Tinitus je simptom koji se definiše kao subjektivna percepcija zvuka koji ne postoji. Od njega pati oko 20% opšte populacije. Manifestuje se kao šum, zujanje, pucketanje ili brujanje u uhu ili glavi. Za ovaj nimalo prijatan šum u uhu uglavnom nisu odgovorni nikakvi spoljašnji izvori zvuka. Najčešći uzrok tinitusa jeste oštećenje nežnih slušnih ćelija unutrašnjeg uha praskom, izloženost buci ili slušanje glasne muzike. Ove ćelije detektuju zvučne talase i pretvaraju ih u nervni impuls, ne mogu se regenerisati a njihov gubitak uzrokuje slabljenje sluha i obično pojavu tinitusa.
Pored toga, uzroci zujanja u uhu mogu biti promene na krvnim sudovima glave i vrata, obolela vratna kičma, bolesti viličnog zgloba i zuba, staračka nagluvost, tumori slušnog živca, kardiovaskularne tegobe, poremećaj metabolizma, bolesti bubrega, česte vrtoglavice, trovanje lekovima, okoštavanje slušnih koščica, hronična upala srednjeg uha, povrede glave i bolesti centralnog nervnog sistema, a može se javiti i kao posledica infektivnih oboljenja poput lajmske
bolesti, meningitisa i sifilisa. Razlikuju se akutni i hronični tinitus. Ukoliko je šustanje u ušima praćeno blagom nagluvošću, treba se pod hitno javiti specijalisti, jer tada postoji velika verovatnoća da se već razvila akutna nagluvost.
Hronični tinitus predstavlja trajno zujanje u ušima i većina osoba s ovim problemom prihvatila je to stanje, te ga ne osećaju. Kod nekih ljudi konstantno zujanje u uhu stvara velike smetnje u svakodnevici, pa se savetuje psihoterapija koja može biti od velike pomoći.
Lečenje
Prvi korak u lečenju tinitusa jeste odlazak kod lekara otorinolaringologa, radi uspostavljanja dijagnoze i uvođenja odgovarajuće terapije. Najčešće se primenjuju lekovi koji poboljšavaju cirkulaciju krvi u mozgu i u unutrašnjem uhu. Ukoliko je prisutan i poremećaj sluha, propisuje se terapija u hiperbaričnoj komori, te se tako dobijaju velike koncentracije kiseonika u krvi. Ukoliko tinitus ne prolazi, primenjuje se bihevioralno lečenje koje ne smanjuje intenzitet šuma, već ublažava bolesnikove reakcije na njega i privikavanju na šum. Nephodno je izbegavati tišinu radi sekundarnih psihičkih tegoba, kao i buku da ne bi došlo do daljeg oštećenja sluha. Primenjuje se i lečenje muzikom kako bi se skrenula pažnja sa osećaja zujanja. Lečenje laserom se takođe može primeniti u potpunosti je bezbolno i sigurno.
Ishrana
Ishrana bogata mastima i holesterolom i rafinisanim šećerom, ukljućujući i meso i mlečne proizvode, doprinosi nastanku tinitusa, te je neophodno izbegavati nezdrave prerađene namirnice. Ishranu treba obogatiti namirnicama bogatim magnezijom spanać, zeleno lisnato povrće, integralne žitarice u celom zrnu, mahunarke i orašasti plodovi. Takođe u lečenju tinitusa pomaže i hrana bogata vlaknima (grašak, mahunarke, crni pasulj, kelj, brokoli, kukuruz, bademi, semenke suncokreta, maline, kruške, jabuke, smokve, ovsena kaša, mekinje). Uzimajte vitamine B grupe i veće količine tiamina B 12 i niacina kao i namirnice bogate manganom. Kafa je čest uzrok pojave tinitusa, a alkohol ga pogoršava. Seme susama i ginko biloba ublažavaju efekte tinitusa.
