Ishrana u trudnoći je veoma važna za pravilan razvoj bebe, ali i za zdravlje trudnice. Istina je da je većina trudnica motivisana da promeni ishranu, ali se, nažalost, za to uglavnom opredeljuju zbog estetskih razloga.
Veoma je važno da pazite na ishranu kako se ne bi ugojili više od 15 kilograma, da vam se telo ne bi transformisalo, ali i da bi umanjili rizik od raznih komplikacija u trudnoći, koji se povećava s porastom telesne težine. Zdrava i uravnotežena ishrana u trudnoći da se spreči pojava hipertenzije, gestacijskog dijabetesa, zatvora, hemoroida, proširenih vena, otoka na zglobovima… ali i da olakšate sebi trudnoću, a bebi obezbedite zdrav razvoj i dobar imunitet za ceo život. Možda će vas okolina podsećati na to da treba da jedete za dvoje, ali verujete daje reč o zabludi, jer je mnogo važnije šta jedete nego koliko jedete. Vi možete uneti u organizam dovoljno ili previše kalorija tokom dana a da bebi ne ponudite sve od hranljivih materija koje su joj neophodne. Ukoliko planirate trudnoću, bilo bi dobro da s promenama u ishrani počnete nekoliko meseci pre začeća, kako biste se snabdeli dovoljnim količinama vitamina i minerala i obezbedili kvalitetnu probavu, što će doprineti svojevrsnoj detoksikaciji organizma, ali i boljoj apsorpciji hranljivih materija pre trudnoće i tokom nje.
Mame, bake i okolina sigurno će vam dati dobronamerni savet kako treba da jedete sve. Međutim, ovaj savet često biva pogrešno shvaćen, pa tako trudnice ne biraju šta jedu. Pojam „sve” trebalo bi da podrazumeva ishranu koja obuhvata sve grupe namirnica, uključujući voće, povrće, meso, ribu, žitarice, mlečne proizvode i jaja, ali ne i industrijsku hranu, koja ne sadrži ništa od potrebnih hranljivih materija, a prepuna je štetnih sastojaka.
Na spisku ovih namirnica jesu paštete, salame, viršle, kobasice, torte, kolači, keks, čokolade, konzervirana hrana, slane industrijske grickalice, gazirani i zašećereni sokovi i si. Prejedanje i kasni obroci takode nisu preporučljivi, jer ćete se tako samo nepotrebno ugojiti, a samim tim povećati rizik od komplikacija u trudnoći.
Folna kiselina
Folna kiselina (vitamin B6) najvažnija je materija u trudnoći, jer sprečava razvoj defekta neuronske cevi u kičmenoj moždini ploda. Budući da se kičmena moždina formira u prvih 12 nedelja trudnoće, ovo je vreme kad nikako ne smemo zaboraviti da uzimamo folnu kiselinu – putem hrane, ali i suplemenata. Ukoliko planirate trudnoću, bilo bi dobro da nekoliko meseci pre začeća povećate unos folne kiseline u organizam. Njeni najboljrprirodni izvori jesu zeleno lisnato povrće, integralne žitarice, naročito pšenica, mahunarke, sok od paradajza,pomorandže i dr. Ipak, u prva tri meseca trudnoće treba da uzimate i folnu kiselinu u tabletama, po preporuci ginekologa.
Kalcijum
Kad trudnica ne uzima dovoljno kalcijuma iz hrane, organizam ga crpi iz kostiju, što može dovesti do propadanja zuba i smanjenja gustine kostiju. Smanjen unos kalcijuma u trudnoći može povećati i rizik od pojave komplikacija vezanih za preeklampsiju – poremećaj koji se javlja kod svake sedme trudnice, a koji se manifestuje pojavom visokog krvnog pritiska, oticanjem ruku i nogu te prisustvom belančevina u urinu. Ukoliko se ne leči, preeklampsija može izazvati ozbiljne komplikacije. Kafa, crni čaj, alkohol i gazirani napici smanjuju apsorpciju kalcijuma, te ih treba izbegavati u trudnoći. Hrana bogata kalcijumom jesu dobro poznati mlečni proizvodi, ali ne smemo zanemariti ni biljne namirnice koje obiluju ovim mineralom, gde na prvom mestu treba istaći susam, koji ima čak sedam puta više kalcijuma od mleka, a tu su i suve smokve, rogač, kelj i drugo zeleno lisnato povrće, bademi, lešnici, orasi, tofu sir i sardine.
Gvoždje
S anemijom uzrokovanom manjkom gvozda u organizmu suočava se mnogo trudnica. Potreba za ovim mineralom u trudnoći je u najmanju ruku dva put veća nego inače, a rezerve koje organizam poseduje obično nisu dovoljne, pogotovo ako ne uzimamo dovoljno gvožđa preko hrane. Kako trudnoća napreduje, beba uzima sve više gvožđa, a trudnica počinje da oseća umor, pospanost, manjak koncentarcije i lupanje srca, prve i najčešće znake anemije. Posledice anemije nisu nimalo zanemarljive, a uključuju porast rizika od prevremenog porođaja, pojačanog krvarenja nakon porođaja, anemije kod bebe posle rođenja i infekcija u prvoj godini bebinog života. Da se ovo ne bi desilo, potrebno je jesti više namirnica bogatih gvožđem (meso, riba, žumance, zeleno lisnato povrće, mahunarke, proso, bundevine semenke, jezgrasto voće, pečurke…), ali i onih što sadrže dosta vitamina C, koji poboljšava apsorpciju gvožđa, poput soka odnarandže, limunade, svežeg kupusa, crvenog bobičastog voća…
Proteini
Peporučena dnevna količina proteina u trudnoći iznosi oko 60 g (lO g do 15 g više nego inače), a glavni izvori ovih nutrijenata jesu meso, riba, mahunarke, jaja, mlečni proizvodi, koštunjavo voće. Kombinacijom mahunarki i integralnih žitarica dobija se adekvatna zamena za meso, stoje značajno za vegetarijanke, jer se na taj način obezbeđuje optimalan unos amino-kiselina.
Omega-3 masne kiseline
Nedovoljno je poznato da i ove zdrave masnoće imaju važnu ulogu za pravilan razvoj bebe i zdravu trudnoću. Omega-3 masne kiseline su ključna komponenta potrebna za neurološki razvoj bebe. Oko 60% moždanog tkiva sastoji se od lipida, od čega 20% ukupnih masnih kiselina.
