Postoje namirnice koje za čoveka istovremeno mogu biti i otrov i lek. Upravo takva je i čokolada, omiljena poslastica čitave planete, lako je bije glas da kvari zube i goji, odricanje od ovog slatkog greha nije nimalo jednostavno. Kada ne znamo šta nekome da poklonimo – tu je čokolada, kada nas muče ljubavni jadi – utehu tražimo upravo u njoj, osećamo pad raspoloženja i životne energije – “dopingovaćemo” se tablom čokolade…
Malo-pomalo, sasvim neprimetno, postajemo zavisni od ukusa ove magične poslastice. Kada zavisnost uzme maha, rađa se griza savesti, ali onda pronalazimo utehu u rezultatima najnovijih naučnih istraživanja koja kažu da čokolada nije greh, jer je lek za mnoge bolesti. Tako ćemo naići na savet da jedemo čokoladu ako želimo da sačuvamo zdravlje svoga srca, ali i na alarmantne podatke o tome da je ona jedan od najvećih neprijatelja srca i krvnih sudova. Isto tako, neki je stručnjaci preporučuju za popravljanje raspoloženja, dok drugi upozoravaju da povećava rizik od depresije…
Jesti ili ne jesti – pitanje je sad! Kao i obično, istina je neg de na sredini, te je ključ u umerenosti. Ali, hajde da vidimo šta se sve krije u čokoladi i zašto je ona “otrov”, a zašto lek.
Ovako je sve počelo…
Postoje arheološki dokazi da se napitak od kakao praha kuvao još pre 2.600 godina, što ga svrstava među najstarije napitke poznate čoveku. Mnogi dokazi govore u prilog tome da su Maje i Inke takođe uživale u napicima pravljenim od zrna kakaoa. Verovalo se da čokolada ima magijske moći, da daje mudrost, snagu, moć i izdržljivost, te su je kroz istoriju ratnici pili pre borbi. Kakao je oduvek bio izuzetno cenjen i dragocen, a koristio se čak i kao platno sredstvo. Vekovima kasnije, ovo božansko i ratničko piće pretvoreno je u slatkiš koji je začarao čitav svet. Španski vojnici su prvi u Evropi počeli da pripremaju čokoladu, ali i dalje kao napitak, u koji su dodavali šećer i cimet. Tajna o čokoladi se brzo širila i u drugim zemljama, a u njoj su u početku mogli da uživaju samo plemići i vlastela. Čokolada je korišćena i kao afrodizijak. Međutim, ono što mi danas u slast jedemo nema nikakve veze sa čokoladom koja se nekada konzumirala. Moderni napitak od čokolade podseća na vruć puding i prepun je hemijskih dodataka. Ranije ovaj napitak nije sadržao ni šećer, niti bilo kakvu „herniju”, a pravio se od zrna kakaoa, dok su od dodataka korišćeni biber, čili papričica, kukuruz, vanila, cimet…
Kakva je čokolada danas?
Kada bi savremeni čovek probao čokoladu kakva se nekada pila, sigurno nikada više ne bi poželeo da se susretne s njenim ukusom. Prava čokolada, u izvornom obliku, zapravo je veoma neukusna i gorka. Ovaj ukus potiče od alkaloida i drugih štetnih supstan-ci koje negativno utiču na čovekovo zdravlje.
Jedan od alkaloida je i naročito ozloglašeni metilksantin, koji može prouzrokovati lupanje srca, nesanicu, umor, drhtanje prstiju i gubljenje ravnoteže. Pojedini ljudi mogu doživeti neobjašnjivo osećanje straha i anksioznosti. Dejstvo ove supstance počinje odmah nakon unosa proizvoda koji ga sadrže i traje oko četiri sata.
Drugi simptomi mogu nastupiti sa zakašnjenjem od nekoliko sati ili dana, i obuhvataju poremećaj sna, glavobolju, nemir, drhtanje, nesvesticu, razdražljivost i op-štu nelagodnost. Osobe koje redovno konzumiraju čokoladu osetiće razdražljivost, pospanost i uznemirenost ukoliko ne unesu svoju dnevnu dozu ovog slatkiša. Upotreba metilksantina slabi imunitet i smatra se da može izazvati fibrocistične promene u dojkama, kao i rak dojke i prostate kod muškaraca. Da bi se ovaj gorki ukus čokolade zamaskirao, savremeni čovek joj dodaje velike količine šećera, čija je štetnost i te kako poznata.
Ne smemo zaboraviti ni činjenicu da kakao sadrži i kofein, te nije preporučljiv za decu. Mleko sa kakaom, napitak koji često dajemo svojim mališanima, takođe ne spada u zdrave, jer kakao ometa apsorpciju kalcijuma, a upravo je to najčešći razlog zašto deci dajemo mleko. Čokolada sadrži i oksalnu kiselinu, koja takođe smanjuje količinu dostupnog kalcijuma u crevnom sistemu. Ono što kakao i čokoladu stavlja na spisak štetnih namirnica jeste i njihova kontaminiranost aflatoksinom i još nekim štetnim zagađivačima, do čega dolazi u procesu prerade kakaoa. U knjižici koju je izdalo Američko ministarstvo zdravlja i socijalne politike pod naslovom „Defektni nivoi
kontaminanata u hrani”, lista „trenutnih nivoa prirodnih ili neizbežnih defektnih nivoa u hrani” nabraja prirodne defektne nivoe u čokoladi u obliku „insekatskih, glodarskih i drugih prirodnih kontaminanata” koje dopušta FDA (Američka agencija za hranu i lekove).
Naime, u tri supene kašike čokoladnog praha (ili presovanom komadu) ne sme biti više od 75 fragmenata insekata. Mnoge osobe koje veruju da su alergične na čokoladu u stvari su alergične na životinjske delove koji se nalaze u čokoladi. Životinjski ekskreti (npr. vidljivi izmet pacova) ne smeju da premaše 12 miligrama po kilogramu čokolade!
Postoji li uopšte razlog da je jedemo?
Razlog zašto neki stručnjaci savetuju konzumiranje čokolade krije se samo u jednom njegovom sastojku – kakaou. Zato se naročito preporučuju takozvane crne čokolade, to jest one koje sadrže preko 54%, ili još bolje, preko 72% kakaoa. Naime, crna čokolada predstavlja izvor flavonoida – snažnih antioksi-dansa koji štite ćelije i tkiva od štetnog dejstva slobodnih radikala, nestabilnih molekula koji uništavaju naše ćelije.
Crna čokolada štiti arterije, poboljšava cirkulaciju, snižava krvni pritisak, podiže nivo dobrog holesterola i pomaže u slučaju blage anemije. Čak i male količine crne čokolade mogu pomoći deci s poremećajem pažnje i autizmom. Naučnici veruju da bi kakao mogao pomoći i obolelima od demencije i Alchajmerove bolesti. On ima blagotvorno dejstvo i na osobe koje pate od hroničnog umora te oslabljene cirkulacije. Ako se koristi u umerenim količinama, može nam pomoći u popravljanju raspoloženja, jer podiže nivo serotonina, hormona sreće.
Umerena upotreba čokolade može sniziti loš holesterol, ali ne smemo zaboraviti da zbog visokog sadržaja masti veće količine čokolade mogu prouzrokovati suprotan efekat. Da li ćete koristiti čokoladu u ove svrhe ili ćete pronaći zdravije namirnice koje imaju isti pozitivan efekat na zdravlje – odlučite sami!
