Stevija (Stevia rebaudiana) je stanovnicima Paragvaja odakle i potiče poznata više od 1.500 godina.Koristili su je da zaslade gorke napitke i čajeve a posebno mate čaj.Stevija izgleda vrlo skromno, ali je bogata mnogim korisnim satojcima, a danas je najpoznatij zamena za šećer.Suvo lišće stevije je 200 do 300 puta sladje od šećera, a za razliku od mnogih drugih veštačkih zaslađivača, ona je potpuno prirodna, a pored toga i vrlo lekovita.
U obliku praška od sušenog lišća ili kao vodeni ekstrakt, stevija je vrlo slatkog ukusa. Njeni sastojci glikozidi čine je 200 do 300 puta slađom od šećera! Kao prirodni zaslađivač, ne izaziva karijes ni nepoželjnu toleranciju na ukus, sprečava nastajanje zubnog plaka, nema kalorija, nema štetnih nuspojava i otporna je na visoke temperature, a to znači da se može koristiti i za pripremu kolača.
Stevija za dijabetičare
Stevija pripada porodici hrizantema, a njene mnogobrojne podvrste (sve su slatke) rasprostranjene su po skoro čitavom svetu. Biljka je grmolika i sadi se u proleće, dok se u kasnu jesen, pre cvetanja, beru listovi, koji se zatim suše.
Uz slatkoću sa laganom, skoro neutralnom svežinom mentola, stevija ima i niz propratnih lekovi-tih svojstava, koja su nam postala poznata tek početkom 20. veka. Japan, Koreja, Malezija, Kina, Tajland, Indija, Izrael, Paragvaj, Urugvaj i Brazil su zemlje koje priznaju pozitivan učinak stevije u lečenju 48 bolesti. Nepristrasnost možemo povezati sa različitim kartelima, multinacionalnim kompanijama, proizvođačima šećera od šećerne repe i trske. U današnje vreme prepoznate su sve prednosti ove biljke kao prirodnog zaslađivača, pa ona, recimo, u Japanu zauzima oko 50% ukupnog tržišta zaslađivača.
Japanci njome slade oko 25% svojih prehrambenih proizvoda, pa čak i “koka-kolu”.
Zašto uzimati steviju?
Stevija je pre svega korisna za dijabetičare, bez obzira da li su na insulinu ili na tabletama. Posle upotrebe ne izaziva nikakve neželjene promene i ne povećava količinu ugljenih hidrata u krvi.
U nekim južnoameričkim državama koristi se u medicinske svrhe, kao regulator nivoa šećera u krvi. Zbog svojih hemijskih svojstava i. niskog glikemijskog indeksa; ona zaslađuje, a organizam je ne iskorišćava kao ostale šećere. Time obezbeđuje konstantan nivo glukoze u krvi, sprečava njegove oscilacije i dovodi organizam u stanje energetske ravnoteže. Upravo to je cilj kod obolelih od dijabetesa tip 2. Stevija podstiče i lučenje insulina iz pankreasa.
Ova biljka u potpunosti zadovoljava želju za slatkim, ali pri tom je organizam ne skladišti kao ostale izvore ugljenih hidrata. Stevija predstavlja idealan sastojak svake dijete, pa se sve više koristi u lečenju gojaznosti. Glikozidi stevije utiču na osovinu hipotalamus-želudac blokirajući osećaj gladi već u samom startu, u centralnom nervnom sistemu. Taj učinak može se postići uzimanjem svega 15 kapi ekstrakta otprilike 20 minuta pre jela.
Nakon uzimanja stevije slad je mnogo duže prisutan u ustima, ne isušuje.
Blagotvoran učinak stevije nastavlja se i u organima za varenje – ublažava mučninu, smiruje gorušicu, podstiče varenje i ubrzava oporavak posle bolesti organa za varenje.
Od 2000. godine stevija se primenjuje i kao pomoćno sredstvo u regulisanju krvnog pritiska. Jedno istraživanje je pokazalo da je kod ispitanika kojima je tokom tri meseca, tri puta dnevno, davana stevija, došlo do sniženja i sistolnog i dijastolnog pritiska. Smatra se da je funkcionalna doza 20 grama stevije.
Stevija za kožu
Studija iz 2001. godine pripisala je steviji antivirusni učinak na rotaviruse – najčešće uzročnike proliva kod dece, koji dehidracijom mogu dovesti do ozbiljnih komplikacija.
Važno svojstvo stevije je dentalna higijena – ona jednostavno ubija karijes. Kao ugljenohidratni džambo molekul, ne menja kiselost u ustima za vreme jela. Žvakanje jednog lista stevije ujutro pre doručka i pranja zuba, dovodi posle šest nedelja upotrebe do nestanka karijesa na zubima, dok se dodavanjem stevije u zubne paste i vodice za usta, te njihovom redovnom primenom – dva puta dnevno, tokom šest nedelja, značajno smanjuje stvaranje zubnog plaka, gomilanje bakterija i nastanak karijesa.
Stevija pojačava perifernu cirkulaciju krvi, vraća boju kosi i reguliše krvni pritisak.
Sledeći organ na koji stevija ima povoljan učinak jeste koža. Osim što ubrzava zarastanje rana i ublažava ožiljke, ima i svojstvo eliksira mladosti. Ukoliko se koristi kao maska za lice, vlazi i hrani kožu, zateže je, ublažava bore, smanjuje iritacije, suzbija akne, a ima povoljan učinak i kod dermatitisa i ekcema.
Nekoliko studija je pokazalo njen uticaj na povišenje serumskog kal-cijuma i gustine kostiju, kod prevencije osteoporoze.
Stevija maska za lice
Ako želite da zategnete kožu, ublažite bore i izlečite fleke ili akne, stevija je preparat za vas. Jednostavno namažite tečan ekstrakt preko celog lica i pustite da se suši 30 do 60 minuta. Zatim isperite lice. Posle redovne upotrebe, sigurno ćete uočiti poboljšanje.
STEVIJA ZA LEPŠU KOSU
Stevija se pokazala korisnom i u nezi kose. Dodavanjem koncentrata na bazi stevije u šampon, znatno ćete osvežiti kosu. Nakon što operete kosu šamponom, nanesite
koncentrat stevije i pustite da odstoji nekoliko minuta. Zatim isperite i osušite.
UPOTREBA STEVIJE
Stevija ima široki spektar primene, a može se koristiti:
– U čorbama, umacima, predjelima.
– U salatama, jelima od sira, testeninama.
– U konzervisanju povrća i voća, umesto šećera.
– U proizvodnji sladoleda, keksa, kolača.
– Kao zaslađivač i dodatak u različitim mešavinama čajeva, kafe, mleka, kakaoa, u voćnim sokovima i ostalim pićima.
– Kao dodatak hrani.
U Evropi se godišnje potroši oko 10.000 tona sintetičkih zaslađivača vrlo diskutabilne vrednosti. Mnogi stručnjaci smatraju da se potreba za tim hemikalijama može smanjiti sadnjom prirodnog zaslađivača – stevije. Ipak, krajem 80-tih godina prošlog veka, Američka agencija za hranu i lekove zabranila je upotrebu stevije kao zaslađivača. Desetak godina kasnije, i Naučni odbor za hranu Evropske komisije krenuo je njihovim stopama i zabranio steviju jer “možda nije bezbedna”. Na tržištu veštačkih zaslađivača pojava stevije kao prirodnog alternativnog proizvoda ugrožava interese mnogih kompanija, a biljka ne može da se patentira, pa je zato jeftinija i svima dostupna.
