Šargarepa potiče iz centralne Azije i sa Bliskog Istoka, a gajena je i u nekim delovima Evrope.
Tokom 15. i 16. veka proizvodnja šargarepe se raširila po Evropi, a u istom periodu je preneta i u Severnu Ameriku.
Šargarepa je po popularnosti drugo povrće na svetu, odmah iza krompira. Inače, postoji više od 100 različitih vrsta šargarepe, koje se razlikuju po veličini, ali i boji, od narandžaste, preko bele i žute, do crvene.
Šargarepa poboljšala vid
Šargarepa je bogate beta karotinom koji se u organizmu pretvara u vitamin A. Vitamin A se u retini transformiše u rodopsin, purpurni pigment neophodan za noćni vid. Beta karotin takođe štiti od makularne degeneracije i staračke katarakte. Istraživanja su otkrila da osobe koje unose dosta beta karotina imaju 40% manji rizik od makularne degeneracije.
Prevencija raka
Istraživanja ukazuju na to da šargarepa može da pomogne u snižavanju rizika od raka pluća, dojke i debelog creva. Istraživači kažu da antikancerogena svojstva imaju sve supstance iz šargarepe, falkarinol i falkarindiol. Falkarinol je prirodni pesticid koji šargarepa proizvodi da bi se zaštitila od gljivičnih bolesti. Šargarepa je jedini izvor ovog sastojka. Istraživanja na miševima su pokazala da su oni koji su jeli šargarepu imali za trećinu manji rizik od raka.
Protiv starenja
Visok nivo karotina deluje kao antioksidant i štiti ćelije od oštećenja nastalih delovanjem slobodnih radikala. Takođe, beta karotin pomaže u usporavanju starenja ćelija.
Za lepu kožu
Vitamin A i antioksidanti štite kožu od oštećenja nastalih sunčevim zračenjem. Nedostatak vitamina A uzrok je suvoj koži, kostiju i nokata. Vitamin A sprečava preranu pojavu bora, akni, suve kože, pigmentacije, mrlja na koži i neravnomernog tena. Od na-rendane šargarepe i malo meda možete da napravite masku za lice.
Sprečava srčane bolesti
Istraživanja pokazuju da ishrana bogata karotenoidima snižava rizik od srčanih bolesti. Šargarepa, osim beta karotina, sadrži i alfa karotin i lutein. Redovno konzumiranje šargarepe snižava i nivo holesterola (zasluge u ovom slučaju pripadaju rastvorljivim vlaknima iz šargarepe).
Sprečava moždani udar
Istraživanje rađeno na Harvardu pokazalo je da su ljudi koji su jeli više od šest šargarepa nedeljno redje imali moždani udar od onih koji su jeli samo jednu (ili nijednu) šargarepu mesečno.
Šargarepa čisti organizam
Vitamin A pomaže jetri u izbacivanju toksina iz organizma. Na ovaj način se smanjuju masnoće i žuč u jetri. Vlakna iz šargarepe pomažu u čišćenju debelog creva.
Nutritivna vrednost šargarepe
Sve vrste šargarepe sadrže brojne antioksidante. Osim vitamina C i beta karotina, tu su i brojni fitonutrijenti poput alfa karotina, luteina, antocijanidina itd. U crvenoj šargarepi ima najviše antocijanidina, u narandžastoj beta karotina, a u žutoj luteina.
1 šolja (122 g) iseckane sirove šargarepe sadrži preporučene dnevne doze:
50 kalorija
vitamina A 113%
biotina 20%
vitamina K 18%
vlakana 14%
molibdena 14%
kalijuma 11%
vitamina C 10%
vitamina B6 10%
mangana 9%
vitamina B3 8%
vitamina B1 7%
pantotenske kiseline 7%
bakra, fosfora i folata 6%
vitamina B2 i E 5%
Za zdrave zube i desni
Tokom žvakanja, šargarepa čisti zube i usta, skida naslage i čestice hrane poput četkice za zube. Šargarepa stimuliše desni podstiče proizvodnju pljuvačke koja je alkalna i uravnotežava kiselo-baznu ravnotežu u ustima. Minerali u šargarepi sprečavaju oštećenja zuba.
Kako jesti šargarepu!
Da bi se iskoristili svi hranljivi sastojci, najbolje je šargarepu jesti skuvanu ili samlevenu, ili u obliku soka. Ako najviše volite da jedete celu šargarepu, preporučujemo da je dugo i temeljno žvačete. Šargarepu bi obavezno trebalo jesti sa nekom vrstom masnoće, kako bi se povećala iskoristivost karotenoida koji se rastvaraju upravo u mastima.
Kako čuvati šargarepu
Šargarepu ćete najduže čuvati svežu ako smanjite količinu tečnosti koju gubi. Do dve nedelje možete da ih čuvate u najhladnijem delu frižidera, u plastičnoj ili papirnoj kesi – na taj način se smanjuje kondenzacija. Čuvajte šargarepu dalje od jabuka, krušaka, krompira i drugog voća i povrća koji proizvode etilen, jer će to uticati da šargarepa umesto slatkasta postane gorka.
Ideje
Narendanu sirovu šargarepu pomešajte sa iseckanim listovima šargarepe i dodajte u salatu.
Napravite salatu od narendane šargarepe, cvekle i jabuke.
Ispasirajte skuvanu šargarepu i krompir i vratite u vodu u kojoj su se kuvali, dodajte začine po želji i servirajte ovu ukusnu hranljivu čorbicu toplu ili hladnu.
Štapiće šargarepe prelijte vrelom vodom začinjenom kajenskim biberom, semenom korijandra i solju. Ostavite da se ohladi, procedite i servirajte.
