Bakterije stafilokoke ulaze kroz rane i posekotine i izazivaju obične gnojne infekcije, ali preko krvi i i limfe mogu napasti sve organe i tkiva i uzrokovati toksični šok i sepsu. Stafiiokokne infekcije mogu se pojaviti na bilo kom delu tela – od kože, nosa, očiju i noktiju do unutrašnje srčane ovojnice.
Simptomi infekcije stafilokokama su različiti, u zavisnosti od toga gde se razvila infekcija. “Ulazna vrata” su joj obično otvorena posekotina ili rana. Može se proširiti na okolno tkivo ili, preko krvi, u udaljene unutrašnje organe, kao što su srce ili bubrezi, te može postati opasna po život. Osobe koje boluju od hroničnih bolesti – poput dijabetesa, raka ili hronične bolesti jetre ili bubrega, posebno su osetljive na teške stafilokokne infekcije… O kakvom je oboljenju reč, koje sve vrste postoje, kako se leči i šta je “zlatni stafilokok” ?
Stafilokoka bakterija
Reč stafilokok grčka je kovanica, pri čemu staphvle znači grozd, a coccus zrno. Ove bakterije pod mikroskopom daju sliku grozda, jer i posle deobe delovi ostaju međusobno povezani.
Stafilokokne infekcije izazivaju bakterije iz grupe stafilokoka. Infekcije kod ljudi izaziva oko 30 vrsta stafilokoka. Ove bakterije žive na koži i sluzokoži čoveka i nekih životinja, kao normalni stanovnici, ne izazivajući bolest. Naime, smatra se da stafilokoka ima na sluznici nosa kod oko 30 posto zdravih ljudi, i to su zdrave kliconoše. Često se nađu i na sluznici grla, kao i na koži zdravih osoba, u digestivnom traktu i ne izazivaju bolest, pa se u tom slučaju i ne leče, bez obzira na to što se u brisu izoluju. Ponekad se ova stafilokoa bakterija naziva i vampirskom bakterijom jer joj je hrana ljudski hemoglobin, protein iz crvenih krvnih zrnaca. Opasni su slučajevi kad stafilokok preživi i kad su u pitanju životinjske vrste, koje se nalaze kod pasa, mačaka, konja, pernate živine. Izvor zaraze su osobe kod kojih se stafilokoke nalaze kao prolazna normalna flora na koži i sluzokoži, a to su najčešće zdravstveni radnici, kulinarsko osoblje, kao i zaposleni u veterini.
Stafilokok na koži
Stafilokok na koži izaziva tipične lokalne kožne infekcije furunkuli, karbunkuli, impetigo, celulitis, apscesi, a vrlo često javljaju se infekcije rana posle operacija ili opekotina. U svim navedenim slučajevima koža je otekla, crvena, bolna, ponekad s gnojnim promenama, a nekad bez vidljivih gnojnih kolekcija.
Furunkul je duboka infekcija koja potpuno zahvata folikul dlake i obližnje tkivo. Najčešće su zahvaćene one dlake koje su izložene iritaciji i trenju, pritisku ili vlazi. Karbunkul je gnojno zapaljenje kože i potkožnog tkiva koje zapravo nastaje spajanjem dvaju ili višefurunkula (čireva) i predstavlja veliki čir koji se pojavljuje na vratu, licu, leđima, potiljku, na dlakavim delovima grudnog koša. Češći su u muškaraca nego kod žena.
Impetigo je prepoznatljiv po manjim delovima kože prekrivenim sitnim plikovima i gnojnim mehurićima koji se nakon prskanja pretvaraju u kraste. Pretežno se sreće kod male dece, i to u vreme toplijih meseci. Male povrede kao što su ogrebotine ili ubodi insekata mogu omogućiti inokulaciju mikroorganizama u kožu. Zbog toga se impetigo najbolje sprečava primerenom higijenom. Obično zahvata lice, posebno područje oko nosa i usta, a zatim noge, premda se lezije mogu pojaviti i na drugim mestima.
Stafilokoke u nosu i grlu
Stafilokoke dovode i do upale sluznice nosa i grla, ušiju, sinusa, a česti su uzročnici upale pluća. Preko krvi i limfe patogene stafilokoke izazivaju i metastaze u udaljenim organima, tako da nastaju osteomijelitis, artritis, apscesi, zapaljenje srčane maramice, moždanica. Endokarditis ili zapaljenje srčane maramice razvija se posebno kod intravenskih korisnika narkotika i kod bolesnika s veštačkim srčanim zaliscima.To je teška bolest praćena povišenom temperaturom, formiranjem apscesa, embolijskim dešavanjima, tačkastim krvarenjem, perikarditisom. Osteomijelitis je češći kod dece i praćen je drhtavicom, povišenom temperaturom i bolom zahvaćene kosti, uz posledično crvenilo i otok. Infekcija zglobova često prethodi izlivu, ukazujući na septični artritis.
Stafilokokni sindrom opečene kože ili eksfolijativni dermatitis teško je oboljenje kod dece, a izazvan je toksinima i karakteriše ga stvaranje velikih bula i ljuštenje čitavog gornjeg sloja kože. Posle virusnih infekcija, stafilokokus može biti uzročnik superinfekcije bilo kog organa u čovekovom telu.
Stafilokoke izazivaju gnojne infekcije, prenose se putem krvi, limfe i mogu napasti sve organe i tkiva, a uzrokuju i toksični šok i sepsu. Kao što se može videti, staflokok može biti uzročnik sasvim benignih oboljenja, kao što je, recimo, čir na koži ili upala nosne sluznice, što se lako leči, ali i teških i smrtonosnih, kao što su toksični šok sindrom ili stafilokokna sepsa.
Kako se leče stafilokoke
U blažim slučajevima, kao što su čirevi ili furunkul, sami možete očistiti zahvaćeno područje antibakterijskim sapunom. Međutim, ako infekcija stafilokokama traje duže ili se pogoršava, obavezan je odlazak lekaru kako bi vam on propisao antibakterijske lekove koji će sprečiti teške komplikacije infekcije. Alternativni načini lečenja koji ojačavaju imunološki sistem pomažu u sprečavanju ponovne pojave bolesti.
Lečenje infekcije stafilokokama se sprovodi po urađenom antibiogramu, antibioticima na koje je ova bakterija osetljiva.
Međutim, problem je sve veća rezistencija na antibiotike, naročito MRSA bakterije, tj. meticilin rezistentnog Staphylococcusa aureusa, koji je čest izolat u bolničkoj sredini, izaziva bolničke infekcije i teško se leči.
Pored ciljanog davanja antibiotika u dovoljnim dozama dovoljno dugo u zavisnosti od mesta i načina nastanka infekcije, kao i težine bolesnikovog stanja vrlo su važne i potporne mere i simptomatska terapija, koja se svakako mora primenjivati. Veoma su bitne mere prevencije! Stafilokok je osetljiv na uobičajene dezificijense i na termičku obradu. Pranje ruku zdravstvenih radnika između dva pregleda bolesnika i sterilizacija zajedničke opreme sprečavaju širenje infekcije u bolničkim ustanovama. Bolesnike koji su nosioci uzročnika otpornih na antibiotike trebalo bi podvrgnuti strogoj izolaciji sve dok se njihova infekcija ne izleći.
Asimptomatske, zdrave nosioce stafilokoka u nosu nije potrebno izolovati, osim ukoliko se ne sumnja da je u pitanju MRSA. Stafilokokno trovanje hranom može se preduhitriti njenom pravilnom pripremom i čuvanjem. Oboleli sa staf ilokoknom infekcijom kože ne bi trebalo da pripremaju hranu, a nju bi trebalo dobro termički obraditi, odmah pojesti ili čuvati u frižideru (ne držati je na sobnoj temperaturi).
