Šuga je prenosna zarazna bolest kože. Prouzrokovač je jedan mali parazit koji se jedva može videti golim okom. Ženka tog parazita velika je oko pola milimetra. Posle oplođenja ženka buši hod nike u površinskom sloju pokožice i tu izleže oko 50 jaja. Takve hodnike možemo videti na koži ručnog zgloba i prstiju ruku ,u vidu dugačkih crta. Iz jaja se izlegnu novi paraziti, koji izlaze na povr šinu kože. Paraziti šuge se najduže održavaju na toploti.
Šuga se viđa u svim društvenim slojevima, ali naročito tamo gde su higijekski uslovi rđavi. Prenosi se najčešće prilikom spavanja, kada je dodir zaraženog sa zdravim najbliži. Otuda se najlakše širi u porodici, u školama i među članovima raznih kolektiva (internati, dečji domovi, itd.). Može se preneti i preko rublja i odela, ali mnogo ređe. Prouzrokovač šuge živi samo na koži. Ako se odstrani sa kože, za nekoliko dana ugine.
Glavni znak šuge je svrab, koji se javlja naročito noću i u toploj postelji. Na mestu gde parazit uđe u kožu stvori se mali čvorić, koji se upali i svrbi. Zbog jakog svraba bolesnik se češe i stvara manje ili veće ogrebotine, prenoseći noktima parazite i bolest po celom telu.
Izvesna mesta na koži naročito su izložena šugi. Na tim mestima se najčešće vide razne, obične ili zagnojene ogrebotine. Ta karakteristična mesta su: ruke, prsti ruku, predeo oko pazuha, debelo meso (kod dece), oko pupka, skočnog zgloba, pojasa, na polnom organu kod muškaraca i na dojkama kod žena. Na glavi, vratu i po leđima šuga se gotovo nikad ne vidi. Kod jako zapuštenih, nelečenih slučajeva šuge dolazi do gnojnih ogrebotina, krasta i ekcema, Pro- mene usled šuge na polnim organima mogu često da se zamene sa nekim polnim oboljenjima. Tu treba biti naročito oprezan i tražiti savet lekara specijaliste. Ako se šuga ne leči, može trajati celog života, bez težih posledica. Za lečenje šuge postoje mnogobrojna i efikasna sredstva i metode. Ako se pravilno i po lekarskom savetu upotrebe, daju uvek odlične rezultate.
Lečenje šuge
Pored upotrebe lekova potrebno je pridržavati se sledećih pravila:
1) Pre nego što će se upotrebiti lekovi treba se okupati toplom vodom i sapunom i izmasirati oštrom krpom po celom telu.
2) Dobro utrljati lek u kožu, i to naročito na onim mestima gde se paraziti najviše zadržavaju.
3) Ne treba menjati ruble za vreme lečenja.
4) Posle završenog lečenja presvuć rublje i postelju, a odelo i pokrivače dobro ispeglati vrućom peglom, pa zatim vetriti nekoliko dana.
5) Ako u porodici oboli jedan član, treba pregledati celu porodicu.
6) U slučaju pojave šuge u većem broju, u internatima i zaraženim kolektivima treba lečiti i zdrave i zaražene.
Za lečenje šuge najbolje je sredstvo sumpor u mastima (10—20%) ili rastvoren u vodi. Mazanje sumpornom mašću ili vodenim rastvorom sumpora vrši se tri do pet dana, jedanput u -24 časa. Po završenom lečenju bolesnik se okupa toplom vodom i sapunom. Postoje i druga sredstva za lečenje šuge, koja lekar može preporučiti bolesniku.
Šuga se javlja i kod domaćih životinja. (konja, pasa i mačaka). Šuga sa životinja može da pređe na čoveka, ali ova šuga na čovečjoj koži ne može da živi, već posle izvesnog vremena ugine.
