Puter, kao masnoća životinjskog porekla, sadrži i zasićene masti i holesterol, a i jedan i drugi sastojak podižu nivo holesterola u krvi. Zasićene masti mogu da podignu nivo lošeg, LDL, holesterola, što utiče na podizanje ukupnog holesterola. Holesterol iz putera (i druge hrane), kod većine ljudi ne utiče na nivo holesterola. Međutim, kod nekih, čak i male količine holesterola unete putem hrane mogu da podignu nivo holesterola u krvi.
Margarin se pravi od biljnih ulja, tako da ne sadrži holesterol. Takođe, u odnosu na puter, margarin ima veći sadržaj “dobrih” masti, polinezasićenih i mononezasićenih. Ovaj tip masti pomaže u snižavanju LDL holesterola.
Ali, nisu svi margarini napravljeni na isti način, a neki su čak gori od putera. Kada je margarin prvi put bio predstavljen potrošačima, bio je prebogat trans mastima, koje se stvaraju u procesu hidrogenizacije, kojim se biljno ulje pretvara iz tečnog u čvrsto stanje. Margarini koji su čvršći imaju više trans masti u odnosu na mekše (soft) margarine. Poput zasićenih masti, trans masti podižu nivo LDL holesterola, ali i snižavaju nivo dobrog HDL holesterola,povećavajući tako i rizik od srčanih bolesti.
Poslednjih godina proizvođači su zbog negativnih efekata trans masti, poček da proizvode nehidrogenizovane margarine, koji ne sadrže trans masti i mekši su (tzv. soft margarini). Umesto hidrogenizacije biljnog ulja, proizvođači sada dodaju male količine modifikovanog palminog ulja da bi poboljšali mogućnost razmazivanja margarina, stvarajući soft margarine bez trans masnih kiselina.
Kada kupujete margarin, birajte onaj koji sadrži najmanje trans masti, odnosno manje od 2 grama zasićenih i trans masti. Takode, margarini obogaćeni biljnim sterolima mogu da pomognu u snižavanju LDL holesterola za više od 10 procenata. Dnevna količina biljnih sterola koja je potrebna da bi došlo do snižavanja LDL holesterola je najmanje 2g. Američka asocijacija za srce preporučuje hranu obogaćenu biljnim sterolima za ljude sa LDL holesterolom od 4,lmmol/L.
Štetni efekti trans masti ne odnose se samo na povišeni holesterol. Istraživački tim Virdžinija politehničkog instituta, predvođen biohemičarem Ketrin M. Filips, istraživao je trans masti i njihove alternative. Osim što podižu vrednosti lošeg i snižavaju vrednosti dobrog holesterola, trans masne kiseline podižu nivo triglicerida i lipoprotei-na u krvi, što povećava rizik za kardiovaskularne bolesti.
Ah, to nije sve. Trans masti mogu da ometaju metabolizam esencijalnih masnih kiselina, sintezu zdravih omega-3 masnih kiselina i ravnotežu prostaglandina, što remeti zaštitu organizma od zgrušavanja krvi. Visok unos trans masnih kiselina može da dovede do rezistencije insulina, što je marker za dijabetes tip 2.
Jedno drugo istraživanje je pokazalo da čak i mah nivo trans masti u ishrani, 1-2% kalorija dnevno, može da se dovede u vezu sa povećanim rizikom od srčanih bolesti.
S druge strane, ima i mišljenja po kojima je puter bolji od margarina. Između ostalog i zato što sadrži: vitamin A koji organizam lako apsorbuje, kao i vitamine E, K i D, laurinsku kiselinu važnu u terapiji gljivičnih infekcija, lecitin koji je esencijalan za metabolizam holesterola, antioksidante, minerale selen i jod. Puter sadrži konjugovanu linolinsku kiselinu koja je, između ostalog, potencijalni antikancerogeni agens, kao i arahidonsku kiselinu koja je važna za moždanu funkciju i bitan je sastojak ćehjskih membrana. Sadrži i glikospingolipide, posebnu kategoriju masnih kiselina koje štite od gastrointestinalnih infekcija, posebno dece i starijih osoba.
Preporučene doze za ishranu zdrave odrasle osobe (od 24 do 48 godina) na bazi 2100 kalorija
– Ukupno masti do 70g (30% ukupnog broja kalorija)
– Zasićene masti do 23g (manje od 10% ukupnog broja kalorija)
– Trans masti do 2,3g (manje od 1% ukupnog broja kalorija)
– Holesterol – manje od 300mg
