Pre prelaska na ovaj režim ishrane konsultujte se s lekarom i nutricionistom kako biste sprečili eventualne zdravstvene probleme ili pogoršanje postojećih tegoba. Takodje, budite strpljivi i postepeno menjajte jelovnik.
Među obiljem popularnih dijeta i “posebnih režima ishrane” koji su se pojavili poslednjih decenija kao jedan od najpopularnijih izdvaja se “row vegan” ili konzumiranje isključivo sirove hrane. Brojne javne ličnosti, kao što su glumci i sportisti, kunu se u njenu efikasnost i toplo je preporučuju svima. Prvenstveno, kao prednost ovakvog načina ishrane, ističe se to da ona obiluje vitaminima antioksidansima i enzimima, koji se inače gube prilikom termičke obrade namirnica. No, budući da je reč o veoma restriktivnom režimu ishrane, ako već želite tako da se hranite, pre svega se konsultujte s lekarom i, nutricionistom, proverite opšte stanje organizma i što je najvažnije – promene uvodite polako. Ako se vaša ishrana zasniva na industrijski prerađenim namirnicama, organizmu će trebati dosta vremena da se privikne na sirovu hranu. Osim toga, morate pažljivo planirati svoj jelovnik kako bi organizam dobio sve neophodne nutrijente. Govorimo o poštovanju unosa dovoljne količine kalorija, koje su “gorivo” našeg organizma koje stalno treba “dosipati”.
Genetsko naslede
Genetika je još jedan važan faktor prilikom prelaska na rigoroznije načine ishrane poput sirove hrane. Odrastanje u okruženju gde se pretežno jela “teža” hrana i mnogo toga kuvalo doprinelo je navikama i genetskom kodiranju organizma. Dakle, ukoliko želite promeniti ishranu, učinite to postepeno – nikako naglim prekidanjem! Posledica naglog prelaska na drugačiji režim ishrane može biti veliki šok za telo, jer je ono naviklo na nivo kalorija i izvore koji su zahtevniji za varenje. Unošenjem “lakše” hrane vaše telo će svakako osetiti benente u vidu olakšanog varenja i konstantnog priliva energije, ali ako vam je hrana služila kao uteha u kriznim situacijama, trebaće vam mnogo više vremena da se priviknete na potpuno drugačiji jelovnik.
Oprezno sa zdravim mastima
Zdrave masti u biljkama, iako su mnogo čistije od rafinisanih, koje se koriste za prženje, pečenje i kuvanje jela – i dalje mogu biti problem. Masti predstavljaju koncentrisan unos skladištenih kalorija. Kalorije su izvor energije – ali je glavni problem to što se masti veoma dugo i sporo vare. Dakle, bez obzira na to što se hranite sirovom hranom, ukoliko procenat masti u vašim obrocima iznosi preko 25%, znajte da možete ozbiljno da narušite svoje zdravlje. Smanjite unos avokada, orašastih plodova i semena na optimalnu količinu. Pritom će fizički veoma aktivnim osobama i sportistima trebati veće količine masti nego ljudima koji većinu dana provode za kompjuterom. Konzumiranje isključivo sirove hrane može negativno uticati i na nivo holesterola u krvi. Prema istraživanju objavljenom u časopisu “Journal of Nutrition”, ovakav način ishrane može smanjiti nivo triglicerida, ali ujedno i dobrog LDL holesterola, koji štiti kardiovaskularni sistem.
Manje prijatna strana detoksikacije
Osloboditi telo toksina i svega onog što narušava zdravlje – san je svih nas. Sirova hrana je jedan od najbržih i najefikasnijih načina da se to postigne, ali ima i lošu stranu. U zavisnosti od stepena zaprljanosti organizma, proces detoksikacije može biti ne samo neprijatan već i bolan.
Neki od simptoma koji se tom prilikom javljaju jesu malaksalost, mučnina, nesvestica, dijareja i si. Isti ti simptomi javljaju se i nakon prestanka pušenja ili tokom odvikavanja od kafe. Za mnoge ljude koji se okrenu ovom načinu ishrane upravo proces detoksikacije predstavlja kamen spoticanja. Jednostavno ne mogu to da podnesu i odustanu. Veoma je važno posavetovati se s lekarom ne samo kada se pojave navedeni simptomi već i kada se odlučite na sirovu hranu. Još jednom da ponovimo: naglf prelazak na ovaj način ishrane nikako se ne preporučuje. Najpre postepeno smanjujte unos slatkiša i industrijski prerađene hrane, kao i mesa i mesnih prerađevina, te mleka i mlečnih proizvoda. U zavisnosti od osobe, ovaj proces bi mogao da potraje mesecima.
Vodite računa o vitaminu B12
Jedan od najvećih-problema kada je sirova veganska ishrana u pitanju jeste manjak vitamina B12, koji, zajedno s folnom kiselinom, učestvuje u sintezi DNK i crvenih krvnih zrnaca. Takođe, uključen je u proizvodnju mielinskog omotača na nervima, kao i na nervnim završecima. Veliki nedostatak vitamina B12 u stanjima poput pernicinozne anemije (imunološko stanje kad telo uništava inhibitorne faktore, potrebne za apsorpciju tog vitamina) često je uzrokovao smrt pacijenata sve dok naučnici nisu otkrili o čemu je reč. Anemija je poslednji stadijum nedostatka ovogvitamina, a pre nje se javljaju: umor, pospanost, malaksalost, gubitak pamćenja, te neurološke i psihičke tegobe. Budući da su meso, jaja i mleko jedini izvori vitamina B12 (u onom obliku kakav je neophodan našem organizmu), osobama koje su se odlučile na isključivo sirovu hranu preporučuje se uzimanje suplemenata, uz prethodnu konsultaciju s lekarima.
Napomena:
Nije nam cilj da odvratimo ljude od sirovog načina ishrane, već samo da ukažemo na potencijalne probleme koje ona može da uzrokuje i na to kako se oni mogu sprečiti. Mnogima je isključivo sirova hrana pomogla da pobede čak i najteža oboljenja, ali to ne znači daje svačiji organizam isti i da svi možemo isto da se hranimo.
NAJČEŠĆE ZABLUDE
- Kuvanje uništava nutrijente Sirova hrana obiluje nutrijentima, ali kuvanje razbija vlakna i zidove ćelija koji te hranljive supstance drže zarobljene, tako da bi nam inače ostale nedostupne. Na primer, kuvanjem se čak upetostruči količina antioksidansa likopena iz paradajza i povećava iskoristljivost i apsorpcija beta-karotena. Osim toga, prilikom kuvanja redukuje se broj određenih hemikalija u povrću koje sprečavaju apsorpciju cinka, gvozda, magnezi-juma i kalcijuma. Ako se spanać termički obradi, organizam će moći da iskoristi mnogo više gvozda i kalcijuma nego kada jedemo sirove listove. Doduše, visoke temperature zaista uništavaju vitamin C i određene vitamine iz B-grupe, ali se oni mogu nadoknaditi salatama i voćem, koje i inače jedemo sveže. Dakle, idealna ishrana bila bi ona koja kombinuje kuvanu i svežu hranu, ali ne i prženu, pohovanu i pečenu na obilju masnoća.
- Istina je da se kuvanjem uništavaju enzimi, ali naš organizam poseduje sopstvene digestivne enzime koji razbijaju velike molekule hrane. Pogledajte samo ljude koji jedu kuvanu hranu a pritom nemaju nikakve probavne tegobe. Inače, većina enzima koji se unose putem hrane biva uništena već u želucu pod uticajem želudačne kiseline. Samo mali procenat dospe u tanko crevo, gde se inače odvija apsorpcija svih hranljivih sastojaka, a varenje u tom delu direktno je pod uticajem enzima koji se luče iz pankreasa i žuči.
- Sirovo je jedina prirodna hrana . Jedan od najčešćih argumenata za kojim posežu poklonici sirove hrane glasi da “životinje ne kuvaju” a imaju jake mišiće i kosti i ne pate od anemije. Istini za volju, ako pogledamo ne samo ljude koji žive u gradovima već i stanovnike polarnih oblasti ili plemena Amazona, nigde se ne konzumira isključivo sirova hrana, pa bi se, s te tačke gledišta, moglo reći da je jedino taj koncept ishrane “neprirodan”.
