Šta je benigni tumor
Benigni tumori su nekancerogene izrasline u ili na telu. Za razliku od kancerogenih tumora, oni se ne šire (ne metastaziraju) na druge delove tela.
Benigni tumori (dobroćudni) se mogu formirati bilo gde u telu. Ako otkrijete čvorić ili neku drugu vrstu izbočine u vašem telu koja se može osetiti izvan, većinu ljudi uhvati panika i strah da je u pitanju nešto kancerogeno. Na primer, žena koja napipa grudvicu u svojim grudima tokom samopregleda, često se uznemiri i unapred sama sebi postavi dijagnozu malignog tumora. Međutim, većina izraslina u dojkama su benigne. U stvari, mnoge izrasline u telu su benigne.
Benigni tumor je nenormalan rast ćelija koje nemaju nikakvu svrhu, ni dobru ni lošu. Zovemo ih benignim upravo zato što ne štete organizmu, za razliku od onih malignih. U većini slučajeva su, kao što je rečeno, dobroćudni, međutim, ukoliko njihov rast i ekspanzija budu takvi da ugrožavaju vitalne organe, krvne sudove ili pritiskaju nerve, zahtevaju lečenje jer postaju ozbiljni po zdravlje čoveka.
Benigni tumori uzrok
Tačan uzrok benignog tumora je često nepoznat. Benigni tumor se razvija kada ćelije u telu deobom i rastom nadmaše normalan rast i deobu ćelija. Tipično, telo je u stanju da izbalansira rast i deobu ćelija. Kada ostare ili se oštete, ćelije umiru, onda se one se automatski zamenjuju novim, zdravim ćelijama. U slučaju tumora, mrtve ćelije ostaju i formiraju rast poznat kao tumor.
Ćelije raka ( malignog tumora) rastu na isti način, ali za razliku od ćelija kod benignih tumora, kancerozne ćelije se mogu proširiti na susedno tkivo i nastaviti širenje kroz celo telo.
Rast benignog tumora može biti povezan sa :
- toksinima iz spoljašnje sredine, poput izloženosti zračenju
- genetikom
- ishranom
- stresom
- lokalnom traumom ili povredom
- zapaljenjem ili infekcijom
U zavisnosti od lokacije tumora, brojni simptomi mogu uticati na funkciju važnih organa ili čula. Na primer, ako imate benigni tumor na mozgu, može doći do glavobolje, problema sa vidom, memorijom, i još mnogo toga.
Ako je tumor blizu kože ili u području mekog tkiva, kao što je abdomen, izraslina se može osetiti dodirom.
U zavisnosti od lokacije, mogući simptomi benignog tumor obuhvataju:
- drhtavicu
- nelagodnost ili bol
- umor
- groznica
- gubitak apetita
- noćno znojenje
- gubitak težine
Najčešći benigni tumori
Najčešći benigni tumori su:
- benigni tumori mozga, najčešće su i najteži među benignim tumorima zbog pritiska na delove mozga, što se reflektuje na ostatak organizma, poput slabljenja vida, gubitak pamćenja, bolovi itd…
- benigni tumor dojke, izraslina u predelu dojke koja najčešće ne prouzrokuje nikakve štetne posledice, i uklanja se preventivno.
- benigni tumor debelog creva, izraslina u unutrašnjosti zida debelog creva
- benigni tumor grlića materice
- benigni tumor medijastinuma ( sredogruđa)
- benigni tumor kože, izrasline poput mladeža
- benigni tumor dvanaestopalačnog creva
- benigni tumori kostiju, najčešći benigni tumor kostiju je osteohondrom
Prognoza
Nije potrebno lečenje svih benignih tumora. Ako je tumor mali i ne izaziva nikakve simptome, vaš lekar može samo pratiti vaše stanje i ne preduzimati nikakve zahvate. U ovim slučajevima, lečenje može biti rizičnije nego ne dirati tumor i pratiti njegovo stanje.
Ako vaš lekar odluči da nastavi lečenje, specifični tretman zavisi od lokacije benignog tumora. Tumori se mogu ukloniti iz kozmetičkih razloga – ako, na primer, se nalaze na licu ili vratu. Drugi tumori koji utiču na organe, nerve ili krvne sudove se obično uklanjaju operacijom radi sprečavanja daljih problema
Ako se operacijom ne može bezbedno pristupiti tumoru, lekar može propisati terapiju zračenjem kako bi se smanjio veličinu tumora ili ga sprečio da raste.
Preporuka je da se većina benignih tumora ne tretira ako ne pokazuje simptome i stvara nikakve komplikacije.
