Šta su slobodni radikali?
Zašto su oni štetni za ljudsko telo? I kako vitamin E i druge antioksidantne hranljive materije štite organizam od slobodnih radikala? Pokušaćemo da damo odgovore na ova pitanja i pomoći vam da razumete zašto konzumiranje 5-8 porcija voća i povrća bogatih antioksidansima dnevno može da ima koristi za vaše zdravlje.
Da bismo razumeli način na koji slobodni radikali i antioksidansi ulaze u interakciju, moramo prvo razumeti nešto o ćelija i molekulima. Ljudsko telo se sastoji od mnogo različitih tipova ćelija. Ćelije se sastoje od mnogo različitih tipova molekula. Molekuli se sastoje od jednog ili više atoma jednog ili više elemenata spojenih hemijskim vezama.
Kao što se verovatno sećate iz vaših starih srednjoškolskih dana, atomi se sastoje od jezgra, neutrona, protona i elektrona. Broj protona (pozitivno naelektrisane čestice) u jezgru atoma određuje broj elektrona (negativno naelektrisane čestice) koje okružuju atom. Elektroni su uključeni u hemijskim reakcijama i predstavljaju supstance koje vezuje atome zajedno da formiraju molekule. Elektroni okružuju, tj. nalaze se u orbiti atoma u jednoj ili više ‘’ljuski’’. Najdublja ljuska je ispunjena kada ima dva elektrona. Kada je prva ljuska puna, elektroni počinju da popunjavaju drugu ljusku. Kada druga ljuska ima osam elektrona, ona je puna, i tako dalje.
Najvažnija strukturna karakteristika atoma za određivanje njegovog hemijskog ponašanja je broj elektrona u njegovom spoljašnjem omotaču. Supstanca koja ima pun spoljašnji omotač teži da ne ulazi u hemijske reakcije (inertna supstanca). Kako atomi nastoje da postignu stanje maksimalne stabilnosti, atom će pokušati da popuni svoj spoljašnji omotač uz pomoć:
- sticanja ili gubljenja elektrona da popuni prazninu ili njegov spoljašnji omotač
- deljenjem svojih elektrona ‘’lepljenjem’’ zajedno sa drugim atomima u cilju kompletiranja svog spoljašnjeg omotača.
Atomi često ispune svoje spoljne ljuske deleći elektrone sa drugim atomima. Deljenjem elektrona, atomi su međusobno povezani i zadovoljavaju uslove maksimalne stabilnosti za molekul.
Kako se formiraju slobodni radikali?
Normalno, veza se ne može podeliti na način koji ostavlja molekul sa neparnim, neuparenim elektronom. Ali kada se slabe veze rascepe, formirani su slobodni radikali.
Slobodni radikali su veoma nestabilni i reaguju brzo sa drugim jedinjenjima, pokušavajući da ‘’uhvate’’ potreban elektron da steknu stabilnost.
Generalno, slobodni radikali napadaju najbliži stabilni molekul, “kradu” njegov elektron. Kada “napadnuti” molekul gubi elektron, on sam postaje slobodni radikal, počevši lančanu reakciju. Kada je proces počeo, nastavlja se kaskadna reakcija, koja konačno rezultira narušavanjem žive ćelije.
Neki slobodni radikali normalno nastaju u toku metabolizma. Ponekad ih ćelije imunog sistema namerno kreiraju da neutrališu viruse i bakterije. Međutim, faktori spoljašnje sredine, kao što su zagađenje, zračenje, dim cigareta i herbicidi mogu da budu uzroci nastanka slobodnih radikala.
Normalno, telo se može nositi sa slobodnim radikalima, ali ako su antioksidansi nedostupni, ili ako produkcija slobodnih radikala postaje preterana, može doći do štete. Od posebnog je značaja da se šteta koju izazivaju slobodni radikali akumulira sa godinama.
Oksidativni stres je stanje koje nastaje kada proizvodnja slobodnih radikala nadvlada sposobnost tela da ih neutrališe, odnosno eliminiše.
Atioksidansi su…
Oksidаtivni stres je povezаn sа veoma ozbiljnim bolestima, kаo što su: rаk, kardiovaskularne bolesti, moždаni udаr, dijаbetes, ubrzano starenje, аrtritis, Pаrkinsonovа bolest, Alchаjmerova bolest, mnoge аutoimune bolesti, kognitivno opаdаnje i mаkulаrna degenerаcija.
Antioksidаnsi su jedna od prvih linijа odbrаne našeg tela – oni štite ćelije od oštećenja prouzrokovanih oksidativnim stresom, tj. neutrališu štetno dejstvo slobodnih radikala.
Kako se antioksidansi mogu boriti protiv slobodnih radikala?
Vitamini C i E, za koje se smatra da štite organizam od razornog uticaja slobodnih radikala – spadaju u najznačajnije antioksidanse. Šta su antioksidansi? Antioksidansi su supstance koje neutrališu slobodne radikale donirajući jedan od svojih elektrona, okončanjem reakcije “krađe” elektrona. Antioksidansi neće postati slobodni radikali donirajući elektron jer su stabilni u bilo kojoj formi. Oni se ponašaju kao sakupljači (hvatači), pomažući da se spreči šteta ćelija i tkiva koja bi mogla dovesti do oštećenja ćelija i bolesti.
Koji su najbolji antioksidansi?
Vitamin E je najzastupljeniji antioksidant rastvorljiv u masti u telu. Jedan je od najefikasnijih antioksidanata razbijanja-lanca na raspolaganju. Primarni defanzivac protiv oksidacije. Primarni odbrambeni igrač protiv peroksidacije lipida (stvaranje nestabilnih molekula koji sadrže više kiseonika nego što je uobičajeno).
Vitamin C je najzastupljeniji vodorastvorni antioksidant u telu. Deluje pre svega u ćelijskoj tečnosti. Od posebnog je značaja u borbi protiv slobodnih radikala izazvanih zagađenjem i dimom cigareta. Takođe pomaže povratak vitamina E u svoj aktivni oblik.
Antioksidansi i prevencija bolesti
Bolest srca. Vitamin E štiti od kardiovaskularnih bolesti, jer deluje u odbrani protiv LDL oksidacije i formiranja arterijskog plaka.
Rak. Mnoge studije su povezale uzimanje dosta vitamina C sa niskim stopama raka, posebno raka usta, grkljana i jednjaka.
Antioksidansi u hrani – jedite više voća i povrća!
Antioksidansi pomažu u zaštiti tela od slobodnih radikala. Ali pre nego što napravite zalihe sa mega dozama ovih vitamina, budite oprezni: više nije uvek bolje. Dugoročne posledice velikih doza ovih hranljivih materija nisu dokazane. Druge hemikalije i supstance pronađene u prirodnim izvorima antioksidanata mogu biti odgovorne za više korisnih efekata. Dakle, za sada, najbolji način da se obezbedi adekvatan unos antioksidanasa je kroz uravnoteženu ishranu koja se sastoji od 5-8 porcija voća i povrća dnevno.
Prirodni аntioksidаnsi se najviše nаlаze u voću i povrću, algama i nekim morskim plodovima. Postoji preko hiljаdu jedinjenja sa аntioksidаtivnim svojstvima, а najčešće prisutni u hrаni su: vitаmini A, C i E, betа-kаroten, likopen i selen. Inače, antioksidаnsi se tаkođe mogu i veštаčki proizvesti i konzumirаti u obliku suplemenata.
Brusnice, borovnice i kupine su nаjbolje rаngirаne ako se posmatra prisustvo antioksidanasa među voćem.
Pаsulj, аrtičoke i riđi krompir su najbolje rangirani među povrćem.
Treba naglasiti da ukupan kapacitet antioksidanasa u hrani ne odražava njihovu korist za zdravlje. Zapravo, zdravstvena korist antioksidanata iz hrane zavisi od njihove sposobnosti da se apsorbuju i iskoriste u organizmu.
Antioksidansi u hrani mogu biti prisutni u vidu antocijanina, stoga treba reći da voće sa tamnom kožom ima najveći udeo antioksidanata.
Sledi spisak namirnica koje imaju veoma izraženo antioksidativno dejstvo (poređane su bez nekog naročitog reda, a ne po sadržaju antioksidanasa).
Antioksidansi u hrani:
- grožđe
- brusnice
- kupine
- borovnice
- maline
- aronija
- jagode
- lešnici
- orasi
- tamno lisnato zeleno povrće (brokoli, kelj, praziluk, spanać, zelena salata)
- slatki krompir
- narandžasto povrće i voće: šargarepa, dinja, bundeva, mandarine, breskva, mango
- zeleni čaj
- integralne žitarice
- crveni pasulj
- sočivo
- riba (sardine, losos, skuša, tuna, haringa i dr.)
- ostrige
- artičoka
- suve šljive i šljive
- jabuka (crvena i zelena)
- trešnja
- tamni pasulj
- agrumi
- paradajz.
