[icegram campaigns=”19651″]
Reuma, lumbago, išijas, spondiloze, razne ukočenosti, bol u leđima… verovatno su u ovo godišnje doba (ali i ne samo sada) najviše pominjane bolesti i van zdravstvenih ustanova.
Medicina je u poslednjim decenijama mnogo napredovala, posebno je usavršila dijagnostiku i mnoge metode lečenja i time znatno pomaže pogođenima. Ipak, ova oboljenja još uvek zagorčavaju život skoro polovine čovečanstva, utoliko više što je njihov najkarakterističniji simptom – bol. Na sreću, postoje lekovi a donekle i hrana može da pomogne da se taj bol malo ublaži…
Jedan engleski lekar je, napola u šali, ali misleći verovatno vrlo ozbiljno, za razne reumatske bolesti, za lumbago, išijas, bolove u leđima, okoštavanje kičme, bolove u nogama, upotrebio izraz “jesen u kostima i mišićima”. I pokušao da prauzrok ovih tegoba objasni istorijski.
Elem, ima sigurno više od 15 miliona godina – kaže on – otkako se, ko zna zašto, naš majmunoliki predak uspravio i počeo da hoda, umesto, kao milenijumima do tada, na četiri, samo na dve noge. Time se promenio položaj tela, novo biće postalo je snalažljivije u prostoru, manje bespomoćno prema prirodi, ali tu dobrobit je platilo raznim teškoćama koje su se kroz celu istoriju čovečanstva, do pre možda jednog ili dva veka, nazivali jednostavno bolovima u kostima, zglobovima, mišićima.
Danas govorimo o reumatizmu, a to je veća grupa bolesti koje zahvataju uglavnom zglobove i mišiće a ispoljavaju se zajedničkim simptomima: bolom i ograničenjem pokreta obolelog područja. Uzrok je i danas nepoznat, što otežava da se nastanak bolesti i njeno uporno lečenje spreče.
Mnoge bolesti iz ove grupe vrlo su “popularne”, kao, recimo, lumbago, išijas, diskus hernija i od 1000 ljudi zrelog uzrasta, bar 800 bi se našlo da jednu od njih poznaju.
LUMBAGO – NAJUČESTALIJI
O samoj bolesti nazvanoj lumbago i njegovom lečenju tokom decenija prošlog veka, menjala su se mišljenja. Prvo se smatralo da je to neka vrsta reume mišića, ali je ta pretpostavka odbačena i danas se zna da je u pitanju proces na diskusu u slabinskom delu kičme. A zna se i da najčešće pri svakodnevnim “malo jačim” pokretima: žurbi uz i niz stepenice, saginjanju, naglom okretanju, dizanju tereta, pa čak i prilikom zacenjivanja od kašlja, može da se aktivira. U svakom slučaju, podstiče ga neprirodan položaj tela koji može da se desi svaki dan, svugde, pa i pri domaćim poslovima.
Malo kome simptom lumbaga nije poznat: oštar bol, i to najčešće na mestu gde se slabinski pršljenovi spajaju sa krstima. Otuda i naziv, jer krsta se na italijanskom kažu lumbus, te mu je italijanski lekar Kotunjo, prvi put ga opisavši, i to još 1764. godine, dao latinski naziv koji se danas koristi i u medicini i u narodu.
Šta se dešava u krstima, šta izaziva lumbago?
Najkraće rečeno: razlabavljenje i iskliznuće međupršljenskog koluta – diska. Obično se to dešava kada je taj kolut oštećen ili ostareo. Neko će možda reći, i s pravom, da se lumbago javlja i kod mladih, pa otkud “starenje diska”? Ta dilema je razjašnjena time da je u takvim slučajevima u pitanju urođena sklonost. Još nešto je karakteristično za lumbago: teško je naći dva “lumbagična” bolesnika sa istim simptomima. Razlike postoje i u mestu, tipu i prostiranju bola i reakciji organizma na ove promene. Bolna osetljivost tog mesta dovodi do ukočenosti mišića kičmenog stuba, usled čega se pacijent teško kreće, ide povijen u struku, a često je i nepokretan.
Može li se lumbago sprečiti?
Može, bar u mnogim slučajevima, i to redovnom fizičkom aktivnošću koja jača mišiće. Isto tako i izbegavanjem naglih pokreta i dugog ostajanja u nefiziološkom položaju tela (recimo, domaćica riba kadu i dugo je, doslovno, presamićena, snažno trljajući emajl četkom).
Lečenje? Postoje mnogi lekovi protiv bola, ali i opasnost od njihove zloupotrebe. Zato se treba obratiti lekaru, reumatologu, koji će propisati lek i način njegove primene.
IŠIJAS – “NAJDUŽI BOL”
Ova bolest nema obzira prema godinama: pogađa i sasvim mlade i vrlo stare ljude, naravno i “one između”. A ne bira pol: podjednako se javlja i kod žena i kod muškaraca.
Suština oboljenja je u zapaljenju išijadičnog nerva koji polazi iz krsta, ide duž cele noge i završava se u stopalu. Verovanje da ga izavivaju vlaga, hladnoća i vetar donekle je tačno, ali nikako to nisu isključivi izazivači išijasa. Naš lokomotorni aparat (aparat za kretanje i pokrete) sadrži preko 200 kostiju i 500 mišića protkanih živcima i zato nije čudo što tokom cele godine može da zagorca život.
Neposredni uzročnici se dele u dve grupe: traumatološki, a to su razne povrede (trenutno jak udarac, neočekivan pokret u vidu snažnog trzanja, dizanje teškog trereta) i infektivni.
Diskus hernija
Može se desiti (ne retko) da rskavičavo jastuče koje se nalazi između dva pršljena iskoči iz svog ležišta i vrši pritisak na išijadični nerv. To obolevanje poznato je kao diskus hernija. I ovde je uzrok neki veći napor, ali i prirodna sklonost, a ona se sastoji u nešto slabijem vezivnom aparatu u okolini kičmenih pršljenova. Bolest je “privilegija” mladih osoba, ali kad se
jednom javi, obično se ponavlja godinama, do starosti.
BOLE NAS LEĐA – ZAŠTO?
Ova boljka bira pol: više se usredsređuje na žene, ali ne isključivo starije, kako se obično misli, a ne zaobilazi ni muškarce. Ovaj problem postoji u ćelom svetu, i to ne samo kao zdravstveni, nego i kao društveni, jer izbacuje iz radnog procesa mnogo ljudi.
Uzrok – urođene nepravilnosti kičmenog stuba, zatim urođene ili stečene, manje ili veće krivine kičme u celosti, spušteni svodovi stopala koji usled poremećaja ravnoteže tela dovode do pogrešnog opterećenja pojedinih mišića, najčešće leđnih – itd.
Ali ta kičma – možemo reći: s pravom je nazivaju remek-delom prirode. Od njenih ukupno 600 mišića, 140 joj omogućava precizno i bezbedno pokretanje i prilagođavanje svim pokretima. Njeni pršljenovi su neka vrsta amortizera u telu. A kad ne funkcionišu kako treba, nastaju zdravstvene tegobe – i to kod već spomenutih lumbaga i išijasa, kod okoštavanja, bolova u leđima.
Preventiva, lečenje? Kao što je već napred rečeno: izbegavanje svega što ove bolesti izaziva, zdrav način života, zdrava hrana sa malo soli a dosta tečnosti (o tome kasnije više). A medicinska terapija… pogrešno je, slažu se svi lekari, lečiti ih nekim od poznatih lekova, a ne otklanjati osnovni uzrok koji je do njih doveo. Postupak bi morao biti obrnut: otkloniti uzrok a samim tim prestaće i bolovi. To znači: deformitete stopala otkloniti nošenjem odgovarajućih uložaka, a deformitete kičme ublažiti vežbama koje je propisao fizijatar a koje će ojačati muskulaturu kičmenog stuba. Naravno, niko ne može samoinicijativno da se leci, jer ne zna uzroke tegoba. Lekarski pregled će odrediti i lečenje.
OKOŠTAVANJE KIČME
Bolovi u leđima mogu da zahvate i potiljak, vrat i ramena i to se obično dešava kod ljudi srednjih i starijih godina. U ovakvim, takođe vrlo rasprostranjenim slučajevima uzrok leži već pomenutim degenerativnim promenama na kičmenim pršljenovima koje se s godinama javljaju kod svih ljudi, zahvatajući pršljenove leđnog i vratnog dela kičme. Kao posledica pomenutog degenerativnog procesa, na pršljenovima se javljaju izraštaji, koji pritiskaju krvne sudove i ostala meka tkiva prema glavi i prema nižim delovima tela i rukama.
Usled pritiska promer krvnih sudova se sužava, pa je snabdevanje krvlju smanjeno, a oticanje venske krvi otežano
(otuda plavilo ruku). Kao posledica pritiska pomenutih izraštaja na nervna vlakna tih delova tela, javlja se trnjenje. A posledica nedovoljne snabdevenosti krvlju zadnjih partija mozga usled suženja krvnih sudova nastaje glavobolja, naročito ona lokalizovana u potiljku.
Popularni naziv ovog oboljenja je “okoštavanje kičme”. Ono se češće javlja u žena i obično počinje već u petoj deceniji života.
Lečenje je usmereno na otklanjanje poremećene cirkulacije krvi, u čemu i leži suština bolesti. Tegobe bolesnika su često tako velike da osim što mu otežavaju pokrete, mogu i potpuno da ga onesposobe za posao, pa čak i za aktivnosti u svakodnevnom životu, te ih treba ozbiljno shvatiti. Zato je neophodno obratiti se fizijatru koji će predužeti sistematske terapijske mere.
Važna je upotreba lekova i metoda koji proširuju krvne sudove a time utiču na bolje snabdevanje krvlju ugroženog predela. Lekovi se mogu unositi lokalno, električnom strujom direktno na ugroženo područje, što ima bolji efekat od uzimanja medikamenata oralno.
Pored lekova, primenjuje se i ručna masaža, sa istim ciljem: da proširi krvne sudove.
Samoinicijativne vežbe vrata i ramena nisu preporučljive. One, naime, često dovode do pogoršanja, pa i suženje krvnih sudova.
