Šta je amniocenteza ?
Amniocenteza je prenatalni test koji omogućava da vaš lekar prikupi informacije o bebinom zdravlju iz uzorka plodove vode. Plodova voda je tečnost koja okružuje bebu u materici.
Najčešći razlog da se trudnici uradi amniocenteza je da se utvrdi da li beba ima određene genetske poremećaje ili neku hromozomopatiju, kao što je Daunov sindrom.
Baš kao i biopsija horionskih čupica (horiocenteza), procedura koja se radi u prvom tromesečju, amniocenteza proizvodi kariotip – sliku hromozoma vaše bebe – tako da lekar može videti da li postoje eventualni problemi sa plodom. U oko 1% slučajeva, postoji problem sa uzorkom i testiranje ne daje rezultat.
Amniocenteza se obično radi kada je žena između 16. i 20. nedelje trudnoće. Iako svim ženama treba ponuditi mogućnost da urade amniocentezu, žene koje se odluče da imaju ovaj test su često one koje su pod povećanim rizikom za genetske i hromozomske probleme, delom zbog toga što je test invazivan i nosi mali rizik od pobačaja.
Evo nekoliko drugih razloga zašto se može vršiti amniocenteza:
– Za dijagnozu ili isključenje intrauterine infekcije.
– Da biste proverili dobrobit svog deteta ukoliko imate preosetljivost krvi, kao što je Rh senzibilizacija. To je složeno stanje koje može da se javi ako je vaša krv drugačijeg tipa od bebine. Napomena: akušeri sve više koriste Dopler ultrazvuk za ovu svrhu umesto amniocenteze.
– Da bi se procenila zrelost pluća vaše bebe kada se razmatra prevremeni porođaj iz medicinskih razloga.
Koje poremećaje i nedostatke može otkriti amniocenteza ?
Amniocenteza se koristi za detekciju:
– Skoro svih poremećaja hromozoma, uključujući Daunov sindrom (trizomiju 21. hromozoma), trizomiju 13, trizomiju 18 i abnormalnosti polnih hromozoma (kao što je Tarnerov sindrom). Test može da dijagnostikuje ove uslove, ali ne može meriti njihovu težinu.
– Nekoliko stotina genetskih poremećaja, kao što je cistična fibroza, bolest srpastih ćelija i Tej-Saksova bolest. Test se ne koristi u potrazi za sve ove bolesti, ali ako je vaša beba u povećanom riziku za jedan ili više od ovih poremećaja, amniocenteza će obično reći da li beba ima datu bolest.
– Defekte neuralne cevi kao što je spina bifida i anencefalija, što se vrši merenjem nivoa supstance koja se zove alfa-fetoprotein (AFP) u amnionskoj tečnosti.
Amniocenteza ne može, međutim, otkriti i druge strukturne defekte – kao što su srčane malformacije ili rascep usne i nepca, na primer.
Kako se radi amniocenteza ?
Koliki je rizik od pobačaja usled amniocenteze ?
Rizik od pobačaja zbog amniocenteze je nizak. Kako će određeni procenat žena imati pobačaj u drugom trimestru svejedno, nema načina da saznate za sigurno da li je pobačaj nakon amniocenteze zapravo izazvan ovim postupkom.
Procene variraju, ali prema istraživanjima, stopa pobačaja usled amniocenteze je 1 u 300 do 500 – a možda čak i niže ako lekar ima dosta iskustva u izvođenju amniocenteze.
Kako se radi amniocenteza ?
Procedura obično traje oko 20 do 30 minuta. Pre nego što imate amniocentezu, radi se ultrazvuk za merenje vaše bebe i proveru njene osnovne anatomije.
Za izvođenje same amniocenteze, moraćete da legnete na sto i očistiće vam stomak sa alkoholom ili rastvorom joda, da bi se smanjio rizik od infekcije. Ultrazvuk se koristi da ukaže na džep plodove vode koji je na sigurnoj udaljenosti od deteta i placente. Ovaj deo može da traje do 20 minuta.
Zatim, pod stalnim vođstvom ultrazvuka, lekar umeće dugu, tanku, šuplju iglu kroz vaš trbušni zid i u kesu tečnosti oko vašeg deteta. Lekar povlači malu količinu plodove vode – oko dve supene kašike – i onda uklanja iglu.
Povlačenje tečnosti može potrajati nekoliko minuta, ali obično traje manje od 30 sekundi. Vaša beba će da proizvede više tečnosti da zameni ono što je izvađeno.
Možete malo osetiti grčeve, štipanje ili pritisak u toku postupka – ili možda nećete osećati nelagodnost uopšte. Količina nelagodnosti ili bola varira među ženama, pa čak i od jedne trudnoće do sledeće. Možete izabrati da svoj abdomen prvo ”umrtvite” sa lokalnim anestetikom, ali bol usled anestezije injekcijom će verovatno biti gori nego sama amniocenteza.
Nakon toga, vaš lekar može koristiti spoljni fetalni monitor da sluša otkucaje srca bebe, radi svake sigurnosti.
Napomena: Ako je vaša krvna grupa Rh negativna, moraćete da primite injekciju Rh imunoglobulina nakon amniocenteze, osim ako je bebin otac takođe Rh negativan, kao i vi. To se radi jer se može desiti da se bebina krv pomeša sa vašom tokom ovog postupka.
Šta se dešava nakon amniocenteze ?
Preporučuje se obavezno mirovanje do kraja dana, tako da bi trebalo da se organizujete da vas neko odveze kući nakon postupka. Oporavak podrazumeva da izbegavate odnos oko nedelju dana i treninge i putovanja avionom u naredna dva ili tri dana. Letenje nije rizično, ali je dobra ideja da ostanete blizu kuće nekoliko dana u slučaju da imate simptome koji treba da se provere.
Možete imati manje grčeve dan ili dva nakon postupka. Ako imate značajne grčeve ili vaginalno krvarenje, ili vam curi plodova voda, obavezno se odmah javite lekaru. To može biti znak predstojećeg pobačaja. Takođe, javite s elekaru ukoliko imate temperaturu, koja može biti znak infekcije.
Kada ću dobiti rezultate ?
Trebalo bi da dobijete kompletne rezultate za jednu do dve nedelje.
Tokom ovog perioda, rade se laboratorijske analize uzorka tečnosti, merenje količine alfa-fetoproteina (AFP) u tečnosti. Laboratorija takođe uzima neke od živih ćelija bebe iz tečnosti i omogućava im da se reprodukuju nedelju ili dve, a zatim proverava ćelije na hromozomopatije i dokaze nekih urođenih genetskih defekata. Takođe možete saznati bebin pol ako to želite.
Šta se dešava ako se utvrdi da beba ima problem ?
Biće vam ponuđeno genetsko savetovanje, tako da možete dobiti više informacija i diskutovati o mogućim daljim opcijama. Neke žene odlučuju da prekinu trudnoću, dok druge odlučuju da je zadrže. Koji god put da izaberete, biće vam potrebno dosta podrške i savetovanja.
Amniocenteza iskustva
Kada je u pitanju amniocenteza iskustva su različita, ali u principu žene gledaju da izbegnu ovu proceduru, ako je to moguće, radi eliminisanja svakog rizika od eventualnog pobačaja i drugih komplikacija. Amniocenteza se generalno savetuje svim ženama nakon navršene 30. godine, budući da se rizik od genetskih anomalija bebe povećava sa godinama majke. Žene često prijavljuju nelagodnost i bol tokom izvođenja ovog postupka, dok neke ne osećaju ništa. Dakle, sve je individualno.
Rezultati često stignu tek sa 10-14 dana, pa je najgore izdržati ovaj period neizvesnosti. Danas postoji neinvazivna alternativa amniocentezi, test krvi koji može otkriti sve ono što i amniocenteza (mada se i dalje tvrdi da je amniocenteza mnogo pouzdaniji postupak), ali je ovaj test jako skup i nije dostupan svim ženama.
