Jedna šljiva kao šaka borovnica… Barem kada je reč o količini antioksidansa. Ova nezaobilazna kraljica marmelada nosi još jednu “kraljevsku lentu”: prvi je izbor kod konstipacije, odnosno zatvora.
Nezaobilazan je izbor svake domaćice koja priprema zimnicu, a osim što se najčešće koristi za pripremu marmelada i knedli, svakako ju je poželjno jesti i svežu jer sadrži vitamin C (5 do 8 mg na 100 g, u zavisnosti od toga u kojoj vrsti se radi), vitamin B6, bakar, vitamin B2, vitamin B3, vitamin K, magnezijum, gvožđe, kalcijum. Šljiva obiluje i vlaknima, 2 g na 100 g, a uz sve to je niskokalorično voće.
Istraživanja su pokazala da šljiva jača kosti, smanjuje rizik obolevanja od raka debelog creva, ali i da konzumacija 12 šljiva prosečne veličine na dan tokom dva meseca snižava nivo lošeg holesterola LDL-a.
I ni tu ne prestaju blagodati ove “kraljice”. Konzumacijom oko 12 suvih šljiva na dan, odnosno 100 grama, u tri meseca znatno će se povećati markeri u krvi koji pokazuju povećanje gustoće kostiju, pokazalo je jedno od istraživanja.
Dihidroksi-fenil izatin, jedan je od sastojaka šljive zbog kojeg, između ostalih, ovo voće ima laksativni učinak. Pomažu mu i sorbitol i fenoli, te biljna vlakna. 25 grama suvih šljiva, što je ekvivalent u proseku tri ploda, osiguraće nam 5% potrebnog dnevnog unosa vlakana koji je za muškarce od 19 do 50 godina 25%, a za žene iste starosne grupe grupe 7%.
Istraživanje je pokazalo da sveže šljive sadrže supstance koje pomažu u prevenciji nastanka zloćudnih bolesti. Takođe ove supstance imaju blagotvorno delovanje i na našu kožu, koju podmlađuju i obnavljaju, sprečavajući nastanak bora.
Ovo voće čuva naš nervni sistem i živce, te podstiče naše mentalne sposobnosti i pamćenje.
Šljiva je namirnica koja je dobrodošla u svakoj dijeti. Naime, ona veže masnoće iz hrane i izbacuje ih preko naših creva. Suve šljive sadrže iste vitamine i minerale kao i sveže, samo u znatno većim količinama.
Šljive su bogate kalijumom, mineralom koji je neophodan za održavanje acido-bazne ravnoteže i čiji nedostatak u organizmu dovodi do umora. Vrlo su bogate i vitaminima, a imaju nisku energetsku vrednost (u 100gr ima samo 46 kcal). sadrže vitamine C, B1; B2, koji jača nerve, pomaže u slučaju stresnih situacija, a dobre su za koncentraciju. U njima ima cinka i bakra koji deluju protiv depresije i jačaju imunološki sistem. Posebno značajni su pektini, odnosno topljiva dijetetska vlakna koja narastu u želucu i crevima i tako podstiču probavu, skupljaju otrovne materije iz organizma i izbacuju ih. Zbog toga se unošenje šljive u organizam preporučuje posebno ljudima koji nisu u prilici da budu fizički aktivniji, te da se zdravije hrane.
Suve šljive imaju mnogo više minerala, vitamina i fitohemikalija od svežih, a posebno su bogate antioksidansima. Šljive popravljaju apetit, jačaju srce i pomažu u slučaju oboljenja bubrega, bolesti jetre i pojave reume. Kada se redovno konzumiraju, odlične su u prevenciji raka, podmlađuju i regenerišu organizam i sprečavaju pojavu bora. Takođe, one su odlična pilula za mršavljenje jer povezuju masti iz hrane koje se unose u organizam i izbacuju ih preko creva.
Šljive za bolji rad creva
Pripremite laku večeru koja će vam obezbediti normalan rad creva. Uzmite 1/2 litra mleka, tri kašike meda, po 30g suvog grožđa, suvih šljiva, i suvih smokava. Šljive i smokve potopite u vodu i ostavite da odstoje u njoj preko noći. Šljive očistiti od koštica, pa ih sitno iseckajte zajedno sa suvim grožđem, zatim sve dobro izmešajte sa medom i mlekom, ručno ili u mikseru
Šljive protiv zatvora
Natopite uveče šaku opranih suvih šljiva. Ujutru pojedite šljive i popijte sok.
Delotvorna je kombinacija šljiva sa suvim smokvama. 5 suvih smokava i 5 suvih šljiva ostavite da prenoće u vodi, a ujutro ih ugrejte, popijte sok i pojedite plodove.
Šljive protiv aritmije
Izmešajte pola čaše soka šljive, pola čaše soka banane, 0,25 dl soka limauna. Popijte čašu soka, tri puta na dan, pre jela, tokom 3-4 nedelje.
Lečenje jetre
Rasecite nekoliko manjih slatkih šljiva, izbacite koštice pa ih potopite u hladnu vodu da prenoće. Ujutro odlijte vodu, dospite novu i kuvajte 2-3 sata. Svakih sat vremena odlijevajte staru i dolivajte novu vodu. Konzumirajte 18-20 komada vrelih ili podgrejanih šljiva pre jela.
Suve šljive su izrazito zdrave za varenje, posebno su dobre kao lek protiv zatvora. Naime, u 100 grama suvih šljiva ima 227 kalorija. Suve šljive snižavaju tvz. ‘Štetni’ ili LDL-holesterol, te mogu pomoći u sprečavanju raka debelog creva.
Betakaroten takođe pomaže u zaštiti od različitih vrsta raka i srčanih bolesti. Bakar može pomoći u sprečavanju stvaranja krvnih ugrušaka. Čini se da bor pomaže ženama u postmenopauzi da zadrže estrogen koji je potreban za apsorpciju kalcijuma.
Suve šljive sadrže brojne važne nutrijente uključujući kalijum, magnezijum i bor te imaju visoku antioksidativnu aktivnost zbog čega se i veruje da imaju tako povoljan učinak na zdravlje. Ovaj plod u žarištu je naučnih istraživanja zbog svog jedinstvenog sadržaja fitonutrijenata, posebno neoklorogenske i hlorogenske kiseline. Ove materije, poreklom iz šljiva, klasifikuju se kao fenoli, a njihova antioksidativna svojstva dobro su dokumentovana.
Povoljno delovanje ovih materija sastoji se u neutralizaciji izrazito reaktivnih kiseonikovih radikala, ili popularno «slobodnih radikala», a dokazano im je i preventivno delovanje na očuvanje strukture telesnih lipida. Na taj način, ova namirnica pomaže u očuvanju membrana i neurona te zidova krvnih sudova.
Osim što sadrže vitamine A i C, te brojne fitohemikalije, šljive su ujedno izvor vitamina B1, B2, B6, E, minerala kalcijuma, gvožđa, kalijuma ii prehrambenih vlakana. Naučne studije ukazale su na dobru apsorpciju gvožđa kod redovne konzumacije svežih i suvih šljiva. Ova sposobnost pripisuje se vitaminu C koji se uz gvožđe nalazi u ovom plodu.
