Budući da neutrališe slobodne radikale, odgovorne za starenje ćelija, rezveratrol štiti naš organizam od karcinoma i kardiovaskularni bolesti. Rezveratrol pripada velikoj grupi jedinjenja pod nazivom polifenoli. Reč je o moćnom antioksidansu izolovanom iz biljaka, a njegova uloga je zaštita biljke od spoljnih faktora, poput ultraljubičastog zračenja, ozleda, gljivica, stresa… Antioksidansi neutrališu slobodne radikale, odgovorne za starenje ćelija, a mnogobrojne naučne studije potvrdile su preventivno dejstvo rezveratrola usled nekih vrsta karcinoma i bolesti kardiovaskularnog sistema.
Moćni biljni antioksidans
Prvi put je izolovan iz kožice zrna grožđa, gde se nalaze najveće količine rezveratrola, ali ga ima i u drugim biljnim vrstama, poput kikirikija, putera od kikirikija, borovnica i drugog bobičastog voća. U grožđu je transrezveratrol fitoaleksin metabolisan s ciljem prevencije rasta nekih vrsta gljivica koje napadaju biljku, poput gljivice Botrvtis cinerea. Sadržaj rezveratrola u ovom voću takođe varira u zavisnosti od načina gajenja, geografskog porekla i izloženosti fungicidima (gljivicama).
Grožđe gajeno u sredini s višim procentom vlage sadrži veće količine rezveratrola od onog gajenog u sušnim klimatskim uslovima. Teorija koja ovo objašnjava zasniva se na činjenici da grožđe gajeno u vlažnim uslovima proizvodi veće količine rezveratrola radi zaštite od gljivičnih infekcija, kojima pogoduju takvi uslovi.
Rezerve u vinu i hrani
Vino sadrži najveće količine rezveratrola u poređenju s ostalim prirodnim proizvodima, a crno vino bogatije je ovim jedinjenjem od belog vina budući da fermentacija tokom tehnološkog procesa proizvodnje traje duže kod crnog vina. Takođe, prisustvo rezveratrola potvrđeno je i u semenkama grožđa. Sadržaj rezveratrola u hrani varira. Belo vino sadrži između 0,2 i 5,8 mg/l, u zavisnosti od vrste grožđa, dok crno sadrži veće količine. Jedan od značajnijih izvora predstavlja i kikiriki, posebno klica (od 4,5 do 25 џд/д), dok kakao prah i čokolada (pogotovo crna) sadrže od 0,35 do 1,85 mg/kg.
Ekstrakti i suplementi
Budući da rezveratrol ima mnogobrojne pozitivne efekte, ne čudi činjenica o njegovom korišćenju i u vidu suplemenata. Mnogi suplementi prodavani u Americi sadrže rezveratrol ekstrahovan iz biljke Polvgonum cuspidatum, tzv. japanski dvornik, koji raste u Japanu i Kini. Ostali suplementi uglavnom su dobijeni izolovanjem rezveratrola iz zrna crnog grožđa ili crnog vina.
Manje srčanih problema
Smatra se da je rezveratrol odgovoran za smanjenje stope obolevanja od bolesti srca. O tome govore podaci o zdravlju Francuza, poslovičnih ljubitelja vina. Statistički gledano, u poređenju s populacijama drugih država, Francuzi ređe obolevaju od kardiovaskularnih bolesti, bez obzira na činjenicu što među tom populacijom postoje brojni faktori rizika – poput konzumiranja masne hrane i većih količina kafe, pušenja… Sve to dovodi do visokog nivoa holesterola i krvnog pritiska, a posledično i do sloga i srčanog udara, ali objašnjenje leži u činjenici da se u Francuskoj konzumiraju veće količine crnog vina, kao glavnog izvora rezveratrola.
Benefiti konzumiranja hrane bogate , rezveratrolom, kao i suplementacije, višestruki su: prevencija kardiovaskularnih oboljenja, sniženje nivoa ukupnog holesterola, prevencija oksidacije lošeg LDL holesterola i prevencija formiranja plaka, tj. ateroma odgovornog za nastanak ateroskleroze. Studije na životinjama pokazale su njegov pozitivan efekat u snižavanju nivoa glukoze u krvi, redukciji postojanja insulinske rezistencije, kao i opadanju nivoa plaka moždanih krvnih sudova u slučaju Alchajmerove bolesti. Zbog njegovog antioksidativnog dejstva, preporučuje se i u prevenciji nekih vrsta karcinoma. Miševi hranjeni hranom obogaćenom rezveratrolom živeli su duže od kontrolne grupe hranjene običnom hranom. Rezveratrol štiti te životinje od bolesti koje su u vezi s gojaznošću simulirajući efekat restrikcije unosa kalorija.
Suplementi
Doza većine suplemenata rezveratrola daleko je manja od one pokazane u naučnim studijama. Mnogi suplementi sadrže 250 do 500 mg rezveratrola. Radi postizanja pozitivnog efekta, potrebno je uneti oko dva grama (2.000 mg) rezveratrola na dan, a u nekim situacijama i više. Istraživanja pokazuju da se oko 70% oralno uzimanog rezveratrola apsorbuje, ali se manje količine nepromenjenog rezveratrola mogu naći u plazmi. Naime, iako se rezveratrol dobro apsorbuje, njegova biološka raspoloživost prilično je mala (1%) zbog njegovog brzog metabolisanja i izlučivanja. Rezveratrol se primarno izlučuje urinom i metaboliše procesom glukoronidacije i sulfacije. Savetuje se da se rezveratrol unosi, pre svega, iz prirodnih izvora, poput grožđa, bobičastog voća (borovnice, kupine, ribizle, maline i dr.)
Ko treba, a ko ne treba da ga koristi
Ko ne treba da ga koristi
Moguće su interakcije rezveratrola s nekim medikamentima, pa se pacijenti koji koriste aspirin, vartarin ili klopidogrel moraju konsultovati s lekarom. Takođe, moraju biti obazrivi oni koji pate od bolesti krvnih sudova, poput nekih vrsta patoloških krvarenja. Radi prevencije krvarenja, pacijenti koji se pripremaju za operaciju moraju prestati da uzimaju suplemente rezveratrola dve nedelje pre intervencije te ga ne konzumirati dve nedelje nakon operacije. Deci, trudnicama i ženama u fazi dojenja takođe se ne preporučuje suplementacija ni konzumiranje hrane bogate ovim jedinjenjem.
Ko treba da ga koristi
Rezveratrol pokazuje umeren estrogeni efekat, te se ženama obolelim od karcinoma dojke i drugih estrogen-zavisnih formi bolesti preporučuje da se s lekarom posavetuju o uzimanju ovog jedinjenja. Neke studije su pokazale da on može smanjiti aktivnost nekih enzima uključenih u metabolizam lekova, mada taj efekat nije dokazan kod ljudi.
