Saznajte:
– Šta je uremija – azotemija
– Simptomi
– Povećana urea u krvi
– Lečenje
– Ishrana
Šta je uremija – azotemija
Šta je uremija – azotemija? Uremija se najjednostavnije može definisati kao povećana koncentracija uree u krvi. Šta je urea? Urea je jedna od primarnih komponenti urina, a predstavlja krajnji produkt metabolizma proteina. Dakle, kada je bubrežna funkcija oštećena, dolazi do nagomilavanja otpadnih materija (uree) u krvi.
Azotemija je pojam koji se povezuje sa uremijom, u smislu da se može izmeriti visoka koncentracija opasnih azotnih materija u krvi, a još se nisu pojavili simptomi bolesti.
Uremija i azotemija ukazuju na hroničnu bubrežnu insuficijenciju.
Ukoliko se ne leči, uremija može da dovede do otkazivanja bubrega.
Povećana urea u krvi
Povećana urea u krvi nastaje iz nekoliko razloga. Jedan od njih je smanjenje protoka krvi kroz bubrege, u slučajeviam hipotenzije, dehidratacije, krvarenja, srčane insuficijencije i dr. Takođe, i povećana proizvodnja uree u jetri može dovesti do ovog stanja. Stres, držanje proteinske dijete, groznica, terapija kortikosteroidima kao i druga stanja gde je povećan katabolizam proteina mogu uzrokovati uremiju. Još jedan uzrok pojave uremije može biti smanjena bubrežna funkcija usled bubrežne insuficijencije, hroničnog glomerularnog nefritisa ili drugih bubrežnih bolesti.
Uzrok može biti i smanjena eliminacija uree, usled nekih urinarnih infekcija i bolesti.
Uremija može biti akutna i hronična. Obavezno je lečenje ove bolesti, kako ne bi došlo do ozbiljnijih poremećaja.
Uremija simptomi
Simptomi uremije:
– Slabost i brzo zamaranje
– Gubitak apetita
– Mučnina
– Povraćanje
– Atrofija mišića
– Tremor
– Poremećena mentalna funkcija
– Plitko i ubrzano disanje
– Grčevi u mišićima
– Trnjenje nogu
– Nesanica i depresija
– Problemi s varenjem
– Metabolička acidoza
– Uremija lečenje
Uremija je krajnji stadijum hronične bubrežne insuficijencije i može ozbiljno ugrozizi zdravlje. Kada je lečenje uremije u pitanju, obavezno je bolničko lečenje, jer je ovo veoma ozbiljno oboljenje. Ukoliko se ne leči, uremija može dovesti do ozbiljnog pogoršanja zdravstvenog stanja, a najpre do otkazivanja bubrega. Zato se preporučuje dijaliza ili transplantacija bubrega u najtežim slučajevima.
Svakako da najpre treba raditi na preventivi, da do uremije i ne dođe. Dakle, pravilna i regulisana ishrana, pravilno lečenje bubrežnih i urinarnih bolesti itd.
Bolesti bubrega i ishrana
Ukoliko imate neku bolest bubrega, neophodno je da regulišete svoju ishranu. N ataj način ćete sprečiti opterećenje bubrega i moguće komplikacije. Šta se preporučuje? Navešćemo neka pravila ishrane u slučaju bubrežnih oboljenja.
Ishrana i bolesti bubrega:
– Smanjite unos proteina (40 g na dan)
– Jasno preciziran unos soli i tečnosti
– Pijte sveže isceđene sokove
– Kao zaslađivač koristite med
– Pojačajte unos vitamina C
– Jedite ugljenje hidrate koji će vam biti izvor energije (povrće, voće, pirinač, kukuruz)
– Smanjite unos natrijuma
– Najbolje je koristiti kalijumovu ili himalajsku so
– Najbolje je i ne koristiti so, nego neke začinske biljke
– Izbaciti iz upotrebe mesne prerađevine, brzu hranu, veštačke supe, konzervirano voće i povrće
– Meso i jaja se postepeno uvode u ishranu
– Jedite meso u kuvanim jelima s povrćem
– Izbegavati namirnice koje sadrže fosfate, nitrate, nitrite i slično
– Unos mlečnih proizvoda se smanjuje na najmanju meru (1 šolja mleka dnevno)
– Ne preporučuje s ekonzumiranje alkohola i gaziranih pića
– Kada jedete hleb ili meso, secite ih na tanke komade
– Od mesa s enajviše preporučuje unos piletine, ćuretine i sl.
