Biljka stevija
Stevija je zaslađivač i zamena za šećer, koja se ekstrahuje iz listova biljne vrste Stevia rebaudiana.
Smatra jednim od najzanimljivijih i korisnih novih otkrića kada je u pitanju ljudsko zdravlje i ishrana. Stevija je zapravo naziv za više od 240 vrsta žbunja i cvetnica iz porodice Asteraceae (porodica suncokreta). Biljka stevija je poznata po različitim imenima, uključujući i slatki list ili šećerni list, ali formalno naučno ime je Stevia rebaudiana. Ona raste u tropskim delovima Severne i Južne Amerike, ali nije dobro poznata kao biljka. Umesto toga, stevija je dobila nedavnu slavu kao zaslađivač koji je više od 40 puta slađi od šećera, ali nema negativne sporedne efekte na organizam, za razliku od šećera.
Biljka stevija je korišćena stotinama godina zbog svojih izuzetno slatkih listova, ali je jedva poznata širom sveta. Sada, naziv ”stevija” se širi kao požar, jer nudi nešto što milionima dijabetičara treba, zamena za šećer koja neće uticati na nivo šećera u krvi.
Ova biljka , zelenog lišća, koristi se već stotinama godina kao zaslađivač, ali i u druge svrhe. Biljka pretežno raste na planinskom lancu Amambay i u dolini Rio Monday, koji se nalaze u severoistočnom Paragvaju i južnom Brazilu.
Kako se sve više i više istraživanja pojavljuje o ovoj divnoj novoj opciji za ljude na dijetama koje uključuju kontrolu unosa ugljenih hidrata, broj zemalja koje su odobrile steviju kao zaslađivač i prehrambeni aditiv su u porastu.
U 2011. godini, EU je dala dozvolu da se stevija koristi u 27 zemalja. Ne ulazeći u previše detalja, molekuli koji daju ukus šećera steviji, rebaudiozidi, prolaze kroz digestivni trakt, gde se koriste od strane bakterija u debelom crevu. Ukratko, ovi molekuli nalik na glukozu se ne apsorbuju u krvotoku, tako da ne utiču na nivo šećera u krvi, ali oni čine namirnice veoma slatkim!
Stevija zaslađivač umesto šećera
Rafinirani šećer je neverovatno štetan, kao što već znate. Iz tog razloga, ljudi traže zdrave alternative. Postoje mnogi niskokalorični zaslađivači na tržištu, ali većina njih su veštački.
Međutim, postoji nekoliko prirodnih zaslađivača koji mogu da pruže fantastičnu slast! Jedan od njih je prirodni zaslađivač stevia.
Ovaj zaslađivač umesto šećera je 100% prirodan, sa nula kalorija i sa brojnim zdravstvenim prednostima koje su potvrđene u studijama sa ljudima.
Možete kupiti cele ili izmrvljene listove stevije, ali najčešće ćete ih naći u obliku ekstrakta (tečni ili u prahu), ili rafiniranu verziju izolovanih slatkih jedinjenja iz biljke.
Dva glavna slatka jedinjenja koja su izolovana iz lišća stevije se zovu steviozidi i rebaudiozidi: ova dva jedinjenja su stotinu puta slađa od šećera!
Stevija – prirodni zaslađivač ima sledeće osobine:
- 100% prirodan
- Bez kalorija
- Bez ugljenih hidrata
- Nema glikemijski indeks
- Ukus potpuno čistog šećera
- Pogodan za dijabetičare
Steviol glikozid
Delovi biljke stevija imaju veoma malo kalorija. Deo po deo, suvo lišće stevije ima otprilike 40 puta veću slast nego šećer! Ovaj kvalitet slasti u steviji je zbog nekoliko jedinjenja glikozida, tzv. steviol glikozida – uključujući steviozide, steviol biozide, rebaudiozide i dulcozide.
Steviozidi su ne-ugljeno hidratna glikozidna jedinjenja. Stoga, nedostaju im svojstva koja poseduju saharoza i drugi ugljeni hidrati. Stevia ekstrakt, kao Rebaudiozid-A, je 300 puta slađi od šećera! Pored toga, pošto stevija ima skoro nula kalorija, stevija ekstrakt ima nekoliko jedinstvenih svojstava kao što su dugi rok trajanja, visoke tolerancije temperature, ne-fermentativan.
Steviol glikozidi u stevija ekstraktu mogu da šire krvne sudove, povećavaju izlučivanje natrijuma i diurezu. Ustvari, stevija, u nešto većim dozama nego kao zaslađivač, može da pomogne da snizite krvni pritisak.
Kao zaslađivač bez ugljenih hidrata, stevija ne favorizuje rast bakterija Streptococcus mutans u ustima, kojima se pripisuje da su uzročnik karijesa zuba.
Stevija u prahu upotreba
Kako da koristite steviju u prahu? Stevija u prahu može da se koristi na mnogo načina.
Možete dodati stevija prah u svoj šejk, jogurt, čaj, kafu i druga pića. Takođe je dobra zamena za šećer u receptima, u pripremi kolača i drugih poslastica.
Pošto možete kupiti steviju u tečnom obliku i u obliku praha, pogodnije je da koristite tečni oblik za pića, a prah za pripremu kolača i u drugim receptima.
Kada je u pitanju pripremanje kolača sa stevijom, mnogi ljudi će pomešati stevija prah sa eritritolom, drugim prirodnim niskokaloričnim zaslađivačem koji je mnogo glomazniji.
Kada koristite stevija prah u receptima, imajte na umu da je neverovatno moćan.
1 kašičica stevija ekstrakta može imati sličnu moć zaslađivanja kao cela šolja šećera, ali to može da varira između brendova.
Stevija u prahu – upotreba (u lekovite svrhe):
Zdravstvene koristi od stevije uključuju sposobnost stevija praha da pomogne u mršavljenju, snižavanju krvnog pritiska, smanjenju nivoa šećera u krvi, zaštiti oralnog zdravlja, izgradnji jakih kostiju, sprečavanju određenih oblika raka i pomoć u izbegavanju karijesa.
Stevija uzgoj
Sama biljka stevija je pogodna za uzgoj u gotovo svakoj zemlji širom sveta. S druge strane, upotreba ekstrakta dobijenog iz stevije je znatno ograničenija. Mnoge zemlje dozvoljavaju korišćenje stevije u različite svrhe; neke zemlje koriste steviju u raznim prehrambenim proizvodima, a druge odobravaju upotrebu ove biljke isključivo kao dodatak ishrani.
Zbog osetljivosti mladih biljaka, pošto je stevija posebno osetljiva na niske temperature, važno je da sačekate dok opasnost od mraza ne prođe.
Kada počnete sadnju, najbolje je da posadite steviju u redovima razdvojenim između 50 do 60 cm, ostavljajući oko 18 cm razmaka između biljaka. Vaše biljke treba da rastu do visine od oko 30 cm i širine 18 do 24 cm.
Steviju je najbolje uzgajati u bogatom, ilovastom zemljištu. Budući da korenovi ove biljke imaju tendenciju da budu veoma blizu površine, to je dobra ideja da dodate kompost za ekstra hranljive materije, ukoliko je zemljište u vašem području peščano.
Osim što su osetljivi na hladnoću tokom razvojne faze, na korenove može negativno uticati i visok nivo vlage. To znači da ne treba da previše zalivate ili navodnjavate steviju.
Često blago zalivanje se preporučuje tokom letnjih meseci. Dodavanje sloja komposta ili vašeg omiljenog humusa oko svake biljke će vam pomoći da sprečite isušivanje plitkih korenova.
Berba biljke stevije podrazumeva rezanje stabljika na visini od 5 cm od površine tla. To se može obavljati od 3-4 puta godišnje, što čini steviju veoma profitabilnom biljnom kulturom. Posle berbe, lišće stevije se najprije čisti, a zatim se suši na suncu ili sušilicama sa toplim vazduhom. Nakon sušenja, počinje prerada za dobijanje sastojaka koji se koriste za dobijanje različitih proizvoda na bazi stevije. Sveži listovi stevije se mogu kuvati i koristiti kao čaj ili prirodni zaslađivač u tečnom obliku.
Ova svestrana biljka se može uzgajati i u saksijama na vašem balkonu ili na bilo kom sunčanom mestu.
Kolač sa stevijom recept
Prenosimo vam odličan recept za zdrave i ukusne keksiće sa stevijom – može biti slatko i bez šećera!
Sastojci:
- 200 g belog brašna
- 150 g integralnog brašna po želji
- 100 g lešnika
- 100 g crne čokolade
- 1 jaje
- ½ kesice praška za pecivo
- ½ kašičice stevije u prahu
- 1 kašičica ekstrakta od vanile
- 180 g putera
Kolač sa stevijom – recept:
Pomešajte brašno sa stevijom u prahu i praškom za pecivo. s druge strane, u posebnoj posudi umutite jaje sa ekstraktom vanile, te umućeno jaje pomešajte sa brašnom. Lešnike treba blago prepeći, a onda ih sameljite i dodajte smesi sa jajima. Puter nemojte otopiti, već ga isecite na listiće, a čokoladu narendajte – te ovo dodajte vašem testu. Umesite testo rukama, tako da bude sasvim glatko, zatim ga uvijte u providnu foliju i ostavite da odstoji u frižideru minimum 2 sata. Izvadite testo iz frižidera i rukama oblikujte kolačiće, a možete koristiti i modle. Pecite vaš kolač sa stevijom na 180 stepeni, dok ne porumeni.
