[icegram campaigns=”19607″]
Koji su muški hormoni
Muški hormoni su androgeni hormoni. Međutim, ne dozvolite da vas ovo ime prevari. I muškarci i žene proizvode androgene, samo u različitim količinama. U stvari, androgeni hormoni imaju više od 200 funkcija kod žena, a oni su prisutni u većim količinama nego estrogeni.
Glavni muški polni hormoni su testosteron i androstendion. Oni su, naravno, prisutni u mnogo višim nivoima kod muškaraca i igraju važnu ulogu u muškim osobinama i reproduktivnoj aktivnosti. Drugi hormoni kod muškaraca, odnosno androgeni hormoni, obuhvataju dihidrotestosteron (DHT), dehidroepiandrosteron (DHEA) i DHEA sulfat (DHEA-S).
U telu žene, jedan od glavnih ciljeva androgena je da se konvertuju u ženske hormone pod nazivom estrogeni.
Testosteron je muški polni hormon koji je proizveden kod muškaraca od strane testisa. Iako jajnici kod žena takođe proizvode nešto testosterona, ovaj hormon se proizvodi u mnogo većim koncentracijama kod muškaraca i odgovoran je za mnoge od sekundarnih polnih karakteristika koje se mogu videti kod muškaraca, kao što su dublji glas i dlake na grudima, pored toga što doprinosi stvaranju zdravog libida, izgradnji mišićne mase i održavanju nivoa energije.
Androstendion hormon je steroidni hormon koji ima slabe androgene aktivnosti u samom telu. Međutim, on uglavnom deluje kao odskočna daska za proizvodnju testosterona i estrogena u telu.
Androstendion je opisan kao “pro-hormon ‘jer ima samo pojedine efekte. Umesto toga, važan je zbog mogućnosti različitih delova tela da ga konvertuju u hormone, testosteron i estrogen, koji ispoljavaju mnoge efekte na organizam.
Poremećaj hormona kod muškaraca
Kada je u pitanju poremećaj hormona kod muškaraca, razlikujemo sledeće slučajeve:
Nedostatak androgena
Nedostatak androgena može biti uzrokovan nizom različitih osnovnih uslova koji utiču na pravilno funkcionisanje testisa. Neki od primera su:
– Klinefelter sindrom
– zauške
– varikokele.
Nedostatak androgena utiče samo na deo muške populacije. Baš kao i žene, muškarci doživljavaju pad nivoa hormona početkom 40-ih godina. Međutim, pad hormona kod muškaraca je postepen i nastavlja se tokom niza godina. Kao rezultat toga, početak simptoma može biti suptilan i loše definisan.
Simptomi nedostatka androgena kod muškaraca su različiti i mogu uključivati valunge, znojenje, nesanicu, nervozu, razdražljivost, umor, gubitak motivacije, kratkoročne probleme sa memorijom, pad samopouzdanja, depresiju, smanjen nivo energije, smanjenje snage mišića, pad ili gubitak libida ili seksualne želje, lošu erekciju, smanjen kvalitet orgazma, smanjenu količinu sperme, smanjenu mišićnu masu, opadanje kose i abdominalnu gojaznost.
Drugi simptomi koji su povezani sa ovim stanjem su smanjenje lipoproteina visoke gustine (HDL) holesterola, povećanje ukupne telesne masti, osteoporoza i smanjenje udela eritrocita u plazmi. Erektilna disfunkcija ili nesposobnost da se postigne i održi erekcija kroz završetak seksualnog čina je retko povezana sa nedostatkom androgena.
Problemi u vezi sa visokim nivoom testosterona su retki. Kada nivo testosterona ispada iz ravnoteže, obično postane suviše nizak, a ne previše povišen.
Efekti previše androstendiona će verovatno rezultirati iz njegove konverzije u organizmu u estrogen ili testosteron. Kod muškaraca, previše androstendiona može da dovede do neravnoteže u proizvodnji estrogena i testosterona, što dovodi do promena, kao što je razvoj dojke kod muškaraca. U zavisnosti od uzroka viška androstendiona, druge promene, kao što su da testisi postaju manji, mogu da se povećaju.
Iako se androstendion često zloupotrebljava od strane bildera u nastojanju da se izgrade mišići, mali broj studija sugeriše da njegova dugotrajna upotreba može zapravo smanjiti snagu mišića. Tačne posledice previše androstenndiona su, dakle, i dalje nejasne.
Dečaci sa malo androstendiona možda neće moći da razviju seksualne karakteristike povezane sa pubertetom, uključujući stidne i telsne dlake, rast polnih organa i produbljivanje glasa. Slično tome, devojčice ne mogu dobiti menstruaciju i ne mogu biti podvrgnute mnogim promenama najčešće viđenim u pubertetu. Osim toga, ako muški fetus ima premalo androstendiona, on može biti rođen sa nenormalnim genitalijama. Premalo androstendiona u kasnijem životu može izazvati iste promene za muškarce i žene, kao premalo testosterona i estrogena.
Muški hormoni kod žena
Androgeni hormoni kod žena se proizvode u jajnicima, nadbubrežnim žlezdama i masnim ćelijama. U stvari, žene mogu proizvesti previše ili premalo tih hormona – poremećaji viška i manjka androgena su među najčešćim hormonskim poremećajima kod žena.
Muški hormoni kod žena igraju ključnu ulogu u hormonskoj kaskadi, koja je okidač za početak puberteta, stimulišući rast dlaka u stidnoj regiji i ispod pazuha. Pored toga, za ove hormone se veruje da regulišu funkciju mnogih organa, uključujući reproduktivni trakt, kosti, bubrege, jetru i mišiće. Kod odraslih žena, androgeni hormoni su neophodni za sintezu estrogena i pokazalo se da igraju ključnu ulogu u prevenciji gubitka koštane mase, kao i seksualne želje i zadovoljstva.
Kada je u pitanju androstendion hormon kod žena, spoljni deo nadbubrežne žlezde (poznat kao korteks) i jajnici ga oslobađaju u krvotok, gde se konvertuje da obezbedi oko polovinu svih testosterona i skoro sve telesne oestrone, što je oblik estrogena. Iako testisi proizvode velike količine androstendiona kod muškaraca, oni luče malo ovog hormona u krvi i, umesto toga, brzo ga pretvaraju u testosteron u testisima. Nadbubrežne žlezde takođe proizvode androstendion kod muškaraca, ali ovaj doprinos je preplavljen ogromnom proizvodnjom drugog androgenog hormona, testosterona.
Kod žena, višak dlaka na telu i licu (hirzutizam), prestanak menstrualnog ciklusa (amenoreja), pogoršanje akni i promene na polnim organima mogu rezultirati od prevelike količine androstendiona.
Visok nivo androgena kod žena
Višak količine androgena može predstavljati problem, što dovodi do takvih efekata kao što su akne, hirzutizam (višak rasta dlaka na “neprikladnim” mestima, kao što su brada ili gornja usna) i proređivanje kose na glavi.
Oko 10% žena sa visokim nivoom oblika testosterona pod nazivom “slobodni” testosteron imaju sindrom policističnih jajnika, koji karakterišu nepravilne ili odsutne menstruacije, neplodnost, poremećaj nivoa šećera u krvi (predijabet i dijabetes tip 2), a u nekim slučajevima, simptomi kao što su akne i višak rasta dlaka. Većina žena sa ovim sindromom su gojazne, iako mali procenat ima normalnu telesnu težinu. Ukoliko se ne leči, visok nivo androgena kod žena, bez obzira da li žena ima sindrom policističnih jajnika ili ne, je povezan sa ozbiljnim zdravstvenim posledicama, poput insulinske rezistencije i dijabetesa, visokog holesterola, visokog krvnog pritiska i srčanih oboljenja.
Pored sindroma policističnih jajnika, drugi uzroci visokih nivoa androgena (hiperandrogenizam) uključuju kongenitalnu adrenalnu hiperplaziju (genetski poremećaj koji utiče na nadbubrežne žlezde) i druge nadbubrežne abnormalnosti i tumore jajnika ili nadbubrežne tumore.
Nizak nivo androgena kod žena
Niski nivoi androgena takođe mogu biti problem i proizvode efekte poput niskog libida (interesovanja ili želje za seksom), umora i povećane podložnosti za gubitak koštane mase, osteoporozu i prelome.
Niski nivoi androgena mogu uticati na žene u svakom uzrastu, ali najčešće se dešavaju tokom tranzicije ka menopauzi ili “perimenopauzi” – što je termin koji se koristi za opisivanje vremena pre menopauze (obično dve do osam godina). Nivoi androgena počinju da opadaju u 20-im godinama, a kada žena dostigne menopauzu, opadaju na 50% ili više od svog maksimuma.
Dalji pad ukazuje na sve manju funkciju jajnika. Za mnoge žene, efekti ovog daljeg androgenog padu uključuju pogoršanje valunga i ubrzani gubitak koštane mase. Ovi efekti ne mogu postati očigledni dok žene ne budu u kasnim 50-im ili ranim 60-im.
