Food blogerke sve više objavlju recepte čiji je osnovni sastojak bundeva, bezbroj je slanih i slatkih jela koje od nje možete napraviti, od supe do torte. S obzirom da mi malo koristimo bundevu u ishrani i da mnogi ne znaju ništa više sem da je ispeku u rerni ili naprave pitu, evo zbog čega je treba uvesti u redovnu ishranu tokom jeseni i zime, već znate da je priroda sama uredila zašto neke plodove dobijamo u određeno vreme.
Bundeva svoju intenzivnu narandžastu boju duguje beta-karotenu, njena pulpa je toliko bogata ovom supstancom da kad pojedete 200 grama, u potpunosti pokrijete potrebe organizma. Beta-karoten koji organizam pretvara u vitamin A je snažan antioksidans koji neutralizuje oksidativno dejstvo slobodnih radikala i time usporava starenje ćelija i tkiva. Upravo zbog toga i koži pomaže da ostane duže mlada, elastična i meka.
Pročitajte i Sok od bundeve kao lek za prostatu
Brojne studije su pokazale da je visok unos beta-karotena u svakodnevnoj ishrani povezan sa jačanjem imunog sistema i da smanjuje rizik od arteroskleroze, ali i da je odlična prevencija u kod nekih oblika kancera.
Pročitajte i Bundeva kao lek
Kada imate potrebu da nešto grickate između obroka, bundeva će odlično utoliti glad, ona praktično nema masti, bogata je vlaknima i ima malo kalorija, 18 do 25 na 100 grama, lako se vari, obezbeđuje ravnotežu vode u organizmu, odnosno pomaže da se izbaci višak tečnosti jer je bogata kalijumom. Pored toga, bundeva ima nizak nivo natrijuma, manje od 2 mg na 100 grama zato je dobra za ljude koji pate od visokog krvnog pritiska.
Bundeva sadrži 1,3 grama vlakana na 100 grama čime sebe stvrstava u onu vrstu hrane koja potpomaže rad creva, dobro “funkcionisanje” stomaka i ima blago laksativno dejstvo.
Kad pojedete 100 grama bundeve, u organizam ste uneli 50 mg magnezijuma, 20 mg kalcijuma, 40 mg fosfora i 0,9 mg gvožđa a svi ovi minerali su neophodni za čvrstinu kostiju, pravinlo funkcionisanje mišića i srca. Teško da ćete pronaći drugu hranu koja nudi istu količinu ovih minerala a da istovremeno unesete malo kalorija.
Bundevu je najbolje jesti pečenu jer se tako najviše sačuvaju njene hranljive supstance. Savršen je obrok posle sporta, vežbanja, duge šetnje jer poboljšava cirkulaciju i balansira tečnost u telu.
Bundeva vam u kuhinji pruža bezbroj mogućnosti, možete je dodavati i salatama i ne zaboravite semenke bundeve, njih možete grickati između obroka, dodavati hlebu i pecivima, samo pustite mašti na volju.
Bundeva je izuzetno bogata vitaminom A koji je važan za vid, a zahvaljujući betakarotinu, predstavlja snažan antioksidans i štiti oko od katarakte. Tamnožuta bundeva sadrži i specifičnu kiselinu koja deluje protiv kancerogenih ćelija.
Pročitajte i Lekovita svojstva bundeve
Lek iz prirode protiv povecane prostate, upale tankog creva, dizenterije, teškoca pri mokrenju, pantljicare i psorijaze Ko ima psorijazu, neka je jede svaki dan. Može se napraviti sok od nje, može se kuvati ili jednostavno peci u rerni. Semenke od bundeve su lekovite i upotrebljavaju se za isterivanje pantljicare, olakšavaju mokrenje i pomažu kod uvecane prostate. Kada se ljušte, treba paziti da se ne skine sivozelena pokožica jer su u njoj najvredniji lekoviti sastojci. Deci se daje 150-200 grama sveže oljuštenih semenki istucanih i pomešanih sa medom, a odrasli uzimaju ujutru na prazan stomak 400 grama semenki. Posle pola sata treba popiti jednu kašiku ricinusovog ulja s crnom
