Sočna, slatka, omiljena i opevana, sveza ili suva, šljiva (Prunus do-mestica) je vekovima jedna od najzastupljenijih namirnica u srpskim jelovnicima ali i simbol plodne jeseni i domaćinske kuhinje. Slatka, džemovi, pekmezi i, nezaobilazna, rakija, samo su deo riznice specijaliteta koji se pripremaju od plodova ove voćke. Iako je najčešće vezujemo za kraj leta i jesen, sezona šljiva traje od kraja maja do početka oktobra s obzirom na to da postoji oko dve hiljade vrsta.
Prve sazrevaju japanske, a poslednje neke evropske vrste. Trebalo bi ih brati po suvom i toplom vremenu kad su potpuno zrele, kada se plod lako odvaja od peteljke, opna oko nje je malo smežurana, a „meso” tamnožuto i pomalo smeđe oko koščice. Jer, po recima tehnologa, samo zrele šljive sadrže dovoljno šećera za pripremanje najkvalitetnijih slatkih prerađevina ali i rakija vrhunskog kvaliteta i prepoznatljive arome. Šljive su dobar izvor vitamina C,E, BI, B2, B6, beta karotina, kaliju-ma, pektina, organskih kiselina, celuloze, belančevina i prehrambenih vlakana što ih svrstava u namirnice izuzetne hranljive i biološke vrednosti. Kada je reč o njihovom pozitivnom delovanju na zdravlje, višegodišnja istraživanja su pokazala da je presudan jedinstven sadržaj fitonutrijenata, posebno neohlorogenične i hlorogenične kiseline. Ove materije se svrstavaju u fenole, dokazane antioksidante i borce protiv štetnih slobodnih radikala, odlični su čuvari strukture telesnih masti pa uzimanje šljiva pomaže očuvanju moždanih membrana i neurona.
Lekovitost šljive potiče i od minerala cinka i bakra koji deluju antidepresivno, ali i od vitamina C, BI i B2 koji jačaju nerve, pomažu u stresnim situacijama i poboljšavaju koncentraciju. Zato ne čudi što stručnjaci ovu namirnicu nazivaju antistres zalogajem. Osim toga, oni koji redovno jedu sveže ih suve šljive pomažu organizmu da na najbolji način apsorbuje gvožde iz drugih namirnica. S obzirom na to da je bogata vitaminom C, šljiva je nezamenjiva za očuvanje i jačanje imuniteta kao i za sprečavanje taloženja lošeg holesterola na ćelijama krvnih sudova. U narodnoj medicini šljiva se koristi za poboljšanje rada želuca ali i kao najuspešniji prirodni lek za blago čišćenje creva.
SUVE ŠLJIVE Čak i posle sušenja šljive zadržavaju sve vredne vitamine i minerale i vredan su izvor energije. Osim toga, šljive su odlična zamena za lekove protiv zatvora jer sadrže tri sastojka koja omogućavaju pravilnu probavu. To su pre svega netopiva prehrambena vlakana (ključna za prevenciji zatvora), prirodni šećer sorbitol i chhidroksifenil isatin, matariju koja podstiče kontrakciju creva (osnovni proces za redovno pražnjenje creva). Da bi se regulisala probava, treba pojesti po pet suvih šljiva dnevno. Šjiva se svrstava u malobrojne namirnice koje sadrže više oksalata od drugih jestivih biljaka i kada im se koncentracija u organizmu mnogo poveća (što šljive mogu da uzrokuju) oni se kristalizuju i mogu da izazovu zdravstvene probleme. Iz tog razloga, ne treba preterivati sa ovim slatkim plodovima, posebno ako patite od bubrega ih žuči. ” Oksalati u organizmu, takođe, utiču i na apsorpciju kalcijuma, pa se onima koje uzimaju suplemente kalcijuma preporučuje da šljive jedu najmanje 2-3 sata pre uzimanja suplemenata.
– kašika plodova sene
– 3 dl vode
– 2 kašike marmelade od šljiva
Plodove sene izdrobite u avanu, prelijte vodom, poklopite i kuvajte 15 minuta na tihoj vatri i sklonite sa šporeta. Kad se prohladi dodajte marmeladu, promešajte i popijte pre spavanja.
Bistri sok od šljiva recept
– 1/2 kg očišćenih šljiva
-litar vode
– manji koren đumbira
– 5 zrna karanfilića
– 3 kašike smeđeg šećera Šljive, iseckan koren dumbira, karanfilić i šećer prelijte vodom i kuvajte na tihoj vatri dok šljive ne omekšaju. Slonite s vatre, procedite i sok pijte topao ili hladan.
Kompot od šljiva recept
– kilogram šljiva
– 750 g šećera
– 2 dl crvenog vina
– 1/2 l vode
– kesica cimeta
Pomešajte šećer, vino i vodu i smesu zagrevajte na 175 stepeni. Kad proključa smanjite temperaturu, dodajte šljive na nekoliko mesta izbodene čačkalicom i cimet i na tihoj vatri kuvajte pet minuta. Kompot sklonite s vatre, šljive vadite šupljom kašikom, poredajte u zagrejane tegle i prelijte vrelim sirupom u kom su se kuvale. Odmah zatvorite tegle i tako zatvorene pasterizujte pola sata na 80 stepeni. Tegle s kompotom potom čuvajte na hladnom i tamnom mestu.
Zapečene šljive
– kilogram šljiva
-2 kašike šećera
– kašičica ruma
– 2 lovorova lista
– svež ružmarin
Očistite šljive od koštica, složite u vatrostalnu posudu, pospite šećerom, dodajte na vrh kašičice ružmarina i lovorove listove (najbolje sveže). Pecite pola sata u rerni na 180 stepeni. Kad se šljive ohlade, dodajte rum i dobro promešajte.
SAVET PLUS Zapečene šljive su odličan preliv za sladoled ili suve kolače. Možete ih čuvati nekoliko meseci u dobro zatvorenoj tegli, na tamnom i hladnom mestu.
