Šta je slezina i koja je njena funkcija?
Slezina je važan organ u organizmu koji ima brojne funkcije.
● Predstavlja glavni „filter“ za krv, pomažući u uklanjanju oštećenih crvenih krvnih zrnaca i bakterija.
● Takođe je i deo limfocitnog sistema, te produkuje limfocite – vrstu belih krvnih ćelija koje pripadaju imunološkom sistemu koji služi za sprečavanje i borbu protiv infekcija.
● Slezina se ponaša i kao rezervoar za crvene krvne ćelije (eritrocite) i krvne pločice (trombocite), i otpušta ih u krvotok kada organizmu zatrebaju.
Kako slezina izgleda i gde je njena lokacija u telu?
Slezina se nalazi u gornjem levom kvadrantu abdomena, tik ispod dijafragme i pored želuca. Poseduje veoma bogat dotok krvi, obzirom da se ponaša kao filter za istu, i mehanički je zaštićena 9., 10. i 11. rebrom. Normalno je veličine pomorandže ili omanje pesnice.
Slezina je sačinjena od dve vrste tkiva; Crvene pulpe koja je odgovorna za krv i Bele pulpe koja je odgovorna za imunitet.
Koji su uzroci uvećane slezine?
Slezina će se uvećati kada pojačanim intenzitetom obavlja svoje funkcije filtriranja krvi ili produkcije krvnih ćelija. Stoga, svako stanje ili oboljenje koje oštećuje crvene krvne ćelije, i zahteva filtriranje krvi i uklanjanje tih oštećenih ćelija iz krvotoka, rezultovaće uvećanjem slezine.
Poremećaji krvi
Stanja poput Hemolitičke anemije, gde crvena krvna zrnca bivaju oštećena i razgrađena (hemolizirana) mogu dovesti do povećanja slezine. Crvene krvne ćelije abnormalnog oblika, kao one u okviru anemije Srpastih ćelija, Talasemije i Sferocitoze, nekada nisu u stanju da uspešno prolaze kroz sitnu kapilarnu mrežu i pri pokušaju prolaska bivaju oštećene. Te ćelije se moraju sortirati i filtrirati u slezini.
Smanjen protok krvi
Slezina će se uvećati ako postoji smanjen protok krvi kroz spleničku venu (glavni venski krvni sud slezine). To može izazvati kongestiju slezine i njeno uvećanje. Ovo stanje može biti povezano sa bolešću jetre i Portnom hipertenzijom. Oštećenje ćelija jetre čini normalan protok krvi otežanim, i kako se krv zadržava u portalnom venskom sistemu, raste i pritisak u spleničkoj veni. To smanjuje odliv krvi iz slezine preko ovog krvnog suda, usled čega nastupa njena kongestija i uvećanje. Osobe sa kongestivnim oboljenjem srca mogu imati uvećanu etru i slezinu zbog slabog dotoka krvi u srce i isticanja iz njega.
Rak
Leukemija i limfomi mogu biti povezani sa abnormalnim belim krvnim ćelijama koje ispunjavaju slezinu i dovode do njenog uvećanja.
Metaboličke bolesti
Neka metabolička oboljenja mogu uzrokovati uvećanje slezine, uključujući tu Hurlerov sindrom (HurlerSyndrome), Gošeovu bolest (Gaucher Disease) i Niman-Pikovu bolest(Niemann-PickDisease).
Infekcija
Neke virusne infekcije mogu izazvati splenomegaliju, i tu spadaju:
● Infektivna mononukleoza koju izaziva Epštajn-Bar virus
● Citomegalovirus
● HIV/SIDA
● Virusni hepatitis
● Malarija
● Tuberkuloza
● Anaplazmoza
Kakav je tip bola i gde je bol lociran kod uvećane slezine?
Uvećana slezina, sama po sebi, obično ne daje simptomatologiju. Zbog njene lokacije, ukoliko se uveća, slezina može izvršiti pritisak na dijafragmu i dovesti do štucanja i možda neodređenog bola u gornjem levom kvadrantu abdomena. Takođe može izvršiti pritisak na želudac, izazivajući osećaj punoće nakon uzimanja i vrlo malih količina hrane, te na taj način onemogućavajući unos obilnijih obroka.
Simptomi uvećane slezine
Osećaj solidne uvećane mase u gornjem levom kvadrantu abdomena je pokazatelj uvećane slezine.
Simptomi koje možete iskusiti kada imate uvećanu slezinu su:
● Osećanje punoće bez unošenja veće količine hrane
● Pritisak ili bol u gornjem levom delu stomaka (blizu želuca)
● ili bol u levoj lopatici ili regionu ramena, pri dubokom udisaju
Uvećana slezina je često posledica drugih bolesti, tako da možete imati i propratne simptome poput:
● zamaranja
● mučnine
● slabosti
● gubitka na težini
● krvarenja ili stvaranja hematoma
● žutice, ili
● anemije
Drugi znaci i simptomi uvećane slezine
Splenomegalija često nije ta koja daje simptomatologiju, već su to stanja koja leže u njenoj osnovi. Slabost, zamaranje i nedostatak vazduha (kratak dah) mogu biti izazvani anemijom (sniženi broj crvenih krvnih ćelija). Krvarenje može nastati usled trombocitopenije (nizak nivo krvnih pločica – trombocita). Infekcije mogu biti češće usled neefikasne funkcije belih krvnih ćelija.
Kako se postavlja dijagnoza uvećane slezine?
Uvećana slezina se najčešće dijagnostikuje na fizikalnom pregledu. Ili lekar ciljano traži znake uvećane slezine zbog dijagnoze koja je prethodno već postavljena, ili se to dešava slučajno na rutinskom pregledu (i služi kao dijagnostički pokazatelj za stanje koje leži u osnovi uvećanja).
Zbog činjenice da je zaštićena rebrima napred i bočno, slezina koja nije uvećana se ne može detektovati fizikalnim pregledom, osim ukoliko pacijent nije izrazito mršav. Kako se uvećava, slezina „raste“ iz gornjeg levog kvadranta abdomena, pružajući se prema umbilikusu (pupku). Lekar će ponekada zatražiti od pacijenta da legne na desni bok, kako bi pokušao da efikasnije palpira slezinu. Uvećanu slezinu ponekada nije moguće palpirati kod gojaznih pacijenata.
U nekim slučajevima, uvećana slezina se može dijagnostikovati standardnim rendgenskim snimanjem, ultrazvučno, CT-om abdomena (skenerom) ili NMR-om (Nuklearno-Magnetnom Rezonancom).
Kakvo je lečenje uvećane slezine?
Usled činjenice da je splenomegalija posledica neke druge osnovne bolesti , tretman će zavisiti od primarnog uzroka. U nekim slučajevima uklanjanje slezine (splenektomija) može biti terapijska opcija. Primera radi, u naslednoj sferocitozi, crvene krvne ćelije abnormalnog oblika se filtriraju iz krvotoka, dovodeći do anemije i uvećanja slezine. Splenektomija ograničava broj uništenih crvenih krvnih ćelija i tako pomaže u lečenju bolesti.
Koje su komplikacije povezane sa uvećanom slezinom?
Mogućnost povrede predstavlja možda najveći rizik kako slezina raste van granica zaštite koju joj obezbeđuju rebra. Čak i minimalna povreda može dovesti do rupture slezine i njenog krvarenja. Povrede slezine se obično samo prate, ali u određenim situacijama njeno pucanje može dovesti do vitalno ugrožavajućeg unutrašnjeg krvarenja.
Svi tipovi krvnih ćelija mogu ostati zarobljeni u uvećanoj slezini. Anemija (snižen broj crvenih krvnih ćelija) može dovesti do slabosti, zamaranja, vrtoglavice, kratkog daha i bola u grudima. Trombocitopenija (smanjen broj trombocita) može biti povezana sa povećanim rizikom od krvarenja. Leukopenija (snižen broj belih krvnih ćelija) može biti povezana sa povećanim rizikom od infekcija.
Ako uklanjanje slezine bude neophodno, raste rizik od pojedinih vrsta infekcija, i osoba kod koje je to slučaj će morati da se imunizuje adekvatno i na vreme, naročito protiv pneumokoka, meningokoka i hemofilusa influence.
Može li se sprečiti uvećanje slezine?
Uvećana slezina je posledica drugih oboljenja, od kojih se većina ne može predvideti niti sprečiti. Bolest jetre usled zloupotrebe alkohola, koja izaziva cirozu i portnu hipertenziju, može biti sprečena. Kod upotrebe alkohola umerenost je ključni momenat, a prekomerna konzumacija ima veoma opasne posledice gledano na duže i na kraće staze. Određeni uzroci hepatitisa (npr. hepatitisa B i C), koji takođe mogu dovesti do ciroze, mogu biti sprečeni izbegavanjem kontakta sa telesnim tečnostima zaraženih osoba. Hepatitis B se takođe može sprečiti vakcinacijom. Konačno, pojedine infektivne bolesti poput SIDE, malarije, tuberkuloze i anaplazmoze mogu se sprečiti ako se preduzmu koraci u cilju smanjenja rizika od zaraze.
Kakva je prognoza kod uvećane slezine?
Često, prognoza kod uvećane slezine zavisi u potpunosti od osnovne bolesti. Primera radi, kod pacijenata sa infektivnom mononukleozom slezina će se vratiti na normalnu veličinu jednom kada infekcija iščezne.
U nekim slučajevima će uklanjanje slezine biti neophodno, što će povećati rizik od infekcija. U drugim, slezina će ostati uvećana i nosiće stalni rizik od krvarenja, rupture i infekcije.
