Da li znate šta su transmasne kiseline? Odgovor na ovo pitanje nije znalo 98 odsto anketiranih građana Srbije. Reč je o izuzetno štetnim sastojcima, kojih, nažalost, ima u mnogim namirnicama koje svakodnevno jedemo.
Transmasne kiseline mogu biti prirodne, ima ih malo u mesima preživara (krave, ovce) i sintetisane ili industrijske, koje nastaju u procesu industrijske proizvodnje postupkom hidrogenizacije. Kada se tečna biljna ulja pretvaraju u čvrste ili polučvrste masti, na primer proizvodnjom margarina.
Transmasti produžavaju rok trajanja, a poboljšavaju ukus i teksturu proizvoda, proizvodnja je jeftinija i lako se koriste. Ove štetne materije mogu da se nađu i u gotovoj hrani koja je proizvedena ili pržena u delimično hidrogenisanom ulju, a često se koristi u fritezama restorana brze hrane za prženje krofni, pomfrita, mesa… – Ako neko, na primer, za doručak pojede jednu krofnu, a za ručak veliku porciju pomfrita, koji su pripremljeni u delimično hidrogenisanom ulju, u organizam ubaci oko 10 g transmasti, a nije dozvoljeno nimalo.
Dokazano je da su transmasti jedan od glavnih „krivaca” za povećanje broja gojaznih i depresivnih u celom svetu. Takođe, ove masti su odgovorne za povećanje ukupnog holesterola u krvi, povećavaju loš (LDL), a smanjuju do’bar (HDL) holesterol, što rezultira aterosklerozom i povećanim rizikom bd bolesti srca i krvnih sudova(angina pektoris, infarkt, moždani udar).
Transmasti se povezuju i sa malignim bolestima i dijabetesom tipa dva. Poznato je da su u Srbiji vodeći uzrok umiranja upravo bolesti srca i krvnih sudova (55 odsto), da od raka umire 20 odsto, a od dijabetesa tri odsto ukupno obolehh.
Depresija je među pet najčešćih poremećaja zdravlja u našoj zemlji, a istraživanja su pokazala daje gotovo svaki drugi žitelj Srbije pod stresom, a svaki treći ima emocionalne probleme. Da bi se štetni uticaj transmasti sveo na minimum ili potpuno uklonio, potrebno je da država propiše zakon kojim će se proizvođači obavezati da na dekleraciji, osim ostalih sastojaka kojih ima u proizvodu, navedu i procenat transmasti. Tako će svaki potrošač moći da izabere put do zdravlja.
Ovakav zakon primenjuje se od 2006. godine u Americi i već je zabeleženo drastično smanjenje uzimanja namirnica koje sadrže transmasti.
Zbog toga pokrećemo kampanju za suzbijanje i obeležavanje količine transmasti u prehrambenim proizvodima.Cilj nam je da se izborimo za kvalitetniju hranu koja će dalje uticati na bolji život, ali i zdavlje naše dece i svih nas.
A dok zakon ne zaživi, preporuka stručnjaka je da izbegavamo prženu hranu i zaobilazimo pekare, jer se procenjuje da oko 90 odsto pekarskih proizvoda sadrži štetne transmasti. Možda to nije slučaj u svim radnjama u kojima se prave peciva, ali kako još nemamo laboratoriju koja bi analizom mogla da utvrdi prisustvo ovih štetnih sastojaka, ne treba se izlagati suvišnom riziku. Najbolje je meso dinstati na vodi ili peći na suvom tiganju ili roštilju, a povrće kuvati u vodi ili na pari.
NAMIRNICE U KOJIMA SE NALAZE TRANSMASNE KISELINE
Transmasti ima u:
– čvrstim margarinima i proizvodima koji se od njih prave
– keksima, krekerima
– kolačima
– pecivima (lisnata testa, kifle)
– picama,
– grickalicama (čips), bombonama, kokicama za mikrotalasnu
DOBRE MASTI
Nisu sve masti koje se nalaze u namirnicama loše. Naprotiv. Masti se ubrajaju među osnovne hranljive materije, uz belančevine i ugljenie hidrate. One predstavljaju osnovni izvor energije, učestvuju u resorpciji vitamina D, A, E i K, ulaze u sastav svih ćelijskih membrana.
Masti u hrani su neophodne za pravilan rast, razvoj i održavanje dobrog zdravlja, ali kao u svemu, važna je umerenost. Preporuka je da masti čine 30 do 40 odsto kalorija iz hrane dece uzrasta od jedne do tri godine, dok je za starije od 19 godina, ova granica od 20 do 35 odsto.
Od toga, zasićene masne kiseline treba da budu zastupljene sa manje od sedam odsto, jer povećavaju holesterol i nivo lošeg LDL holesterola, a ima ih u maslacu, sirevima, mesu, kobasicama, kolačima.
Mononezasićene su bolje i trebalo bi da čine 20 odsto dnevne potrebe. Smanjuju holesterol, LDL i trigliceride i nalaze se u maslinovom ulju. Sa 10 odsto najviše treba da se koriste polizasićene cismasne kiseline kojih ima u suncokretovom i kukuruznom ulju.
