se mogu naći kao stabilizovane i nestabilizovane, odnosno pečene i presne, važno je da budu veoma sveže, jer vrlo brzo postaju užegle. Ukoliko želite da imate svoju mini-liniju proizvodnje klica, a to vam neće biti potrebno ni mnogo novca, ni mnogo prostora. Biće dovoljan jedan plastični, plitki tanjir ili poslužavnik, na kome ćete odgajati klice, odnosno pšenicu koja klija. Dovoljno je da dobro oprana zrna, namočite preko noći u čistoj, najbolje izvorskoj vodi, a da ih sutradan ocedite, još jednom operete i prostrete po poslužavniku. Proces izbijanja klica zavisiće od temperature (potrebno je da budu na svetlosti) ali, u principu, dovoljan je jedan dan da svako zrno probiju beli vrščići, koji u sebi kriju hemiju koju možete da koristite za jelo. Varijante su bezbrojne: možete ih, u mikseru, pretvoriti u kašu, možete ih posuti po jelu koje ste pripremili, da biste ga obogatili, možete im dodati sastojke koji ih čine prijatnijim za vaš ukus. Ne treba ih kuvati niti na bilo koji drugi način termički obrađivati.
Svakodnevnu ishranu, naročito u zimskim mesecima, obogatite žitom sa šlagom, medom i slično. Da biste skuvali žito, nije neophodno da ga satima držite na vatri. Evo jednog ekonomičnos načina da ga spremite. Količinu koju ste odredili za jedno kuvanje najpre operite u nekoliko voda, a zatim sipajte u posudu sa dosta vode i pustite da ključa 15 minuta. Zatim ga poklopite, sklonite sa vatre i odmah umotajte u perje ili vuneni prekrivač (kao što se radi sa kuvanim Paradajzom i sl.) i ostavite ga da stoji nekoliko sati ili preko noći. Zrna će se raspući i upiće svu vodu, i biće spremna da ih dalje pripremate, na način koji ste odabrali. Uz malo mašte, to mogu biti razna jela, kojima ćete, malo po malo, dodavati povrće, sok od paradajza, sveže seckan luk, začine… Bilo da ostanete na klasičnom žitu sa šlagom ili orasima, ili da eksperimentišete sa slanim varijantama, znajte da ste u jelovnik uneli pravu riznicu zdravlja, koja bolesne oporavlja, a zdravima čuva ono što je najdragocenije.
