Špargla (Asaparagus officinalis) je povrće sa dragocenom hranljivom vrednošću, a siromašno kalorijama (21 u 100 g) tako da ulazi u sastav brojnih dijeta. Puna je ugljenih hidrata, a ne zahteva prisustvo insulina da bi se preradio u organizmu, tako da je idealna za dijabetičare.
Povrće špargla ima blago gorak ukus koji duguje cinarinu, supstanci koja joj daje i lekovita svojstva – pospešuje sekreciju žuči i štiti od pojave kamena.Špargla sadrži veliki procenat vode (više od 90%) i bogata je i vitaminom B, kalcijumom i kalijumom.
Jednu vrstu špargle (Cvnara cardunculus ) jeli su još Grci i Rimljani i smatrali je povrćem isključivo za povlašćene slojeve. Ova vrsta je bliska artičokama, pripada familiji biljaka izrazite visine čiji se izdanci seku kada dostignu visinu od 50 cm, mada mogu da porastu i do 2 m.
Postoji više vrsta špargli, a u prodavnicama može da se nadje sveža, konzervirana, ili zamrznuta, bez aditiva i konzervansa. Može da se pakuje u zamrzivač i tako čuva 1-2 nedelje. Spargla može da se jede sirova, da se od nje prave salate i sosevi, ili kuvaju supe i čorbe. Zamena je za celer, ili kapar.
S obzirom na to da obiluje hranljivim materijama i da je lekovita, špargla (Asparagus officinalis), je odavno stekla epitete „čistač organizma”, “čuvar zdravlja” i “kraljevsko povrće”. Iako može da se kupi tokom cele godine, nutricionisti tvrde da organizam blagodeti ove biljke najbolje “oseti” u proleće, tačnije sredinom aprila kada počinje sezona, i traje do kraja juna.
U kulinarstvu se ovaj period čeka sa nestrpljenjem jer je u prvim nedeljama sazrevanja ukus špargli najlepši.Špargli ima bele, zelene ili purpurne boje, što zavisi od načina gajenja, ali bitnijih razlika kada je reč o hranljivim vrednostima medju njima nema. Lako se pripremaju, mogu da se jedu kuvane, pečene ih sirove, a najčešće se serviraju kao predjelo, salata, prilog glavnom jelu ih supa, a neretko su i osnova brojnih glavnih jela. U azijskoj kuhinji, na primer, špargle se najčešće jedu pržene uz jela sa mesom.
Špargla je idealna namirnica za očuvanje zdravlja, budući da obiluje vitaminima B6, B9, A, C, K i E, kalcijumom, magnezij-mom, cinkom, selenom, bakrom, manganom, fosforom, gvoždjem, vlaknima i proteinima.
Osim toga, sadrži i mnogo hroma što umanjuje osećaj gladi. Zato je idealan saveznik za održavanje figure i u borbi protiv suvišnih kilograma jer 100 grama špargli sadrži 17 do 20 kilokalorija.
Istraživanja su, takodje, pokazala da je, kada je o hranljivosti reč, spargla jedna od najuravnoteženijih vrsta povrća, a s obzirom na to da su niskokalorične i bogate vitaminima, mineralima i vlaknima, idealna su namirnica za sve koji žele da se hrane zdravo.
Ukoliko se često jede, asparagus ili jestiva slonovača, kako šparglu još nazivaju, pomaže da se izbaci višak tečnosti iz organizma, olakšava mokrenje, snižava holesterol u krvi i krvni pritisak i pospešuje rad srca. Istovremeno, budući da je bogata kalcijumom, špargla smanjuje gubitak ovog minerala iz kostiju. Osim toga, vitamin B9, to jest folna kiselina, iz ove namirnice posebno je važan za trudnice, ah pomaže i ostalim da se zaštite od raka pluća, debelog creva i materice.Špargle sadrže i glutatin, jak antioksidans koji štiti organizam od slobodnih radikala koji uzrokuju rak.
Uz sve zdravstvene blagodeti, špargla se od davnina smatra jakim muškim afrodizijakom jer sadrži mnogo vitamina E, poznatog i kao vitamin plodnosti, dok najnovija istraživanja potvrdujuda spargla pospešuje lučenje hormona sreće.
RECEPT SALATA OD ŠPARGLE
4 špargle
2 kašike limunovog soka
kašika maslinovog ulja
kašika meda
kašičica jabukovog sirćeta
kašičica senfa
čen belog luka
majčina dušica
špargle očistite od tvrdih delova, operite, isecite na četiri dela i kuvajte ne više od pet minuta (da ostanu hrskave). Prohladene prelijte smesom od meda, ulja, limunovog soka, sirćeta, senfa i iseckanog luka i promešajte. Neposredno pre serviranja salatu pospite usitnjenom majčinom dušicom.
