Šta je hijatus hernija?
Hernija (kila) predstavlja protruziju nekog unutrašnjeg organa kroz mišićni zid koji ga okružuje. Hijatus hernija, odnosno hernija hijatusa jendjaka ili kako se u svakodnevnom govoru naziva želudačna kila, nastaje kada želudac prolabira u grudni koš iz trbuha, kroz otvor na dijafragmi. Kao posledica toga nastaju brojni simptomi koji su najčešće uslovljeni zadržavanjem i nekontrolisanim vraćanjem želudačnog sadržaja u jednjak.
Hijatus hernija je u stvari anatomski defekt koji remeti normalnu funkciju završnog dela jednjaka i početnog dela želuca,a koja se sastoji u normalnom transport hrane i sprečavanju vraćanja želudačnog sadržaja u jednjak. Kada postoji želudačnakila,kiselina se nesmetano vraća u jednjak i dovodi do nastanka simptoma.
Postoje četri osnovna tipa hijatus hernija. U 95% slučajeva to su tip I hernije, ili takozvane klizajuće (aksijalne) hernije. Kod ovog tipa kile, želudac povremeno prolabira u grudni koš kroz otvor na dijafragmi. Tipovi II, III i IV hijatalnih hernija su takozvane paraezofagealne kile i one nastaju kada veći deo želuca, a nekada i praktično kompletan želudac prolabiraju kroz otvor na dijafragmi u grudni koš. Ove veće hernije obično daju i teže simptome.
Želudačna kila uglavnom ne pravi simptome. Simptomi koji se javljaju zbog želudačne kile su: gorušica, učestalo podrigivanje, mučnina, povraćanje i regurgitacija (nekontrolisano vraćanje želudačnog sadržaja u jednjak i ždrelo). Ovi simptomi muogu biti prisutni kod svih tipova želudačnih kila. Ukoliko je kila veća, može doći i do pojave zabrinjavajućih simptoma kao što su:
- Povremeno otežano gutanje, posebno čvrste hrane
- Osećaj sitosti već posle nekoliko zalogaja
- Bol u trbuhu ili sredogruđu
- Krvarenje iz gornjih partija digestivnog trakta koje se manifestuje kao povraćanje sveže crvene krvi ili kao crna katranasta stolica, a često se manifestuje anemijom u krvnoj slici
Osobe koje imaju tip IV hijatus hernije pored želuca u grudnom košu mogu imati i neki drugi abdominalni organ. Ovako položeni organi mogu da se uklješte, ili uvrnu oko svoje osovine, što dovodi do pojave jakog bola. Ovakvo stanje predstavlja hitno stanje u medicine i najčešće zahteva hitnu hiruršku intervenciju.
Za postavljanje dijagnoze hijatus hernije potrebno je sprovesti sledeće dijagnostičke procedure:
- kontrastna radiografija gornjeg digestivnog trakta (rendgensko snimanje jednjaka i želuca sa kontrastnim sredstvom koje pacijent pije)
- Endoskopija gornjeg digestivnog trakta
- Rendgenski snimak pluća i grudnog koša
- Funkcionalna dijagnostika jednjaka (manometrija i pH metrija jednjaka)
Veliki procenat ljudi nakon 50 godine života ima manju hijatus herniju, ali se one mogu javiti u svim životnim dobima.
Šta uzrokuje hijatus herniju?
Tačan uzrok nastanka hijatus hernije nije poznat, ali se zna da postoje određeni faktori koji mogu doprineti njenom nastanku:
- Kašalj
- Povraćanje
- Naprezanje prilikom defekacije
- Gojaznost (posebno centralnog tipa, abdominalna gojaznost)
- Trudnoća
- Nagli fizički napor
- Abdominalna trauma (udarac u trbuh)
Lečenje hijatus hernije
Izbor specifične opcije za lečenje hijatus hernije uslovljeno je težinom simptoma koje ona uzrokuje, ali na taj izbor značajno utiču starosna dob bolesnika, udružena oboljenja (posebno kardiovaskularnog sistema i pluća), kao i sama kondicija pacijenta. Neki pacijenti ne mogu tolerisati dugotrajno uzimanje lekova koje se prepisuju kod hijatus hernije, što takođe utiče na konačan izbor terapijske procedure.
Hijatus hernije mogu dovesti do komplikacija koje se javljaju retko, ali mogu imati ozbiljnu kliničku sliku i zahtevaju hitno lečenje. Takve komplikacije su:
- Uklještenje želuca (uvrtanje želuca unutar kile što može dovesti i do poremećaja cirkulacije,
najčešće se manifestuje pojavom jakog bola). - Izraženi simptomi refluksne bolesti (GERB-a), sa noćnom regurgitacijom kiseline i pojavom kašlja, promuklosti i čak astme.
- Komplikacije refluksne bolesti, kao što su stenoza jednjaka (teško zapaljenje jednjaka koje se ispoljava nemogućnošću uzimanja hrane jer je lumen jednjaka izrazito sužen)
Prva mera u lečenju simptoma koje uzrokuje hijatus hernija je sprovođenje specifičnog dijetetskog režima koji će vam vaš lekar prepisati. Rigorozno poštovanje ovih mera, u kombinaciji sa redukcijom telesne težine, kod velikog broja bolesnika dovode do značajnog poboljšanja simptoma.
Medikamentozna terapija koja se prepisuje kod postojanja hijatus hernije i simptoma GERB-a ima za cilj maksimalno smanjenje lučenja kiseline u želucu, odnosno popravljanje funkcije završnog dela jednjaka i želuca. Danas postoje izrazito efikasni lekovi koji blokiraju lučenje kiseline i dovode do praktično momentalnog simptomatskog oporavka kod najvećeg broja bolesnika. Drugi lekovi koji bi trbalo da poprave funkciju pražnjenja jednjaka i želuca na žalost nemaju tako značajan pozitivan simptomatski efekat.
Hirurško lečenje hijatus hernije sprovodi se kod onih bolesnika koji imaju izražene simptome refluksne bolesti, kao i kod onih koji imaju velike hijatus hernije koje izazivaju tegobe poput povraćanja, bola, nadimanja i krvarenja. Hirurško lečenje se sastoji u vraćanju želuca u njegov normalan anatomski položaj u trbuh, ušivanju otvora na dijafragmi koji je obično jako proširen i formiranju takozvane fundoplikacije (deo želuca se omotava oko jednjaka sa ciljem da se spreči vraćanje želudačnog sadržaja u jednjak).
