Trnjina (Prunus spinosa) je gusto razgranat grm najčešće metar visok, a može da naraste i 3 i 5 metara. Plod je mesnata i zelena kuglasta koštunica. Kad sazri postaje plavičastosiva i teško se odvaja od koštice. Najviše se upotrebljavaju svži, ali se jedu tek prezreli. Ukus im tada postaje manje kiseo, jer ostane manje kiseline, a više šećera.
Trnjina je vrlo rasprostranjena i raste medju drugim grmljem u svetlijim hrastovim šumama, uz puteve. Plodovi trnjine upotrebljavaju se od davnina, a kao voće su ih jeli i stari Rimljani. U Rumuniji ih suše za čaj, u Francuskoj ih kisele u sirćetu pa upotrebljavaju umesto maslina, u Nemačkoj prave sokove, kompote, želee, marmelade, vino, rakiju i sirće. Poznati su i likeri od koštica trnjine.
Trnjina kao lek
Listovi su zamena za duvan i ruski čaj. Cvetovi slabog mirisa služe takodje za čaj .Čaj od cvetova i listova 
primjenjuje se kao blago sredstvo za čišćenje, za čišćenje krvi, za izlučivanje vode, protiv želučanih grčeva, zadržavanja mokraće, kamenaca i kožnih osipa.
Lekovitost
Zreli plodovi trnjine sadrže 5-6% voćnog šećera, oko 2% slobodnih kiselina, oko 20 mg vitamina C, pektine, tanine i gorke sastojke.Pekmez od zrelih plodova trnjine koristi se kod nedostatka apetita kao i kod bolesti želuca, bubrega i bešike.
Pekmez od trnjine recept
1 kg trnjine
2-3 zrele kruške
šećer
Očišćene od koštice trnjine, kao i očišćene i usitnjene kruške pomešati sa jednakom količinom šećera i ostaviti da odstoji preko noći. Sledeći dan voćnu kašu kuvati na jakoj vatri 4-5 minuta. Još vruć pekmez sipati u zagrejane tegle i dobro zatvoriti.
Više … Trnjina i njena zaboravljena lekovitost
