Ulcerozni kolitis (UK) je zapaljenska bolest debelog creva i rektuma. Najčeći simptom je pojačana dijareja pomešana sa krvlju. Lečenje se obično započne pošto se simptomi razbukte. Bolest se može sprečiti lekovima, najčešće mesalazinom, uzimanjem leka svakodnevno. Ponekad je neophodna hirurška intervencija, kojom se otklanja deo debelog creva.
Oboleli od ulceroznog kolitisa su u većem riziku od razvijanja kancera debelog creva. Rizik se smanjuje svakodnevnim uzimanjem leka koji sadrži mesalazin. Savetuje se skrining debelog creva na svakih 1-3 godine kolonoskopijom.
Upoznajte sistem organa za varenje
Gastrointestinalni trakt je dugački unutrašnji sistem creva, koji počinje ustima i završava se anusom. Hrana prolazi kroz ezofagus u stomak i odatle u tanko crevo. Tanko crevo se sastoji iz 3 dela: duodendum (dvanaestopalačno crevo), jejunum i ileum. Hrana se apsorbuje i vari u tankom crevu i dalje širi preko krvotoka. Trakt se dalje produžava na rektum i debelo crevo.
Kolon apsorbuje vodu i hranu koja nije u potpunosti svarena, na primer vlakna. Dalje se sadržaj transportuje u debelo crevo u kom se zadržava i tu nastaje stolica. Stolica dalje prolazi kroz anus iz kog se oslobađa u toaletu.
Ulcerozni kolitis je bolest kolona i rektuma (debelog creva)
Kolitis je zapaljenje kolona (dela debelog creva). Ulcerozni znači da ulcer (čir) ima uslove da se razvije kod već postojećeg zapaljenja. Čir se pojavljuje kada se sluznica debelog crevaošteti. Ako biste mogli da zavirite u unutrašnjost, mogli biste da vidite da čir izgleda kao mali crveni krater. Čirevi koji se razvijaju u debelom crevu obično krvare.
Zapaljenja i čirevi u debelom crevu imaju slične simptome a to su dijareja (proliv) , krvarenje i curenje sluzi.
Šta su zapaljenske bolesti creva?
Kada lekari govore o zapaljenskim bolestima creva, najčešće misle na oboljenja kao što su ulcerozni kolitis (UK) ili Kronova bolest. Obe ove bolesti izazivaju upalu kolona i rektuma (debelog creva) sa sličnim simptomima, kao što je dijareja praćena krvlju.
Iako su oba stanja slična i terapija im je slična, ipak postoje razlike. Na primer, ulcerozni kolitis je unutrašnje zapaljenje sluznice debelog creva, dok se kod Kronove bolesti zapaljenje može proširiti na celu površinu zidova creva. Takođe, ulcerozni kolitis zahvata samo debelo crevo dok Kronova bolest može zahvatiti bilo koji deo digestivnog trakta. (Pogledati letak o Kronovoj bolesti za detalje)
Pa ipak, tek kod 1 od 20 pacijenata sa problemom inflamatornogkolona ne može se jasno dijagnostifikovati bolest, jer su im simptomi slični. U tim situacijama govorimo o neodredivom kolitisu.
Napomena: zapaljenske bolesti creva se često skraćeno zovu IBD (inflammatory bowel disease), što nije isto kao i sindrom iritabilnih creva IBS (irritable bowel syndrome), naime reč je o dvema veoma različitim bolestima.
Ko može dobiti ulcerozni kolitis (UK)?
Dvoje od 1000 ljudi u Velikoj Britaniji dobiju ulcerozni kolitis. Mogu ga dobiti ljudi svih starosnih dobi, s tim da se bolest prvi put javlja između 10 i 40 godine života. 1 od 7 slučajeva se javlja kod ljudi starijih od 60 godina. Češće ga dobijaju nepušači nego pušači. Pa ipak, pušenje izaziva mnoge druge ozbiljne probleme, tako da je ova prednost u pušača gotovo zanemarljiva.
Šta izazivaulcerozni kolitis (UK)?
Uzročnik je nepoznat i bolest može dobiti svako. 1 od 5 obolelih ima bliskog rođaka koji je takođe oboleo, tako da se pretpostavlja da postoje određeni genetski faktori.
Najverovatnije je da se radi o bakteriji ili virusu kao izazivaču, međutim i dalje je nejasno o kojoj se bakteriji ili virusu tačno radi. Drugi okidači koji mogu izazvati zapaljenje i bolest uključuju antiinflamatorne lekove kao i povlačenje nikotina iz organizma, kod ljudi koji su ostavili pušenje. Kod pacijenata kojima je dijagnostifikovan UK, do razbuktavanja simptoma dolazi kada nastupi infekcija creva (gastroenteritis) koji uzrokuju različite bakterije.
Koji su simptomi ulceroznog kolitisa?
Dijareja. Ona može može varirati od blage do ozbiljne. Dijareja može biti praćena curenjem sluzi i gnoja. Česta potreba za odlaskom u toalet je takođe jedan od simptoma, ali i odlazak u toalet bez rezultata takođe (tenesmus). Voda koja se ne apsorbuje dovoljno u zapaljenom kolonu uzrokuje vodenu stolicu.
Dijareja praćena krvlju je česta.
Bolovi u stomaku praćeni grčevima.
Bolovi prilikom defekacije.
Zapaljenje rektuma (proktitis) Simptomi se mogu razlikovati ako upala zahvata samo rektum ali ne i kolon. Može doći do krvarenja iz rektuma a stolica je normalna, bez dijareje. Može doći do konstipacije u gornjem delu kolona ali sa potrebom za defekacijom.
Dolazi do opšteg lošeg stanja ako je veliki deo kolona i rektuma zahvaćen ili dugo traje. Mogu se razviti: visoka temperatura, umor, mučnina, gubitak telesne težine i anemija.
Kako seulcerozni kolitisrazvija?
Ulcerozni kolitis je hronična bolest sa periodima relapsa. Hronična je jer je uporna i trajna. Relapsna je jer postoje periodi bez simptoma (remisija) i periodi kada se simptomi ponovo razbukte (relaps). Učestalost ponovnog javljanja i ozbiljnost simptoma zavise od osobe do osobe. Najčešće je prva epizoda pojavljivanja simptoma i najozbiljnija.
Ulcerozni kolitis počinje u rektumu. Ovo uzrokuje proktitis – zapaljenje rektuma. U nekim slučajevima zahvaćen je samo rektum dok kolon nije zahvaćen. Kod drugih slučajeva bolest se širi i zahvata i druge površine ili ceo kolon. Između dva pogoršanja stanja zapaljene površine se smiruju i simptomi nestaju. Ozbiljnost stanja može biti od blagog do umerenog i ozbiljnog:
blago – oboleli ima manje od 4 stolice dnevno, sa ili bez krvi. Opšte stanje je relativno u redu (bez sistemske uznemirenosti)
umereno – oboleli ima između 4 i 6 stolica dnevno i oseća se umereno loše (minimalna sistemska uznemirenost)
ozbiljno – oboleli ima više od 6 stolica dnevno, koje su praćene krvlju. Oseća se generalno loše sa pokazateljima sistemske uznemirenosti: visoka temperatura, ubrzan puls, anemia itd.
U proseku, polovina obolelih od ulceroznog kolitisa u toku jedne godine, će biti u stanju remisije sa blagim ili bez simptoma. Druga polovina će imati relaps sa razbuktavanjem simptoma u nekom trenutku u toku godine. Kod nećih se simptomi razvijaju postepeno, tokom nekoliko nedelja a kod drugih veoma brzo, u toku nekoliko dana.
