Trichinella spiralisili (trihina) je veoma mala nematoda (valjkasta glista) .Kao odrasli parazit trihinela parazitira u tankom crevu a u larvenom obliku u mišićnom tkivu istog domaćina, tako da je prelazni domaćin ujedno i stalni domaćin.
Ženka trihinele dugačka je oko 3mm, viviparne je što znači da polaže žive larve. Mužjak je nešto manji, oko 1,5 mm.Trihinela je parazit čoveka, svinje, pacova, miša, divlje svinje, jazavca, medveda, … Svinja se zarazi kada pojede uginulog pacova kod koga se nalaze žive učaurene larve trihine ili ako pojede zaraženo svinjsko meso, infekcija pacova se dogadja na isti način.
Čovek se uglavnom zarazi jedući svinjsko meso u kome se nalaze učaurene žive larve. U tankom crevu larve se oslobađaju svoje opne nakon čega se brzo razvijaju tako da su posle 48 časova odrasli paraziti već sposobni za oplodnju. Posle parenja mužjaci uginu, a ženke se zavlače u zid tankog creva, gde polažu žive larve (jedna ženka položi od 1000-1500 larvi) i nakon toga uginu.
Većina larvi, limfnim sudovima, dolazi do jetre krvotoka, odakle krvnom strujom idu do srca, odakle bivaju raznete po čitavom organizmu domaćina. U najvećem broju larve se zaustavljaju u poprečno prugastoj muskulaturi, to su uglavnom mišići jezika, očnih kapaka, dijafragme, međurebarni mišići, mišići vrata, odnosno u svim mišićima sem srca.
U mišićima larve rastu, dobijaju oblik spirale, takođe dovode do reakcije tkiva, koja se manifestuje zadebljanjem vlakana, a parazit oko sebe stvara čauru. U čauri se obično nalazi po jedna larva. Ovako učaurene larve žive 8-12 meseci, po nekim autorima i znatno duže (5 i više godina). Obično posle nekoliko meseci larve uginu a čaure se kalcifikuju. U mesu su larve trihine veoma otporne na niske temperature, na -18 C se održavaju u životu više dana dok ih temperatura ispod -50 C i preko +50 C uništava za nekoliko minuta (ukoliko su komadi mesa tanki). Larve se ne mogu uništiti ni soljenjem ni dimljenjem.
Klinička slika bolesti trihineloze kod čoveka zavisi od broja unetih larvi. Ako je broj larvi mali, infekcija vrlo često prođe i nezapaženo. Unos većeg broja larvi dovodi do razvoja bolesti koja se manifestuje u tri faze.
Prva faza – larve se nalaze u tankom crevu. Dolazi do upale sluzokože creva, čestih vodenastih proliva, vrlo često sa primesama krvi, javljaju se i jaki stomačni bolovi .Telesna temperatura se postepeno povećava do 40 C. Ova faza obično traje oko nedelju dana. Krajem prve nedelje od infekcije larve dospevaju u krvotok.
Druga faza – larve migriraju u mišićno tkivo.Tokom ove faze, visoka temperatura se zadržava, a bolesnici se žale na jake bolove u mišićima i teško gutaju. Na licu dolazi do pojave otoka, naročito očnih kapaka. Javljaju se i respiratorni problemi: otežano disanje, krize nalik astmi, edem pluća, što sve može dovesti do smrti pacijenata. Takođe se javljaju i promene na očima kao i toksična oštećenja srčanog mišića, a vrlo često se kao komplikacija bolesti javlja meningitis (upala moždanih ovojnica). Ova faza traje 1- 2 nedelje.
Treća faza – u njoj se dešava kapsulacija larvi. U ovoj fazi bolesnik je jako mršav, oseća jak svrab kože, prisutni su jaki bolovi u mišićima, ostrva na licu nestaju i javlja se žutica (posebno na konjuktiv).
Trihineloza kod lakih infekcija traje oko tri nedelje, a kod težih i preko tri meseca.
U trećoj fazi postepeno dolazi do ozdravljenja, mada kod jakih infekcija može da natupaju i smrt, često u petoj ili šestoj nedelji od početka infekcije.
Oporavak odnosno rekonvalescencija traju veoma dugo, bolesnici još 8- 12 meseci osećaju bolove u mišićima.
Prognoza je obično dobra kod blagih infekcija ali je kod jakih infekcija neizvesna.
Kako se zaštititi?
Pošto je trihineloza bolest koja je rasprostranjena svuda gde se ljudi bave svinjarstvu (pa još i ekstenzivnim), parazit se stalno održava u svinjama i pacovima.
Kao rezervoar mogu da posluže i još neke domaće i divlje životinje. Pas, mačka, divlja svinja, jazavac …
Čovek se inficira jedući, nekad samo probajuci, presno ili nedovoljno termički obrađeno svinjsko meso koje sadrži larve parazita. Kod nas se trihineloza javlja u obliku malih epidemija vrlo često porodičnih, kao što se nedavno desila i u Srbobranu.
Profilaksa odnosno jedini način da se bolest izbegne je stalna veterinarska kontrola svinjskog mesa, koje služi za ishranu ljudi, ne škodljivo uklanjanje otpadaka klanične i ndustrije, kao i neškodljivo uklanjanje leševa životinja uginulih u domaćinstvima. Takođe i plansko i sistematsko uništavane pacova u okolini klanica i u gazdinstvima.
Vrlo zvačajna mera je i zdravstveno prosvećivanje građana koji treba da budu upoznati sa putevima širenja ove parazitoze.
Za početak treba pregledati meso od svakog zaklanog svinjčeta, uzorak se uzima od mišića sa rubova dijafragme, sa svake strane po jedan.
Nemojte da vas cena pregleda mesa pokoleba, IZGUBLjENO ZDRAVLjE JE MNOGO SKUPLjE.
Dipl.vet Fjodor Šarčev
