Sindrom iritabilnog creva (SIC) praćen bolom u trbuhu i promenama u navikama pražnjenja, sa smenjivanjem perioda zatvora i proliva pogađa oko 20 odsto svetske populacije, a blizu 70 odsto obolelih su žene. Šta dovodi do crevnih poremećaja, kako prepoznati simptome, koji je najefikasniji način lečenja i kakva ishrana se preporučuje pacijentima koji pate od sindroma iritabilnog creva…
Učestalost obolevanja se menja u zavisnosti od godina starosti: onima između 15-44. godine taj procenat je oko 14 odsto, dok posle 45. godine opada na oko 9 odsto. Pedeset odsto simptoma se javlja pre 35. godine, a ostali između 35 i 50 godina. Oboljenje je povezano sa stresnim zanimanjima i ubrzanim tempom života savremenog čoveka, te se naziva još i „menadžerska” bolest. Pod stresnim događajima se ne podrazumevaju samo bolest, razvod i smrt člana porodice, već i stalna jurnjava za poslom i zaradom, briga za decu, život u užurbanim gradskim sredinama, vožnja kroz saobraćajnu gužvu, gledanje agresivnih TV i internet sadržaja… Centralni nervni sistem sve pamti i posle izvesnog vremena „ispostavlja račun” koji u vidu oboljenja ili poremećene funkcije „plaćaju” razni organi, a u 40 odsto slučajeva „ceh” plaća stomak, odnosno digestivni sistem.
Sindrom iritabilnog creva simptomi
Najčešći su nelagodnost i bol u trbuhu koji popušta nakon pražnjenja, poremećaj u pražnjenu creva u smislu broja stolica na dan (zatvor ili proliv) i u konzistenciji stolice, nadutost i osećaj da je „koža trbuha te-osećaj pretakanja u trbuhu i čujnog rada creva. Svi ovi simptomi se javljaju u više od 70 odsto slučajeva i promenljivog su intenziteta, ponekad sa ekstremnim varijacijama.
Dijagnoza
Osim dobro uzete anamneze od pacijenta, dijagnoza sindroma iritabilnog creva se uspostavlja pregledom i osnovnim laboratorijskim nalazima, koji isključuju prisustvo upozoravajućih simptoma kao što su: značajan gubitak telesne težine, pojava krvi ili gnoja u stolici, povišena temparatura, progresivan razvoj tegoba, tegobe koje bude iz sna,
kao i postojanje bitno izmenjenih laboratorijskih nalaza.
Terapija
Uz edukaciju pacijenta treba sprovesti higijensko dijetetski režim, simptomatsku terapiju i, po potrebi, psihoterapiju. Gde kod sindroma iritabilnog creva dominira dijareja ili bol praćen nadutošću i gasovima treba utvrditi da li postoji preosetiji-vost na neku vrstu hrane (laktoza, fruktoza) ili lekove koje uzimaju (sorbitol, antacidi koji sadrže magnezijum, kalijum, gvožđe, NASIL). Kada se eliminišu potencijalni iritansi, a simptomi i dalje postoje, onda se uvode odgovarajući lekovi. Protiv abdominalnog bola najčešće se koriste antispazmolitici. Pacijentima sa jakim bolovima i simptomima depresije propisuju se takođe i psihotropni lekovi.
Preporučuju se i tri tipa psihoterapije: antistres treninzi ili relaksaci-ona, kognitivno-bihejvioralna i psihodinamska terapija
POREMEĆAJI
Treba istaći da je sindrom iritabilnog creva skup simptoma koji ne dovodi do ozbiljnijih bolesti niti skraćuje život bolesnika, ali može da uzrokuje ozbiljne poremećaje spavanja, obavljanja socijalnih, društvenih i svakodnevnih poslovnih obaveza. Takođe otežava mogućnost putovanja. Pacijenti imaju lošiji kvalitet života od onih sa dijabetesom i mogu se čak uporediti sa životom ljudi koji imaju izražene kliničke simptome depresije.
ŠTA JESTI
Meso:
preporučuju se belo meso (piletina, ćuretina) i bela riba, spremljeni na teflonu, roštilju ili u rerni (jesti manje, a češće). Apsolutno treba izbegavati meso prženo u ulju i pohovano. Mladu jagnjetinu i teletinu ne treba jesti više od jednom nedeljno. Svinjsko meso nije poželjno.
Tečnosti: dnevno 2 l tečnosti (malo zaslađen čaj, obična voda i bistri sok od jabuke)
Hleb: maksimalno smanjiti količinu hleba bilo koje vrste, dozvoljen je jedan sendvič za doručak, ili parče hleba namazano džemom, uz ručak umesto hleba pojesti porciju pirinča uz glavno jelo. Nisu dozvoljeni: lisnata testa, burek, masne pite i gibanice. Dozvoljeni su špageti
(makarone) i tortilja testo, kao i proja i kačamak. Mlečni proizvodi: izbegavati sveže mleko, može kiselo, jogurt, mlad sir, manje masan kačkavalj,pavlaka sa najnižim procentom masti, voćni jogurt.
Povrće: dozvoljeno je svo kuvano i bareno povrće na vodi i na pari ili u rerni, izuzev kuvanog kupusa, graška i pasulja. Od svežih salata najbolja je mlada (zelena) salata, začinjena po želji, ostalo povrće u salatama može da bude zastupljeno u manjoj količini, ali oljušteno (npr. paradajz) i vrlo isitnjeno (narendano), dok svež krastavac i cveklu treba izbegavati.
Voće: jesti ga u obliku kompota, ili manje količine svežeg oljuštenog i narendanog. Krušku izbegavati, bilo svezu ili kao kompot. Dozvoljena jedna banana dnevno.
Slatkiši: su najodgovorniji za nadutost, stoga ne treba jesti torte i kolače, čokolade, niti veće količine džema i pekmeza.
Grickalice: nisu dozvoljeni kikiriki, bademi, orasi, indijski orah i suve smokve.
Začini: hrana koju jedete treba da bude normalno začinjena (ljuto ne!) i ukusna (nikako bljutava).
SAVET PLUS
Pacijentima koji pate od sindroma iritabilnog creva neophodna je umerena fizička aktivnost tokom dana, brza šetnja od 2-5 km po ravnom ili kraće po brdovitom terenu
