Postoji više vrsta konjuktivitisa u zavisnosti od uzroka…
Virusni konjunktivitisi veoma su zarazni i prenose se direktnim kontaktom. Obično se javljaju prvo na jednom oku. Oko je crveno, suzi, svrbi, pojavljuje se vodenasti sekret. Kapci i vežnjača obično su otekli. Bolest uglavnom prolazi za desetak dana, a terapija je simptomatska u vidu veštačkih suza. Kortikosteroidne kapi trebalo bi izbegavati jer utiču na imunosistem i mogu da produže trajanje kliničkih simptoma. Prevencija je veoma važna u slučaju ove vrste konjunktivitisa. Pacijenti ne smeju rukama trljati oči i trebalo bi da imaju posebne peškire.
Epidemijski keratokonjunktivitis izazvan je adenovirusima, zarazan je i veoma brzo se širi na ostale članove porodice ili kolektiva. Praćen je burnim simptomima kao što su grebanje i osećaj prisustva stranog tela, zatim otok kapaka, crvenilo vežnjače i jako suženje. Kasnije virusna infekcija može zahvatiti i rožnjaču, prednji, providni deo omotača očne jabučice, što izaziva i smanjenje vida. Istovremeno, uvećane su i preaurikularne i submandibularne limfne žlezde. Nekad ova bolest ostavlja i ozbiljne posledice u smislu smanjenja oštrine vida, a na rožnjači ostaje niz tačkastih zamućenja. Zato su važne redovne kontrole i terapija adekvatnim lekovima, kao i ublažavanje subjektivnih smetnji.
Većina virusnih bolesti kod dece praćena je i pojavom konjunktivitisa. Tako, recimo, usled virusnog zapaljenja grla može da se javi crvenilo očiju, pojačano suženje, fotofobija – stanje kad pacijentima smeta svetlost i osećaj prisustva stranog tela. Kao i u slučaju ostalih virusnih konjunktivitisa, terapija je simptomatska.
Bakterijske infekcije vežnjače obično su izazvane bakterijama koje se nalaze u gornjim delovima respiratornog sistema ili na površini kože. Praćene su žuto-zelenim sekretom, a oko je izrazito crveno. Leće se antibiotskim kapima i mastima, a definitivna identifikacija uzročnika moguća je pomoću konjunktivalnog brisa. Ovi konjunktivitisi prolaze posle nekoliko dana. Sasvim retko bakterijske infekcije vežnjače uzrokovane su gonokokom, izazivačem gonoreje, i mogu se javiti već kod novorođenčadi ako majke boluju od gonokokne infekcije. Ipak, preventivno ukapavanje antibiotika sprečava pojavu ovog oboljenja kod beba.
Alergijski konjunktivitisi najčešći su u okviru polenske groznice i sezonskog su karaktera. Mogu biti izazvani raznim alergenima, ali i nekim sastojcima oftalmoloških kapi. Najbolje se leće izbegavanjem poznatih alergena, ukoliko je to moguće, zatim upotrebom veštačkih suza i nesteroidnih antiinflamatornih lekova i, u poslednje vreme, antihistami-nicima i stabilizatorima mast ćelija. Ovaj oblik konjunktivitisa čest je kod osoba koje nose kontaktna sočiva i one bi već s pojavom prvih simptoma trebalo da prestanu da ih nose.
Suvo oko najčešći uzrok
Najčešća iritacija vežnjače izazvana je nedostatkom suza, odnosno smanjenom količinom suza, što se označava kao suvo oko. Ovo stanje primetno je kod osoba koje žive u velikim gradovima, gde je aero-zagađenje veliko, prilikom dužeg boravka u klimatizovanim prostorijama ili u prostorijama s centralnim grejanjem, gde je vazduh veoma suv. Takođe, mnoge reumatske bolesti, kao i uzimanje lekova koji smanjuju sekreciju suza dovode do ovog sindroma. Čest uzrok suvog oka jesu i hronična zapaljenja rubova kapaka ili blefaritisi, koji izazivaju začepljenja i oštećenja lojnih žlezda u kapcima, tako da se površni masni sloj suza prekida. Zadatak ovog sloja jeste da sačuva vodeni deo suza od brzog isparavanja, tako da kod ovih pacijenata, kad izađu na hladno, kad duva vetar ili kad duže gledaju u monitor ili čitaju suzni film brzo puca, suze isparavaju i oko je iritirano i počinje refleksno da suzi. Nedostatak suza lako se može otkriti jednostavnim testovima, a odgovarajućom terapijom ove komplikacije mogu se sprečiti. Veoma je bitno da se utvrdi uzrok oboljenja i da se on, ako je moguće otkloni, a da se za to vreme dovoljno često ukapavaju veštačke suze.
Veoma su pogodne veštacke suze koje ne sadrže konzervans jer on može dodatno iziritirati oči. Ukoliko ovo ne daje rezultate, primenjuju se i druge metode, uključujući i određene hirurške intervencije kojima se postiže duže zadržavanje suza na površini oka.
